Kolin Vord, pionir mutualizma
Kolin Vord (Colin Ward), vodeći anarhistički mislilac i pisac posleratne Britanije, umro je 11. februara.
Reč "anarhista" mnogima predstavlja prepreku za razumevanje i angažman. Ako se ne radi o slici anarhiste u ogrtaču s kraja 19. veka, sa bodežom i bombom koja se puši, onda je to slika mladih ljudi sa crnim maskama koji bacaju razne stvari na policiju kakvu kreiraju mainstream mediji, ta koja profiliše način na koji mnogi ljudi reaguju na tu reč.
Kolin je sigurno verovao - kao što to bilo ko na levici mora verovati - da postoji vreme i mesto kada morate ustati protiv države. Ali ti prizori vam lako mogu stvoriti pogrešnu predstavu o njegovom anarhizmu. Jer njegov anarhizam je bio konstruktivan, kreativan i neizmerno praktičan. On [njegov anarhizam] je privlačio kritičku, ali dobronamernu pažnju mnogih izvan anarhističkog pokreta. On još uvek ima mnogo lekcija za levicu.
Rođen 1924. u Londonu, Kolin je prišao anarhističkom pokretu za vreme služenja vojnog roka tokom Drugog svetskog rata. Pred kraj rata, anarhistički časopis Freedom (ili War Commentary kako se zvao tada) objavio je članak koji poziva britanske vojnike da zadrže svoje oružje (implikacija: da bismo mogli da napravimo revoluciju...) Urednici su sudski gonjeni i Kolin je bio pozvan kao svedok, i svedočio je da uprkos tome što je primio dotični časopis, to ga nije odvratilo od njegove vojničke dužnosti. (Pretpostavlja se da je Kolin već odredio koje su granice njegove dužnosti.) To međutim nije sprečilo slanje većine urednika u zatvor. Maria Luisa Berneri je izbegla zatvor samo zato što je bila žena jednog od urednika i, kao takva, prema seksističkom zakonu nije mogla da bude kriva po otpužbi za "zaveru".
Nakon rata, Kolin je prišao grupi Freedom, postavši stalni saradnik tog nedeljnika. U nekim od svojih najranijih novinarskih radova bavio se skvoterskim porketom iz 1940-ih u Britaniji. Na sveopšte zaprepašćenje laburističke vlade, više hiljada ljudi iz radničke klase su na gorući problem nedostatka stanova odgovorili preuzimanjem i adaptiranjem vojnih baza koje više nisu bile u upotrebi. Dok su se njegovi drugovi u anarhističkom pokretu trudili da u svemu tome vide poentu, Kolin je to video kao primer onoga što će kasnije nazvati "anarhijom u akciji": direktnu i kooperativnu samopomoć.
Od 1961-70, Kolin je uređivao list Anarchy, nesumnjivo najinteresantniji anarhistički teorijski časopis koji je štampan u UK-u i jedan od najinteresantnijih časopisa među svim političkim strujama u toj interesantnoj deceniji. Posredstvom časopisa, Kolin je postavio temelje ideja koje će 1973. kulminirati u njegovoj knjizi Anarchy in Action.
Sva društva, tvrdio je Kolin, su pluralistička. Ona rešavaju probleme, izlaze u susret potrebama, koriste raznovrsne mehanizme. Ona koriste komercijalne, tržišno zasnovane tehnike. Ona koriste autoritet i direktive i birokratske tehnike. I ona takođe koriste tehnike uzajamnosti: tehnike uzajamne pomoći i kooperativne samopomoći.
'Anarhija', za Kolina, je prosto bilo koji društveni prostor u kom tehnike uzajamnosti preovlađuju. To je prostor u koji ljudi ulaze (i iz njega izlaze) slobodno; jedni druge tretiraju kao ravnopravne; i rade nešto kreativno, da bi rešili problem, zadovoljili potrebu, ili jednostavno uživali u kreativnosti zarad nje same. I cilj anarhizma je da pokuša da pogura i pomeri društvo u pravcu veće anarhije u tom smislu.
Stoga, Kolin naglašava da je anarhija, ustvari, već poprilično deo našeg društvenog sveta. Anarhija je tu na sastanku grupe sa programom od 12 koraka, čiji/e članovi/ce se zajedno nose sa zajedničkim problemom zavisnosti. Ona je tu na igralištu avantura, u Prijateljskom društvu, u RNLI-u, i u hiljadama i hiljadama drugih slobodnih, egalitarnih i kooperativnih društvenih prostora. I njegova propaganda - reč koje se nije stideo - često je imala za cilj da pokaže kako neki ogromni društveni problemii mogu biti bolje tretirani tehnikama slobodne, kooperativne samopomoći.
