Kakvu ulogu ima spontanost u anarhističkom društvu?

Anarhističko pitanje i odgovor #5

Puno manju nego što to mnogi ljudi uključujući i neke anarhiste/kinje zamišljaju, spontanost nije glavna odlika anarhističke teorije pretočene u praksu. Mada anarhistički proces donošenja odluka može dovesti do brzih promena strategije i aktivnosti, ove promene nisu nezavisne od "spoljnih stvari". Anarhisti/kinje ne rade određene stvari tek onako, već to čine sa razlogom. Struktura, a ne spontanost, je glavna odlika anarhističkih misli i dela. Razlika između struktura stvorenih i upotrebljavanih od strane anarhista/kinja i struktura koje stvaraju i koriste drugi ljudi jeste u tome što ti ljudi u anarhističkom društvu koji su pod uticajem određenih uspostavljenih struktura sa ciljem regulisanja određenih pitanja, odlučuju o tome kako se ove strukture stvaraju i kako deluju. To ne znači da te strukture treba zabetonirati. Različite situacije mogu da zahtevaju izmene uspostavljenih struktura ili čak njihovu promenu, iako su one u prošlosti dobro služile zajednici.

Spontanost nije nepoželjna nite se od nje odvraća u anarhističkom društvu. To je samo jedan od načina na koje ljudi deluju i predstavlja deo anarhističke zajednice. Ponašati se spontano nije inherentno anarhistički. To je samo deo bogate tapiserije života jedne anarhističke zajednice. Uzdizanje spontanosti kao jednog od glavnih principa anarhističke misli i delanja čini anarhizmu i anarhistima/kinjama medveđu uslugu.

Ludi koji žive u anarhističkoj zajednici imaju slobodu da se ponašaju spontano ili na bilo koji drugi način koji im se sviđa. Ukoliko njihova dela povređuju slobode drugih ljudi, naći će se pod pritiskom zajednice koja će od njih zahtevati promenu ponašanja. To da li su spontani ili ne ne predstavlja problem. Ukoliko problema ima, taj problem se tiče toga kako njihovo ponašanje utiče na druge ljude, a ne da li je njihovo ponašanje unapred osmišljeno ili ne.