Izveštaj američke anarhistkinje #3 i po
Danas, 28. maja je počeo samit EU/ASEM. Tamo gde sam odsela među svima je vladalo raspoloženje napetog uzbuđenja. Došli smo do mesta sastajanja nadomak metro stanice Sv. Pauli. Posle par zaustavljanja zbog policije, najzad smo krenuli. Oko mene je bilo na desetine poznatih lica, svi u crnom. Većina njih je imala vodootporne jakne i pantalone zbog vodenih topova. Dok smo koračali, osvrtala sam se napred i nazad i shvatila da sam u sred ogromnog crnog bloka. Ne znam ni da li je taj izraz tačan, budući da je toliko ljudi bilo na istoj strani.
Dok ovo pišem Rote Floru je opkolila policija. Ali stići ću i do toga.
Marširali smo 4 i po sata. Za sve vreme puta “odredi otimača” su pokušavali da isprovociraju sukob grabeći ljude iz gomile. Kad smo se približili mestu održavanja samita, odlučili smo da stanemo. Nije bilo svrhe nastavljati ako bi policija sve vreme hapsila ljude. Tako da smo se zaustavili. I to ispred desetak vodenih topova i stotine policajaca. A bili smo na mostu tako da je postojao samo jedan put za bežanje.
Malo smo pogurali policiju. Mislim da sam čula petarde i videla sam kako nešto leti, ali kako inače imam slušne i vizuelne halucinacije to se verovatno nije ni dogodilo. Svi su odlučili da odu. Bilo je ljudi sa obe strane mosta. Pretpostavljam da su svi imali istu ideju jer smo se posle svi sastali formirajući grupu, susrevši se sa svojim davno izgubljenim drugarima, te potom nastavili da ludujemo.
Trčali smo niz ulice. U glavi sam videla cigle kako lete na policijske kombije. Flaše, kamenice, petarde. Auto-lakovi su raspodeljeni. A onda su krenuli vodenim topovima na nas, ciljajući na sve strane. ‘Bullen’ (panduri) su nam se približili i jurili kroz parking stadiona Sv. Pauli. Trčali smo i trčali i trčali.
Dok pišem ovo, vidim pandure koji preplavljuju park iza Flore.
Srećom pa sam pratila ljude koji su izgledali kao da znaju kuda idu. Ušla sam u metro stanicu Sv. Pauli i uzela nešto da popijem. Kada sam izašla videla sam maslinaste ‘bullene’ kako idu prema stanici. Presvukla sam se i uspela da izađem odatle. ‘Bulleni’ su ostali ispred stanice. Voz je stigao i odveo me do Šternshancea, kvarta u kome se nalazi Flora. Baš kad sam izlazila iz stanice, stigao je policijski kombi a policajci su izleteli napolje. Imala sam sreće. Dok sam prolazila ispod mosta, saksofonista i harmonikaš su svirali Bela ćao. Nasmešila sam se harmonikašu i on mi je uzvratio. Pomislila sam kako bi to bio lep kraj ovih današnjih aktivnosti. Pogrešila sam.
Još uvek gledam u pandure. Upravo izvode onu tačku u parku svinja-sam-i-jako-sam-opušten-iza-svoje-značke-i-pištolja. Znate, ono kad prekrste ruke preko grudi i pričaju o fudbalu. E taj rad. Pretpostavljam da je to univerzalna stvar.
Vratila sam se u Floru i videla gomilu ljudi koji stoje na ulici. To me podseti da se malo odmorim i popijem malo vode. Neko mi reče da će se verovatno sranja dešavati tokom čitave noći. Postavljene su barikade. Ljudi su se naoružali flašama i bombama od farbe. Igrao se fudbal. Ko nije hteo da ostane tu odvezao je svoja kola. Sela sam na stepenice, popušila cigaretu, a onda sam videla komešanje. Stigla su 2 vodena topa. Poslednje što sam videla je raspršena voda, flaše i eksplozivne stvari kako lete i ljude koji trče. Budući da sam "international" pomislih da bi bilo mudro potuditi se da me ne uhapse. Panduri su se rasporedili tako da nas odseku kroz park. Kad sam ih videla tamo, odlučila sam da se zadržim u Flori. Ne znam šta se dešava na ulici, ali 'bulleni' su još uvek u parku. Flora je potpuno zatvorena. Ovde ima puno ljudi tako da je jako vruće pored svih tih tela. Sad je pola sedam, po nemačkom vremenu. Moraću kasnije da vam ispričam ostatak. Čekajte. Sada policija napušta park. Možda ću moći da odem odavde. Možda i ne.
U svakom slučaju, sve što sam dosad napisala nije istina. Ja sam kompulsivni lažov. I u stvari nisam uopšte u Nemačkoj, sama u Hamburgu. Zar ne?
Za one koji me znaju: prenesite mojim voljenim da sam savršeno dobro.
Do sledećeg puta, Annie