Izjava učesnika 5. Balkanskog anarhističkog sajma knjiga
U proteklih 30 godina narod na Balkanu je iskusio brutalnost rata, nacionalizma, fašizma i mera MMF-a - bila je to rekonstrukcija kapitalizma u svom najboljem obliku. Zato je i potreba da se Balkan transformiše u prostor borbe, anti-nacionalizma i solidarnosti, konkretno, počinjući odmah i odozdo očigledna. Upravo nas je ova potreba dovela u Zrenjanin, u periodu od 29. do 31. oktobra 2010. na 5. Balkanski anarhistički sajam knjiga (BASK). Bilo nas je mnogo i došli smo sa čitavog Balkana i šire. Došli smo sa zajedničkim shvatanjem da je BASK zajednički prostor gde se lokalne borbe dele, komuniciraju i podržavaju, gde se razmenjuju iskustva i analize, gde se grade savezi i razvijaju zajednički projekti na osnovama anti-autoritarnosti, solidarnosti i poštovanja.
Nasuprot prevladavajućem mišljenju da su sukobi koji su u bližoj istoriji oblikovali naš deo sveta nekakvi ostaci 19. veka, mi smatramo da to nije slučaj. Balkan nije prošlost, Balkan je budućnost Evrope. Ratovi iz devedesetih nisu bili "poslednji ratovi devetnaestog veka", već prva jasna manifestacija destruktivnog sadržaja kapitalističkih odnosa, za čije su uvođenje ti isti ratovi pružili pokriće od neprocenjive važnosti. U budućnosti, destruktivnost kapitala će se manifestovati u različitim oblicima, koji će u mnogome zavisiti od lokalnih specifičnosti, kao što je postojanje veštački stvorenih socijalnih podela, ali jedno je sigurno: biće brutalna. Upravo je Balkan bio među prvim metama prve faze neo-liberalnog napada globalnog kapitala: svi oblici kolektivnih aktivnosti koji postoje izvan kapitalizma su gotovo potpuno uništeni, a pod zastavom nacionalizma nove podele su uspešno uvedene.
Uporedo sa tim i skriveno od pogleda, sistematski su stvarani uslovi za neograničenu vlast kapitala (od prodaje fabrika zarad zemljišta, preko uspostavljanja slobodnih zona za investitore, do omogućavanja ubrzanog zaobilaženja pravila i regulacija kompanijama, prilikom realizacije njihovih investicionih projekata), stvarajući pri tom novo siromaštvo. Da bismo danas bili u stanju da pružimo delotvoran odgovor moramo razumeti ono što se desilo u prošlosti. Razumeti iznenadnu pojavu nacionalizma i strahota do kojih je on doveo, takođe znači razumeti ulogu koju su u ovom procesu odigrale vodeće finansijske institucije, npr kroz politiku MMF-a sprovođenu u to vreme u većini zemalja bivše Jugoslavije, a koja se sada trajno vratila - videti današnju Grčku
Zaista se mnogo toga dogodilo na Balkanu u poslednjih 30 godina, ali sve te posebnosti govore o istom planu globalnih finansijskih instititucija kojeg sprovode njhove verne sluge na lokalu: oduzeti moć narodu, i podvesti nas sve trajno pod vlast kapitala. Transformacija Balkana u zonu sukoba i ratova je bio rani trenutak u globalnom kapitalističkom ratu, koji se sada seli ka ostatku Evrope.
Poslednji lokalni primer brutalnih podela koje nam se svima nameću, i primer toga kako napad na društvo ostavlja ljude oslabljenima i zbunjenima jeste incident od pre samo nekoliko nedelja, u Beogradu, tokom Parade ponosa. Posle više od dvadeset godina devastirajuće ekonomske i društvene krize, posle destrukcije sredstava održivosti, videli smo da se ljudi i dalje ne bore protiv onih koji su zaista uzrokovali sve ove nevolje. Umesto toga, postoje brojne fašističke grupe koje su u stanju da mobilišu veliki broj ljudi i pristalica, a sa ciljem linčovanja manjinskih grupa. Šest hiljada ljudi je učestvovalo u napadu na Paradu ponosa, dok je u isto vreme beogradsko romsko naselje napadnuto molotovljevim koktelom. Ova poslednja manifestacija mržnje i agresije je konstitutivni deo novog i nadolazećeg kapitalističkog režima.
Za nas je ovo veoma konkretan pokazatelj naših zajedničkih slabosti i nemogućnosti socijalnih pokreta da se na smislen način odupru ugnjetavačkim režimima. Parada ponosa je još jednom i na veoma jasan način pokazala neophodnost organizovanja naših borbi na drugačiji način, putevima izvan države i njihovih marioneta, i uspotavljanjem prostora, struktura, načina, i kanala komunikacije koji će ostati autonomni, potpuno naši, gde je uzajamna pomoć shvaćena kao sredstvo otpora svakodnevna praksa. Radeći na ovom cilju mi izražavamo našu posvećenost građenju drugarstva i saveza u borbi i kroz borbe na čitavom Balkanu i deljenju resursa i iskustva na konkretan način.
Pošto je BASK mesto susreta, mnogo informacija je razmenjeno o poslednjim borbama, ne samo na Balkanu, već i o onim borbama u koje su uključeni pokreti iz celog sveta. Između ostalog informisali smo se i o situaciji u Rusiji gde aktivisti žive u situaciji ekstremne tenzije i nasilja. Ovom izjavom takođe priključujemo svoj glas drugovima i drugaricama koji su pozvali na međunradone akcije solidarnosti između 12.i 15. novembra 2010. u znak podrške antifašističkim aktivistima kojima se trenutno sudi u Rusiji zbog njihovog učešća u lokalnim ekološkim borbama.
Učesnici i učesnice 5. Balkanskog anarhističkog sajma knjiga
U Zrenjaninu, 31. 10. 2010.