Male su kazne za policajce

Međunarodni dan za podršku žrtvama torture

BEOGRAD - Povodom Međunarodnog dana Ujedinjenih nacija za podršku žrtvama torture, koji se obeležava 26. juna, juče je na konferenciji za novinare predstavljena monografija "Tortura u ratu, posledice i rehabilitacija", čiji su autori članovi Centra za rehabilitaciju žrtava torture. Prema rečima Vesne Petrović, izvršnog direktora Beogradskog centra za ljudska prava, naša zemlja je 1991. godine potpisala konvenciju UN protiv mučenja, a prošle godine potpisan je i poseban protokol, kojim se stranim stručnjacima dozvoljava prisustvo u zatvorima i ustanovama zatvorenog tipa bez posebne dozvole države, a koji će stupiti na snagu kada ga bar dvadesetak država bude verifikovalo.

• Srbija u svom krivičnom zakonodavstvu nema krivično delo mučenja, uz objašnjenje da se ono nalazi u sklopu nekih drugih krivičnih dela. Komitet za ljudska prava smatra da to nije dovoljno dobro rešenje, zbog čega je ministru pravde upućeno pismo sa preporukama da se to preispita - kaže Petrović i dodaje da je u našoj zemlji dosad bilo dva slučaja torture nad građanima u kojima je poneta presuda da država mora da plati odštetu.

Advokat Mojca Šivert kaže da u našem zakonodavstvu postoje brojne odredbe kojima je zabranjeno mučenje, ali da UN nalaže svim zemljama potpisnicama konvencije da to uvrste u svoj krivični zakonik. Ona, takođe, ističe da je najveći problem žrtava torture strah od podnošenja krivične prijave i dužina trajanja postupka, a da se kod nas najveći broj tortura od strane policije dešava u predkrivičnom postupku.

• Policajci mučitelji često dobijaju uslovne kazne ili maksimalno šest meseci zatvora i zato je neophodna jasna definicija torture. Materijalna odšteta žrtvama je takođe minimalna i to od 60.000 do 200.000 dinara - kaže Šivert.

Psihijatar Vladimir Jović naglašava da su posledice sa kojima se suočavaju žrtve mučenja mnogostuke i dugoročne.

• U Centru za rehabilitaciju žrtava mučenja najčešće su izbeglice iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova, koje su boravile u logorima, zatvorima ili više godina bile izložene raznim oblicima mučenja. Većina ima brojne psihosomatske probleme, koji mogu da prerastu u poremećaj ličnosti.

Simptomi su najčešće dugogodišnja nesanica, poremećaj u ponašanju, problemi sa koncentracijom, uz čestu upotrebu alkohola i narkotika. Porodice žrtava često vide samo manifestaciju velikih unutrašnjih patnji. Često se događa da se posledice mučenja odraze i na drugu generaciju, odnosno na decu čiji su roditelji pretrpeli torturu - kaže dr Jović i dodaje da Centar za rehabilitaciju svojim pacijentima pruža besplatno lečenje.

O. Slavković