Šta biste pomislili o nekom ko razgovara sa televizorom? Zajebana vremena, biće da je čovek malko fijuknuo, jel da. Šta tek reći kada taj nevoljnik tom istom televizoru sočno izdeklamuje sve po spisku. Teži slučaj, rekao bih. Ne bi bilo loše konsultovati psihijatra.

Nećete verovati: dotična prznica je niko drugi do pisac ovih redova, a nemili događaj - iliti komad sa dranjem i psovanjem - desio se pre par dana dok sam gledao vesti na jednoj domaćoj TV stanici. Vest glasi da će u mom rodnom i trenutno prebivajućem Nišu, a povodom proslave 1700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, biti sagrađena najveća krstača na Balkanu!

Povod mog negodovanja nije ideja o obeležavanju godišnjice Milanskog edikta kao takvog. To je nesumnjivo bio istorijski događaj od značaja za celokupnu evropsku (ali i širu) civilizaciju, a ne samo za hrišćanstvo kao religiju. Stoga nema ničeg spornog u tome da se ovog datuma na prigodan način podsetimo. U čemu je onda problem? Problem je u džinovskoj krstači kao paradigmi primitivne megalomanije.

Niš se u medijima sa nacionalnom pokrivenošću inače pojavljuje s mene pa na uštap i po pravilu se redovno "proslavlja" sopstvenim glupostima. Prethodni put je, da podsetim, Niš dospeo u centar pažnje javnosti kada su se žitelji "živopisne" uličice, ambiciozno nazvane - Južni bulevar, rasistički pobunili zbog odluke da se narečeni sokak preimenuje u čast pokojnog Šabana Bajramovića. Dogodi se, ruku na srce, da sveopštu učmalost s vremena na vreme razbiju dripci iz takozvanog "niškog podzemlja" kada im postane dosadno pa reše da malo pripucaju jedni na druge i razjasne ko je "gazda na niški heroin".

Svojih pet minuta čaršijske slave sada će dočekati i nova crkveno-neimarska disciplina - "krstaški višeboj". Inicijativu za vozdizanje džinovskog krsta na brdu Vinik pokrenuo je lokalni privrednik Dragan Milošević. Milošević je inače vlasnik firme "Master security" koja je u doba vladavine njegovog, sada upodlipljenog prezimenjaka, od strane rukovodstva SUP-a Niš bila angažovana na postavljanju kamera za video nadzor na centralnom gradskom trgu. Osnovna namena ovih kamera bilo je snimanje učesnika demonstracija protiv izborne krađe (da ne bi bilo nesporazuma: ovo nije nikakva insinuacija o eventualnoj umešanosti vlasnika „Master security" u prljave rabote tadašnjeg režima nego prosta činjenica na koju želim da podsetim one koji već znaju i ukažem onima koji možda nisu znali).

Budući da je Miloševićevu ideju osim vladike Irineja (ublažena verzija Rista „the Amfilohija" Sotone, made in Niš) oberučke prihvatio i gradonačelnik Miloš Simonović (DS), pri čemu je gradonačelnik poručio da će najveći deo troškova projekta (milion i po eura) podneti privrednici iz grada i pripadajućeg mu regiona, osnovano sam posumnjao da će ostatak koji lokalni biznismeni ostave nepokrivenim biti dopunjen iz gradskog budžeta. Tim pre što se u Srbiji organi vlasti na svim nivoima redovno utrkuju ko će se više dodvoriti SPC, podržavajući na svaki mogući način sve što sa njom ima ikakvih dodirnih tačaka. Da ne bih lupao glavu nagađajući, preko mejla sam upitao gospodina Simonovića i njegove najbliže saradnike da li će gradske strukture i u kojoj meri finansirati grandiozni verski simbol na Viniku. Ohrabrujući odgovor - da budžetska sredstva neće biti arčena u rečenu svrhu, već isključivo pare dobrovoljnih davalaca - dobio sam još u toku večeri.

To je, dakle, pozitivnija strana priče. Ona tamnija odnosi se na estetski i kulturološki aspekt. U gradu koji je ekonomski degradiran skoro do temelja i u kojem se pojedine ulice zakrpljuju i po nekoliko puta godišnje (štedimo na asfaltu, I guess?!), deluje (mi) krajnje degutantno razmetati se "u ime naroda" bilo čime što ima divovske razmere. Uličarsko-kafanskim rečnikom - kurčenje do 101 i nazad!

Uostalom, sam Irinej delimično je potvrdio ovu tezu: "U Nišu će verovatno biti najveća proslava 1.700 godina od Milanskog edikta, jubileja koji će se obeležavati u celom svetu. Niš bi trebalo da se dobro pripremi za taj događaj i da svetu pokaže šta ima. Neće biti lako da se u Nišu napravi najveći krst jer naše ekonomske prilike nisu lake. Ali u čitavoj istoriji naše najveće svetinje podizane su uvek u teška vremena. Zato su i dugotrajne jer nisu podignute iz besa već iz velike ljubavi i uz puno odricanja" - blagoglagoljivo je pojasnio capo di tutti nišlijski popovi.

