Kada roboti ubijaju

Prošle nedelje, na parkingu u Nju Džersiju, Vojska Sjedinjenih Država je otkrila ono što bi mogla da bude budućnost ratovanja: robotizovane "vojnike" visoke 3 stope, opremljene sa tenkovskim gusenicama, noćnim vidom i automatskim oružjem koje može da ispali više od 300 metaka odjednom. Poznati kao SWORDS (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection Systems), ovi borbeni roboti predstavljaju pionire nove vrste ratovanja, u kojem će - ili barem se iznosi takva argumentacija - naše jedinice ostati skrivene (i, pretpostavalja se, zaštićene) i angažovane u borbama sa neprijateljem putem daljinskog upravljanja. KOMENTAR
Kada roboti ubijaju

Novo oružje može da ublaži rat, i to je tragično.

David L. Ulin, David L. Ulin je autor knjige "The Myth of Solid Ground: Earthquakes, Prediction, and the Fault Line Between Reason and Faith" (Viking, 2004).

LA Times

Prošle nedelje, na parkingu u Nju Džersiju, Vojska Sjedinjenih Država je otkrila ono što bi mogla da bude budućnost ratovanja: robotizovane "vojnike" visoke 3 stope, opremljene sa tenkovskim gusenicama, noćnim vidom i automatskim oružjem koje može da ispali više od 300 metaka odjednom. Poznati kao SWORDS (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection Systems), ovi borbeni roboti predstavljaju pionire nove vrste ratovanja, u kojem će - ili barem se iznosi takva argumentacija - naše jedinice ostati skrivene (i, pretpostavalja se, zaštićene) i angažovane u borbama sa neprijateljem putem daljinskog upravljanja. Vojska namerava da rasporedi 18 SWORDS jedinica u Irak na proleće, obeležavajući prvu upotrebu robota za direktnu borbu sa ljudima i ubijanje.
Ako ste, poput mene, odrastali na naučnoj fantastici, onda se ježite na pomisao o vojnicima robotima. Ubice droidi, povrh svega, već dugo su osnova spekulativnog univerzuma, potentni simboli opasnosti tehnologije, onoga što se dešava kada sa mašinama nešto krene naopako. U komadu Karela Capeka iz 1920. "R. U. R (Rossum's Universal Robots)" - koji je uveo reč "robot" u rečnik - automati su se pobunili i nastoje da zbrišu ljudsku rasu. U "Blejd Raneru", kiborzi otpadnici kreiraju krvavu pobunu i beže na Zemlju. Armije robota divljaju u "Ratovima zvezda" Džordža Lukasa.
I onda, naravno, tu je i serijal "Terminator", u kome su roboti napravljeni da izgledaju i mirišu isto kao ljudi da bi se ubacili među ljudske nasobine i pobili vođe pobunjenika bez milosti ili kajanja. Ovo je kibernetska budućnost u svom najapokaliptičnijem vidu: svet u kome se naše visoko-tehnološko naoružanje okreće protiv nas, baš kao što smo se oduvek pribojavali da će uraditi.

Strah odzvanja. Zašto bi se inače SWORDS-ovi dizajneri osećali primoranim da nas razuvere, kao što su to učinili prošle nedelje, da njihovi roboti nisu autonomni terminatori, već da jedino funkcionišu pod komandom ljudi, koji moraju da identifikuju mete pre nego što im daju elektronsko OK za pucanje?

Na određenom nivou, razvojni tim SWORDS-a daje validan argument: ovo nije pametno oružje, već surogat za vojnike na bojnom polju. Teško je sporiti se sa bilo kojom alatkom koja može da poveća bezbednost vojnika, i ako ništa drugo, ratnik robot nikada neće morati da se brine zbog neadekvatnog oklopa ili opreme.

U opticaju je nešto što još više uznemirava, osećaj dobrovoljnog odvajanja, kao da, sa dovoljne udaljenosti, mi bismo mogli da se uklonimo iz onoga što jeste rat. Ovde vojska suvise oponaša Holivud. Za "Ratove zvezda", tako je rečeno, pripovedači su se oslonili na borbene robote da bi uklonili krv sa ubijanja na platnu i problematizovali moralna pitanja.

Slična logika stoji iza zabrane prikazivanja fotografija kovčega prekrivenih zastavama - ako ih ne vidimo, onda ne postoje - i nije preuranjeno sugerisati da će SWORDS, i drugo visoko-tehnološko naoružanje na čijem razvoju sada radi Pentagonova D.A.R.P.A. ("Defense Advanced Research Projects Agency"), dodatno ublažiti naš ugao gledanja.

Ono što ne može biti ublaženo, u svakom slučaju, jeste robotova smrtonosna efikasnost; ukloniti ljudsko iz oružja, i problemi poput povlačenja i kontrole disanja su eliminisani, dopuštajući robotu da pogodi metu veličine novčića sa 328 jardi. U jednom testu, SWORDS je ostvario 70 od 70 pogodaka u centar.

Od prilike pre trideset godina, kompozitor Džon Kejdž (John Cage) je predložio drugačiju vrstu borbene strategije: uzmite glavešine zaraćenih zemalja, dajte svakom po džak od 50 funti konjskog đubriva, zaključajte ih u sobu, i pustite ih da se bore oko njih do kraja. To je don kihotovska ideja, ali barem uzima u obzir ljudski element, ideju da rat ne može biti vođen bez nagrade.

A što se tiče SWORDS jedinica, ono što nam one govore o nama jeste kako mi koristimo svoju kreativnost - da smišljamo robote koji nam omogućavaju efikasnije načine ubijanja? Kako možemo da budemo toliko otkačeni da se prema ljudima odnosimo kao prema "metama", bez obzira da li su u pitanju neprijatelji ili civili, suviše ih je teško identifikovati kroz varljivost video displeja? Sigurno da nešto gubimo sa svim ovim neangažovanjem.

Lako je biti surov sa distance; teže je kada vidiš beonjače tuđih očiju. Ako nema potencijala za ljudske žrtve, kako onda izračunavamo našu humanost, kako pokazujemo bilo šta što nalikuje uzdržanost? A bez uzdržanosti, da li smo još uvek potpuno ljudi?