Kakotopija utopije

Srednjoškolac koji se dohvati Orvela, Hakslija, Zamjatina, Bardžisa itd. nađe se zgranut i vrlo deprimiran. Po mom iskustvu, a sumnjam da bi se ijedan drugi koji dobije potrebu da pročita tako nešto osećao drukčije. Osim ako nije vunderkind, tj. poprilično svesniji od proseka za životno doba u kom se nalazi. Pa, pošto su pitanja o smislu života u Srbalja ili tabu tema ili ostavljeno u isključivoj nadležnosti popova, obično mora sam da se snalazi u traženju odgovora.

Bunio sam se i bunio protiv toga, ali sam oko sebe samo nailazio na odgovore koji idu u prilog predstojećoj opstoj katastrofi koja samo što nije. Katastrofa nas je, doduše, i zadesila, ali je bila mnogo više proizvod prirodnih reakcija na pomenute tabue i nadležnosti nego tektonskih poremećaja globalnih razmera izazvanih miniranjem aerodroma u Bihaću.

Ali, ne lezi vraže. Na prvoj godini studija me sačekaju Dostojevski, Niče, Kjerkegor i Hajder. Jebemliti sunce! Sve sami kockari i ludaci koji su na svoje savremenike i odvremenike imali izuzetan uticaj. Život je, normalno, mračan, a ko ne misli tako -- ljudsko je biće nižeg reda.

...

Dugo me je mamila jedna knjiga koja je na koricama imala sentencu Marka Tvena što me je vrlo neobično i vrlo duboko dodirnula kada sam je prvi put pročitao, iako mi je kasnije jedino u sećanju ostalo samo to da me je jednom pre dirnula: "Što duže živim to dublje osećam da sve što beše dobro za naše očeve više nije dobro za nas." Nisam siguran da isto stoji i na originalu na engleskom.

Prošlo je dosta vremena do trenutka čitanja Trećeg talasa Alvina Toflera. I iako se toj knjizi i njenom autoru može štošta sporiti, ostaje vrlo lep utisak racionalno obrazložene ideje o napretku čovečanstva. Iako se na različite načine može sporiti, sigurno je da se posle ove, pre svega sociološke, knjige nijedan egzistencijalistički stav ne može braniti bez osvrta na nju.

Tofler deli istoriju čovečanstva na četiri epohe, četiri talasa, prema stepenu razvoja ljudske privrede. Počinje od "nultog" koji predstavlja lovačko-sakupljačku privredu; prvog, koji traje u vremenu dominantne poljoprivrede; drugog, koji se nalazi u vremenu dominantne industrije; i trećeg, koji se danas naziva "postindustrijsko", "informatičko" i sl. doba. Nulti talas traje stotinama hiljada i milionima godina, prvi traje nekoliko hiljada godina, drugi nekoliko stotina, a, po Tofleru, treći počinje pedesetih godina dvadesetog veka u razvijenim zemljama kakve su SAD. Osobenost talasa je, takođe, da nisu pokrili ceo prostor odjednom. Tako i danas postoje plemena po Južnoj Americi i Papua Novoj Gvineji koja su na nivou "nultog talasa".

Preko toga, Tofler slikovito objašnjava kako se napredak ostvaruje:

(1) Postoji određena predstava o tome kako su živeli industrijski radnici u 18. veku u Engleskoj. Oni jesu živeli vrlo loše, ali je njihov dolazak u grad za njih same značio bekstvo od izuzetne moći prirode nad njihovim životima: Ne padne kiša na vreme, pola sela pomre od gladi; zarazi useve neka bolest, još pola od polovine nije u životu...

(2) Ma koliko se moglo zamerati totalitarizmu u Sovjetskom Savezu, mora se imati na umu da je boljševička revolucija za Rusiju bila i industrijska revolucija. Iako je Rusija bila prethodno najveći izvoznik luksuznih proizvoda, većina njene populacije živela je izuzetno teško. Privreda je vila vrlo nerazvijena -- najveći broj proizvoda se uvozio; a i ono što je radilo zadovoljavalo je potrebe vrlo malog broja stanovnika. Posle revolucije Rusija je industrijalizovana i time ekonomski počela hvatati korak sa razvijenim Zapadom.

Iako će protivnici ideje o napretku čovečanstva naznačiti hiljadu i jedno "ali", ne može se sporiti da se na početku 21. veka ne umire ni od tuberkuloze ni od sifilisa, dok se na početku 20. veka umiralo. Nesporno je i to da ljudi danas ne moraju putovati mesecima ne bi li popričali sa nekim sa drugog kraja planete: dovoljan im je Internet, a ako baš žele -- za tridesetak sati mogu preći s kraja na kraj planete. Pod uslovom da se putnici, putnice i krajevi nalaze u razvijenim zemljama.

...

Današnji svet je daleko od dobrog, ali nije tako loše mesto ako se uporedi sa vremenom inkvizicije u Španiji ili haranjem kuge nešto ranije. Najveće je pitanje kako svaki čovek ponaosob gleda na sve oko sebe. U zavisnosti od toga svet će biti suptilan ili brutalan, veseo ili mračan. Taj svet sami gradimo, pa ćemo prema tom vajanju i imati i svoje sutra i daleku budućnost. Bitno je shvatiti svoju odgovornost u tome.

...

Kako sam realista koji uzima samo dobre pojave u sklapanju trenutnih i budućih slika, ne mogu da odolim a da ne predstavim i svoju projekciju vrlo bliske budućnosti.

Prva četiri talasa (od nultog do trećeg) predstavljaju jedan nadtalas: onaj koji označava čovekovu usmerenost ka stvaranju materijalnih dobara.

Treći talas je vrhunac tog doba. Tokom poslednjih godina trećeg talasa čovek će dostići četiri epohalna pronalaska:

(1) Kontrolisanu fuziju -- koja će omogućiti čovečanstvu da se u ostvarivim vremenskim okvirima iseli na, za početak, neku planetu u bliskim sunčevim sistemima; kao i uslovno nepresušan izvor energije. (Danas postoji aktivan i ozbiljan rad nuklearnih fizičara na tom polju i to u bar tri pravca.)

(2) Travku besmrtnosti -- koja neće ljude učiniti besmrtnim, ali će im život znatno produžiti: sa nešto ispod 100 godina na nešto ispod 1000 godina. (Pre neku godinu britanski naučnici su objavili da su uspeli opisati skoro 100% ljudskog genoma, sa jasnom porukom da taj pronalazak u budućnosti može doneti značajno povećanje ljudskog života.)

(3) Konačnu tehnologiju -- koja će omogućiti da se iz svega može sve dobiti. (NASA je s kraja devedesetih objavila da nam je taj pronalazak na dvadesetak godina od ostvarenja.)

(4) (Pseudo)veštačku inteligenciju -- koja predstavlja sistem napravljen na nebiološkim i formalnim osnovama, a koji je sposoban da uči i samostalno stvara u okvirima koja su mu odredila ljudska bića, a može biti od velike pomoći u otkrivanju prethodna tri epohalna pronalaska. (Takvi sistemi se na različite načine i u različitim obimima danas prave po privrednim, obrazovnim i vojnim razvojnim centrima.)

Moje je uverenje da će ljudi u četvrtom talasu krenuti putem duhovnog razvoja. Pošto će sve materijalno na stepenu današnje dokučivosti biti ostvareno.