Inicijator Dragan "Master" Milošević je, pak, bio još konkretniji: "Smatrao sam da bi Niš kao rodno mesto cara Konstantina trebalo da ima najveći krst na Balkanu koji bi dominirao nad gradom. Izneo sam ideju vladiki niškom Irineju i dobio blagoslov da pokrenem inicijativu. Posle sam ideju izneo gradonačelniku Milošu Simonoviću koji je odmah podržao inicijativu. Potpisivanje ove deklaracije o crkveno-narodnom jedinstvu pokazuje da smo se svi ujedinili oko iste ideje i da u realizaciji ovog važnog posla nema politike". Crkveno-narodno jedinstvo iliti pravoslavna sabornost - kako vam drago. In medias res, mister "Master"!

A sve bi se, da je pameti i ukusa, moglo obaviti daleko pristojnije i prikladnije prilici. Umesto kočoperne krstače podići, na primer, bistu cara Konstantina. Normalne veličine, jašta. Ovako, bogato nas iskustvo tome uči, bićemo svedoci još jedne popovske kič-parade sa viškom pojanja i manjkom moždane mase. Važno je da dušmani vide da smo "nebeski narod" i da s nas nema šale.

Kao poznavaocu mentaliteta južne pruge, utisak mi je da su otprilike ovako nekako mozgali niški gradski, crkveni i privredni oci dok im je u glavi sazrevala „plemenita eshatološka misao": ako su Beograđani mogli da nam očitaju bukvicu onim ekstra danom žalovanja za blaženopočivšim patrijarhom, možemo i mi od kude Niš da se zberemo (okupimo, prevod M.M.) i svima pokažemo snažnu privrženost našim pravoslavnim i hrišćanskim korenima.

Što je provincija južnija, to su kompleksi tužniji. Anyway, 2013. godine, kada bi prema planu i programu objekat trebalo da bude pušten u promet, Nišlije će imati priliku da se pred „viničkim čudesom" masovno kolektivno krste: dominirajuća pastva desnom, a građanska manjina - i levom i desnom!

Niška krstača

Kad budali ponestane argumenata, reči i misli - uglavnom se maša za šlic i vadi polni organ da ga drugi vide.
Tako je eto, osvanula i (za gore navedene budale, valjda očekivana) vest da će se u Niš(u) graditi najveći krst (ma KRSTAČA, bre!) na ''celite Balkan''!
Će bidne visok 80 meteri - a će gi izgrade do 2013 godinu (simbolika broja 13 uliva posebnu Veru i Nadu kod fanatičnih pobornika velikosrBstva (to su oni što na sahranu Patrijarha idu u borbenom vozilu ''Lazar'').

 

Jer je neki niški, velikosrBski Taliban (a verovatno je reč o sapatniku Riste Sotone; projektanta čuvene ''Mechano-set'' crkve na Rumiji) orgazmistički konstatovao da se onda navršava ''1700 godina od kad je Car Konstantin (ili Koča po srBski), koji postade hrišćaninom u samrtnom bunilu i ropcu, priznao Hrišćanstvo kao državnu religiju'' - pa ko drugi da izgradi toliku krstaču kao državni Simbol (da je vide do Prištine, Tirane - pa i samog Stambola) - nego ''nebeski narod (veliko)srBski''.

No, je Krst u Hrišćanstvu i simbol Sudbine - a i Grehova - njihovo Breme - koji svaki grešnik nosi na svojim plećima; čija je veličina u direktnoj srazmeri sa istim.
Pa da od željenog Simbola velikosrBskog fundamentalističkog posvećenja Hrišćanstvu - Niška Krstača ne bude dijametralno suprotnog Značenja.
Simbol velikosrBskih Grehova - izraz Apologetike i Pokajništva - prema Svima - koji su propatili zarad VelikosrBskog Projekta i Ideje.

Da vidi Hrvatska - da vidi Bosna - Kosovo - čak i Vojvodina - koliko se (veliko)SrBija KAJE za svo Zlo i Nehrišćanstvo koje počiniše nad svojim bližnjim i komšijama - slepo navođeni grešnim nagonima i iskušenjem u koje ih gurnuše Mračne Sile Bezelbebovih palih anđela i njihovih Službi.
Sudeći po zamišljenoj veličini i srazmeri - velikosrBsko pokajništvo možda vide i Marsovci - pa se i oni pokaju što plaše Zemljane letećim tanjirima.
A u SrBiji i u Niš će za to vreme da leti perje - jer za krstaču (bre!) ima da se izdvoji 1,5 miliona evra.
Ali nema veze - mogu Nišlije da žive i od sadržine kontejnera - samo da im 80 metarski krst visi nad glavom.
Pa kom Vera - kom Opomena.
Baš kao što to beše i Damoklov Mač.