Koju bi ulogu mediji imali u anarhističkom društvu?
Anarhističko pitanje i odgovor #25
Iako mediji ne prisiljavaju ljude da razmišljaju na određeni način, oni utiču na postavljanje granica praktičnog i mogućeg. U mnogim aspektima uloga medija u diktaturi je slična njihovoj ulozi u parlamentarnoj demokratiji. U oba slučaja mediji oblikuju politički i društveni program osnažujući dominantna društvena, kulturna i politička gledišta. U diktatorskom režimu gledišta koja se ne poklapaju sa gledištima vladajuće elite nikada ne ugledaju svetlost dana. Ljudi koji pokušaju da iskažu drugačije stavove preko medija bivaju proganjani, hapšeni ili čak ubijani. Medijski sadržaji u parlamentarnim demokratijama dozvoljavaju širi spektar gledišta. U društvima koja su bazirana na principima parlamentarizma mediji su obično u posedu i pod kontrolom male grupe ljudi koja informacije i vesti posmatraju kao robu koja može da se kupi i proda. Ovi mediji mogu da izveštavaju sa mnogo raznovrsnih dešavanja ali su skloni tome da podupiru predstavu da samo one ideje koje osnažuju kapitalizam raspolažu bilo kakvom validnošću. Osoblje čine – suštinski – zaposleni koji su nezainteresovani za svoj lični integritet. Oni neće daleko dogurati ukoliko se ne vode uređivačkom politikom svog poslodavca. Iako su ljudi u parlamentarnim društvima bombardovani obiljem ideja i mogućnosti, ove ideje i mogućnosti osnažuju kapitalizam kao jedini validan koncept. Neodoljiva sličnost između medija u diktaturi i u parlamentarnom društvu tiče se pitanja vlasništva i kontrole. U oba društva vlasništvo i kontrola su u rukama male grupe ljudi.
Suštinska razlika između medija u ovakvim društvima i medija u anarhističkom društvu je u pitanju vlasništva, kontrole i pristupa. U anarhističkoj zajednici mediji ne bi bili u vlasništvu ili pod kontrolom uske elite, bili bi u vlasništvu zajednice. Pristup mediju bio bi omogućen svakome ko ga želi. Kao i za sve druge oskudne resurse, mogućnost pristupa bi bila određena potrebama i po sistemu rotacije. Potrebe bi bile određene od strane zajednice koja koristi usluge kokretnog medija. Iako bi sadržaji medija i u anarhističkom društvu mogli imati tendencije ka naglašavanju dominantnih kulturnih kretanja, oni bi bili tako strukturisani da dopuštaju širenje i ozbiljno diskutovanje drugačijih mišljenja. Kako su anarhističke zajednice neprestano uključene u debate o najboljem načinu pristupanja konkretnom pitanju ili temi, mediji bi postali neutralan fokus tih debata. Pitanja koja se tiču velikog broja ljudi i više regiona, morala bi bi biti diskutovana i pretresana u medijima.
Jedan od razloga zašto bi mediji postali tako dinamičan i važan deo anarhističke zajednice je anarhistička ideja da bi ljudi na koje određena odluka vrši uticaj trebalo tu odluku i da donose. Mediji u anarhistickom društvu funkcionišu kao prenosnici diskusije, debate i informacija, ali nisu ti koji donose odluke. Odluke donose oni na koje će te odluke imati uticaj. Mediji su u anarhističkoj zajednici ulje koje pomaže da anarhistički motor radi kako treba. Ljudi su motor anarhističkog društva. Mediji su podmazivač tog motora.