Krah jedne primitivne ekonomije

Uskrsnja ostrva kolonizovali su Polinezani oko 800. godine nase ere. Posto od sakupljana sumskih plodova i ribolova ne mogu u potpunosti da se prehrane razvijaju poljoprivredu i krce sumu na Uskrsnjim ostrvima. Dolazi ubrzo do kulturne ekspanzije i do eksplozije broja stanovnika. Do 1600. godine nase ere sva stabla su posecena i dolazi do gladi. Od 10000 stanovnika ostaje ih oko 2000. Jedan od vaznih izvora proteina postaje ljudozderstvo. Ekoloski krah primitivne ekonomije na Uskrsnjim ostrvima samo je jedan od primera kako spontano delovanje homo sapiensa zapravo jeste uvek destruktivno. U ovome mu nikakva ideologija ne moze pomoci. Jednostavno, bilo kakva, svesna ljudska aktivnost (rad) u kojoj isti deluje na ekosistem ispada na kraju nasilna i destruktivna.. Vazno je istaci da Polinezani u ovoj prici nisu imali kontakata ni sa jednom poznatom civilizacijom i da nisu poznavali ideologiju primitivnih mega masina (po Mamfordu).

/Na jednom meksickom ostrvu ne moze da se zivi od zmija. Ima ih previse, toliko da su istrebile sve ptice, manje gmizavce, a cak su i glodari ugrozeni. Zmije su na ostrvu dosle 1970. kada je snimana jedna meksicka sapunska serija. U scenoggrafiji za filmsku sapunicu su boe igrale odredjenu ulogu, pa ih je ekipa filmadzija odnela na ostrvo. Posle snimanja su ih pustili u prirodu (sest primeraka zmija). Na pomenutom ostrvu ne postoje prirodni neprijatelji ove vrste zmije, ali nije iskljuceno da ce se u skoroj boducnosti uvesti, da bi se nekako smanjio njihov broj/

U odredjenom smislu gornje price se zapravo odnose na planetu zemlju, ljudsku ekonomiju i uticaj ekonomije na ekologiju. Ljudska rasa je za razliku od zmija daleko sposobnija za drasticne promene prirodne sredine. Ljudska vrsta nema bioloske neprijatelje i uz to upotrebljava i tehnologiju. Medjutim, kao i u slucaju Uskrsnjih ostrva i ljudskoj rasi ce na doci kraj onda kada biosfera bude u dovoljnoj meri unistena.

MC