Kako bi se anarhističko društvo odnosilo prema seksualnim zločinima?
Anarhističko pitanje i odgovor #2
Standardni odgovor koji mnogi/e anarhisti/kinje daju kada im je postavljeno ovo pitanje je da će se količina seksualnih zločina drastično smanjiti kada se stvori društvo koje je, između ostalog, bazirano na slobodnom iskazivanju seksualnosti. Nažalost, ovaj odgovor nije ni blizu odgovaranja na postavljeno pitanje. Iako će, svakako, otvoreni pristup seksualnosti smanjiti broj seksualnih zločina, jasno je da će se anarhističko društvo sretati sa zločinima te vrste. Ukoliko se o problemu ne bude govorilo i ukoliko se ne postave neke smernice moguće je da će seksualni zločini biti veliki problem u anarhističkom društvu. Epidemija seksualnih zločina koji se čine prema deci su u velikoj vezi sa pozicijom autoriteta koju zauzimaju "odrasli", i sa potpuno slobodom odlučivanja o svemu što se tiče dece, koja je tom autoritetu svojstvena. Ovo sve kombinovano sa lakim pristupom deci, zajednicama koje ne žele čak ni da diskutuju o mogućnosti seksualnog zlostavljanja i kulturom ćutanja koja optužuje žrtve seksualnih zlostavljanja kao prave krivce, zajedno stvara neophodne preduslove za široko rasprostranjeno zlostavljanje dece. Problem seksualnog zlostavljanja nije ekskluzivno problem patrijarhata, niti ekskluzivno homoseksualni ili heteroseksualni problem, to je problem koji postoji u svim kulturama u kojima postoji odnos moći. Što je veća količina moći koju individua poseduje, u odnosu prema okolini, to je i veća količina seksualnog zlostavljanja.
Način na koji se može boriti, ali ne i eliminisati, seksualno zlostavljanje uključuju edukaciju o tome šta je a šta nije seksualno zlostavljanje, uništenje neravnopravnosti među individuama, bilo one institucionalizovane ili ne, kao i razotkrivanje i javne rasprave čim je nešto tako uočeno.
Potencijalni načini za rešavanje ovih problema uključuju biranje članova/ica zajenice koji bi bili uvek spremni da pomognu žrtvama pri prvim naznakama zločina. Individue u zajednici bi imale mogućnost da sazovu sastanak na kome bi se diskutovalo o potencijalnom problemu. Zajednica bi imala mogućnost da postavi limite slobode individuama koje seksualnim zločinima ugrožavaju slobodu drugih, njima bi bila ponuđena pomoć. Ono o čemu se većina eksperata slaže je da zatvaranje ne menja ponašanje. U ogromnom broju slučajeva zatvaranje samo čini problem gorim i mnogi zločinci koji su zatvarani zbog slučajeva zlostavljanja su ponavljali svoje prekršaje posle puštanja na slobodu.
Seksualno zlostavljanje je univerzalni ljudski problem koji je mučio sve kulture i sva društva. Ona druuštva koja otvoreno govore o problemu su češće iznalazila rešenje. Iznalaženje jednostavnog mehanizma za prijavljivanje problema koji bi bio u stanju da reaguje brzo i otvoreno, koji bi omogućio sigurnost žrtvama i pomoć prestupnicima je ideal kojem bi anarhističko društvo težilo.