Kako bi se anarhističko društvo branilo od spoljnih napada?
Anarhističko pitanje i odgovor #12
Prvo pitanje koje će zajednica postaviti sebi jeste da li je izvodiva organizacija odbrane ili čak, da li je uopšte moguća. Ljudi mogu da odluče da gubitak života koji je u vezi sa odbranom onoga što su izgradili predstavlja previsoku cenu, cenu koju nisu spremni da plate. Može biti donesena odluka o sprovođenju dugotrajne gerilske kampanje sa ciljem isterivanja onih koji su okupirali zemlju, jer jedno je kada neko napadne zemlju a drugo je kada ostane da upravlja nad onim što je osvojio. Pošto anarhistička zajednica neće imati na raspolaganju visoko centralizovanu stajaću vojsku, zadatak odbrane je na sebe preuzeti zajednica. Vrlo je verovatno da će skaldišta puna naoružanja biti raspoređena širom zajednice. U vreme opasnosti, ova skladišta se otvaraju i oružje se deli građanskj miliciji koja će ih koristiti za odbranu zajednice. Odbrambene mere se mogu preduzet i pre samog napada, mogu se napraviti podzemni gradovi da bi se zaštitilo stanovništvo od bombardovanja. Evakuacioni pravci se mogu pripremiti da bi se evakuisali oni koji ne učestvuju u borbama iz bilo koje moguće borbene zone. Anarhistička zajednica bi takođe došla do neke vrste sporazuma sa okolnim zajednicama. Te zajednice bi jedna drugoj pritekle u pomoć, ukoliko bi bile napadnute. Ono što se naizgled čini nasumičnim pristupom odbrani, ustvari predstavlja pristup koji znatno više zadovoljava, umesto da preputimo odbranu profesionalnom telu naoružanih muškaraca i žena koji bi u mirnodopskim uslovima predstavljali pretnju samoj zajednici. Dobro opremljena i obučena građanska milicija igra važnu ulogu u dugotrajnim odbrambenim opcijama jednog anarhističkog društva. Iako bi možda mogla da u početku da bude osvojena, ona bi predstavljala opasnu prepreku za bilo koje okupacione snage pošto ljudi koji čine građansku miliciju bi se sa svojim naoružanjem laku utopili u zajednicu. Oni bi uznemiravali okupacione snage u svakom trenutku njihove ranjivosti i odmah bi se utapali u zajednicu kada bi bili pod pritiskom. Istorija događaja u Istočnom Timoru jeste istorija toga kako male grupe boraca mogu da isteraju puno veću i opremljeniju okupacionu silu koja uživa malu, ako je ima uopšte, podršku zajednice. Čak i u današnjoj klimi tehnološke sofisticiranosti, građanske milicije i male grupe gerilaca i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju okupacionim snagama koje ne uživaju podršku zajednice.
Napomena: izneti stavovi i mišljenja ne oslikavaju nužno i stavove kolektiva Kontrapunkt.