Ko ima koristi od terorizma?

Anarhističko pitanje i odgovor #15

Bilo ko ko još uvek veruje da upotreba bezobzirnog terora kao strategije promoviše njihove ciljeve, treba samo da pogleda šta se desilo posle 11. septembra 2001. Država je bila u prilici da sa uspehom koristi pretnju terorizma za mobilizaciju ljudi i da ograniči, u nekim slučajevima čak i ukine, prava i slobode koje su pojedinci uživali decenijama unazad. Do radikalne egalitarne promene ne dolazi na osnovu kampanja koje su zasnovane na teroru, ona je posledica masovne akcije. Pokušavati da se dignu u vazduh društveni odnosi je podjednako nedostižno kao i pronalazak zlata na kraju duge. Ono što možda u početku izgleda kao privlačna ideja, neizbežno ide na ruku onih koji imaju moć. Strah od bezobzirnog terora tera ljude u naručje onih koji raspolažu sa moći. Moć možda proističe iz pruščane cevi onih ljudi koji kontrolišu Državu ili žele da je osvoje i transformišu da bi promovisali svoje ideološke stavove, ali tako se ne stvaraju zajednice zasnovane na egalitarnim principima. Teror je oružje Države i avangardističkih pokreta koji pokušavaju da destabilizuju Državu. Vrlo malo anarhista su bili teroristi, većina anarhista nisu pacifisti, mada postotoji duga tradicija pacifizma u anarhističkom pokretu. Neuspeh propagande delom u mrtvoj fazi anarhističkih aktivnosti 1890-ih bio je značajan za anarhistički pokret i njegovo odustajanje od terora kao strategije i početak daleko uspešnijeg perioda naše istorije, kada su anarhisti koristili rastući nivo nezadovoljstva u zajednicama da bi stvorili masovni pokret koji se bazirao na mestima gde su ljudi živeli i radili. Ovaj pokret je nastojao da uništi legitimitet vlada pod kojima su živeli ali i svih drugih vlada, uspostavljanjem paralelnih struktura moći, zasnovanim na egalitarnim principima i stvaranjem infrastrukture koja će nastojati da izađe u susret potrebama ljudi - društvenim, kulturnim, zdravstvenim i obrazovnim.

Stvaranjem društva unutar društva, oni su bili u mogućnosti da potkopaju autoritet Države. Kada je država pokušala da ponovo uspostvai svoj autoritet uz upotrebu vojne sile, oni su imali dovoljno podrške u narodu za pružanje nasilnog otpora i da u nekim slučajevima nanesu poraz uspostavljanju vojne uprave. Uspešne revolucije za egalitarne promene se dešavaju kao posledica upotrebe taktika koje potkopavaju legitimitet vlada i Države, i stvaraju masovni pokret koji oslikava egalitarnu zajednicu koju pokušavamo da izgradimo.