Izbor iz knjige 'Sećanje na vatru'... za plakanje, uzdisanje i inspiraciju

Ovo je izbor iz knjige Eduarda Galena (Eduardo Galeano) 'Sećanje na vatru, geneza'. Ona je prvi deo trotomne istorije Latinske i Južne Amerike. U njoj se živom prozom opisuju izmešane priče ljubavi, straha, eksploatacije, smrti, kulture i otpora, iz perspektive poniženih i uplakanih. Prvi deo započinje sa pričama starosedelaca približavajući nekadašnje glasove, a potom se pomera na pokoravanje i njegove manifestacije kroz zadnjih 500 godina. Uglavnom sam izabirao priče koje se fokusiraju na otpor spram dominacije i eksploatacije. One su ovde date da bi inspirisale, inspirisale i inspirisale. Autoritet

U davna vremena žene su sedele na prednjoj strani kanua, a muškarci nazad. Jer žene su bile to koje su lovile i pecale. Ostavljale bi sela i vraćale se kada bi mogle, ili želele. Muškarci su pravili skrovišta, pripremali obroke, čuvali vatru tokom hladnoće, pazili na decu, i pripremali kože za odeću.

Takav je bio život Ona i Yagan indijanaca u Tierra del Fuego, sve dok jednog dana muškarci nisu ubili sve žene i stavili na sebe maske koje su žene izmislile da bi ih zaplašile.

Jedino su tek rođene devojčice pošteđene. Dok su one odrastale, ubojice su im stalno ponavljale da je njihova sudbina da služe muškarcima. One su im poverovale. I njihove kćerke su im takođe poverovale, kao i kćerke njihovih kćerki.

Svesnost

Kada se se vode Orinokoa (Orinoco) spustile, kanui su doneli Karibljane sa njihovim borbenim sekirama.

Niko nije imao šansi protiv sinova jaguara. Pregazili su sela i napravili frule od kostiju svojih žrtava. Nikoga se nisu plašili. Jedina stvar koja je u njima stvarala paniku, bio je fantom rođen baš u njihovim srcima.

Fantom se smeštao čekajući ih iza drveća. Slamao je njihove mostove i pokrivao njihove puteve zamršenim lijanama. Putovao je noću. Da bi ih zavarao, hodao je unazad. Bio bi u useku od koga se stena odlomila, u blatu koje je tonulo među njihovim nogama, u lišću otrovnog bilja, u dodiru pauka. Obarao ih je sa uzdahom, ubrizgavao strah kroz njihove oči, i krao im skrovišta.

On nije bio bol, ali je boleo. On nije bio smrt, ali je ubijao. Njegovo ime bilo je Kanaima i rodio se među osvajačima da osveti pokorene.

1493: Pasto (Pasto) - Svi plaćaju porez

Čak i oni na daleko na severu su bili pod nadzorom sakupljača poreze carstva Inka.

Ljudi Kvilacinge (Quillacinga) nisu imali šta da daju, ali u ovom prostranom kraljevstvu sve zajednice su plaćale, ili dobrima, ili radom. Niko, bez obzira na udaljenost ili siromaštvo, nije smeo da zaboravi ko je glavni.

U podnožju vulkana, poglavica Kvilacingaca je zakoračio napred i pružio posudu od bamusa izaslanstvu iz Kuska (Cuzco). Posuda je bila puna živih vaški.

Rajski jezik

Guaroi (Guaros), koji žive na obodima zemaljskog Raja, nazivaju dugu zmijskom ogrlicom, a nebo morem iznad glava. Munje su toplina kiše. Prijatelj je drugo srce. Duša, sunce grudi. Sova je gospodar tamne noći. Trska je večita unuka; a na “Ja ti opraštam”, oni kažu “Ja sam ti oprostio”.

1511: Džara (Yara) - Hati (Hatuey)

Na ovim ostrvima, na ovim Kalvarima (Calvaries), mnogi su koji izabiru smrt vešanjem ili ispijanjem otrova zajedno sa svojom decom. Okupatori ne mogu izbeći osvetu, ali znaju kako da je objasne: indijanci, toliko divlji da misle da je sve povezano, kao što je to Ovijedo (Oviedo) rekao, po svojoj su prirodi bezvredni i zli, te malo rade. U prošlosti, mnogi su se ubili otrovom da ne bi radili, a drugi su se obesili sopstvenim rukama.

Hati, indijanski poglavica Guahaba (Guahaba) regije, nije se ubio. Sa svojim ljudima otplovio je u kanuima sa Haitija i sklonio se u pećine i planine istočne Kube.

Tamo je pokazao na korpu punu zlata i rekao: “Ovo je bog hrišćana. Zbog njega nas oni gone. Zbog njega su naši očevi i braća poginuli. Zaplešimo za njega. Ukoliko ga naš ples zadovolji, ovaj bog će im narediti da nas ne maltretiraju.

Uhvatili su ga tri meseca kasnije.

Vezali su ga za stub.

Pre nego što su zapalili lomaču koja će ga pretvoriti u ugljen i pepeo, sveštenik mu je obećao slavu i večni mir ukoliko pristane da se krsti. Hati je zapitao:

“Hoće li biti hrišćana na nebu?”

“Da.”

Hati je izabrao pakao, i drvo je počelo da pucketa.

1522: Putevi Santa Dominga

Stopalo

Pobuna, prva od strane crnih robova u Americi, bila je skršena. Slomljena je u šećernim mlinovima Diego Kolumbusa (Deigo Columbus), sina od pronalazača. Vatra se raširila mlinovima i plantažama celog ostrva. Crni su ustali, zajedno sa nekoliko preživelih indijanaca, naoružani palicama i kamenjem i naoštrenim šećernim trskama koje su se lomile na oklopima u beskorisnom besu.

Sada, na vešalima razbacanim duž glavnih puteva, vise muškarci i žene, mladi i stari. Pred putnikovim okom vise stopala na osnovu kojih on može da pretpostavi šta su žrtve bile pre smrti. Među tim usmrćenim udovima, zasečenim mučenjem i udaranjem, su živahne noge i formalne noge, zatvoreničke noge i noge koje i dalje plešu, voleći zemlju i pozivajući na rat.
 - - -
Nastavlja se na <http://messyheart.wordpress.com/\>