U izvesnom pogledu, ovo je Kolina učinilo žestokim i posvećenim protivnikom onoga što se obično podrazumeva pod fabijanskom tradicijom (autor nekrologa je fabijanski socijalista, nap. prev.). To dolazi do izražaja sasvim jasno u njegovom radu o stanovanju u kom je uvek bio izuzetno kritički nastrojen prema naporima da se uz veliko učešće države i posredovanje profesionalca iz oblasti stanovanja koji pripadaju srednjoj klasi obezbede stanovi za radničku klasu. U tom kontekstu, on je govorio u prilog alternativnoj levičarskoj tradiciji kooperativne samopomoći u obliku kooperativa stanara, projekata samostalne gradnje i skvotiranja. On je u više navrata isticao nelogičnost lokalnih vlasti - koje su često bile pod kontrolom laburista - koje bi radije uništile neupotrebljene opštinske stanove nego da dopuste skvoterima da ih zauzmu. Kao što pokazuje nedavni izveštaj sa prezentacije OurKingdom-a, ta logika je u velikoj meri i danas sa nama.
"Anarhizam u svim svojim oblicima je afirmisanje ljudske odgovornosti. To nije politički program za političke promene već čin društvenog samoopredeljenja."
- Kolin Vard
S druge strane, postoje barem dva smisla u kojima je Kolinov anarhizam imao određeni fabijanski kvalitet. Prvo, on se snažno protivio anarhističkom perfekcionizmu, gledištu po kom anarhija treba da bude "sve ili ništa". Njegova koncepcija anarhije i anarhizma omogućila mu je da predstavi anarhiju ne kao "sve ili ništa" već u smislu "više ili manje". To ga je otvorilo za inkrementalni (rastući, napredujući, prim. prev.) pristup anarhiji i anarhizmu.
Drugo, Kolin je uvek bio duboko zainteresovan, i nastojao je da utemelji svoj rad na empirijskoj društvenoj nauci. Dostupnost anarhističkih tehnika za rešavanje društvenih problema bila je, za Kolina, radna hipoteza. Ali to se nije moglo postulirati kao dogma. To je moralo biti provereno konsultovanjem, i vršenjem, relevantnih istraživanja.
Istraživanja su mu sve više poprimala istorijski karakter pošto je nastojao da dokumentuje i istraži način na koji su obični ljudi "nezvanično" koristili svoju životnu sredinu. Pored istorije skvotiranja, bio je koautor divne istorije velike društvene institucije - istovremeno anarhističke i socijal demokratske - alotman (eng. allotment, komad zemlje koji se iznajmljuje od opštine radi uzgajanja voća i povrća, prim. prev.). Možda je njegova najuticajnija i veoma čitana knjiga The Child in the City, koja s puno ljubavi istražuje način na koji deca sama na kreativan način koriste urbanu sredinu sa kojom su suočena. (Ja sam posebno vezan za ovu knjigu jer je originalna fotografija En Golzen (Ann Golzen) za Pingvinovo (Penguin) izdanje napravljena sredinom 1970-ih, i samim tim me vraća u detinjstvo, vajajući moje male svetove po ćoškovima i pukotinama Bedworth's Miners' Welfare parka i njegove okoline.)
Kolin je stvarno bio na ušću dvaju tradicija (kao što je u opštijem smislu to bio slučaj i sa posleratnom grupom Freedom). S jedne strane, on je svakako suštinski bio formiran teorijskom tradicijom anarhizma. On je poznavao anarhističke klasike - posebno Kropotkinove Oranice, fabrike i radionice - i oslanjao se na njih. Sa druge, Kolin je takođe bio nadahnut difuznim tradicijama radničke i narodne samopomoći - postojanih praktičnih tradicija koje zanima da stvar bude obavljena, i da svet bude učinjen boljim na jeki jednostavan ali važan i merljiv način, i koje imaju malo vremena za teorijske finese. On je nastojao da ostvari dijalog između tih tradicija, na njihovu uzajamnu korist.
Ideja mutualizma je nedavno doživela preporod, na levici i na desnici. Neki laburisti tvrde da je ona ključna tema za budućnost. Crveni torizam (Red Toryism) takođe nastoji da zauzme ovaj teren. Svi oni koji su zainteresovani za ovu temu, koji žele da razumeju šta mutualizam zapravo baštini, neće pogrešiti ako se pozabave Kolinovim delom. Kao anarhista, Kolin nas podseća da ako želimo mutualizam mi ne moramo da čekamo da ga ozakone dobroćuni političari. U određenim aspektima, mi ga možemo uvesti sada jednostavno tako što ćemo (rečima Kolinovog heroja, Gustava Landauera) 'ugovoriti drugačije odnose'.
Prošlo je gotovo pedeset godina od kako je Kolin prvi put pisao o perspektivi mutualizacije državnih socijalnih davanja na stranicama Anarhije. I siguran sam da ima jako puno toga što možemo naučiti iz rada ovog izuzetnog čoveka.
Kolina je nadživela njegova supruga, Harijet (Harriet), i siguran sam da će svi čitaoci Next Left poželeti da mi se pridruže u izražavanju saučešća i najlepšim željama njoj i njihovoj deci i unucima.
Postscript
Još nekoliko nekrologa posvećenih Kolinu možete pročitati ovde i ovde. A tu je i dobar Kolinof Guardianov profil ovde.