Istorijski apel u Ujedinjenim Nacijama

Pozivajući se na univerzalnost ljudskih prava, trećina svih zemalja sveta je u četvrtak uputila istorijski apel za dekriminalizaciju homoseksualnosti, iako su se tome aktivno protivili Vatikan i nekoliko arapskih zemalja. Apel je pred Generalnom skupštinom UN pročitao ambasador Argentine, a u ime 66 država, raspoređenih na 5 kontinenata, koje su ga potpisali. Skupština broji ukupno 192 zemlje članice. Ova politička deklaracija, koja se odnosi samo na zemlje potpisnice, nije prinudnog karaktera, ali stavlja pitanje prava homoseksualaca, lezbejki, biseksualaca i transrodnih osoba na dnevni red Skupštine UN.

Među 66 potpisnica su izmedu ostalih, sve zemlje EU, Brazil, Izrael i Japan. Ali ni Kina, ni SAD, ni Rusija ga nisu potpisali.

Apel se bazira na principu univerzalnosti ljudskih prava, što je opisano u Međunarodnoj deklaraciji o pravima, koja ove godine slavi svoj 60. rođendan, a u svom prvom članu predviđa da "se sva ljudska bića rađaju jednaki po dostojanstvu i pravima."

On potvrđuje "princip nediskriminacije koji zahteva da se ljudska prava primenjuju na isti način prema svakom živom biću, nevezano za seksualnu orijentaciju ili identitet roda".

---Homoseksualnost je zabranjena, a time i kažnjiva u 77 zemalja. U 7 zemalja: Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iranu, Mauritaniji, Nigeriji, Sudanu i Jemenu se dobija smrtna kazna.---

Homofobni zakoni su često nasleđe kolonizacije

Lui-Žorž Tin, predsednik komiteta Idaho (Medunarodni dan protiv homofobije), je 2006. godine pokrenuo kampanju "Za međunarodnu dekriminalizaciju homoseksualnosti", što predstavlja preteču deklaraciji koju su 18. decembra potpisale zemlje UN. Ipak, šezdesetak zemalja je potpisalo protiv-deklaraciju koju je pokrenula Sirija.

Intervju vodila: Soren Seelow

 

Kako objašnjavate to što su tri velike zemlje, Kina, Rusija i SAD, odbile da potpišu deklaraciju?

Što se tiče Kine i Rusije, to me nije iznenadilo. A Bušova administracija nikada nije prstom mrdnula po tom pitanju. Ima i lepih iznenađenja. Po prvi put, 5 afričkih zemalja(Gabon, Gvineja Bisao, Centralnoafrička republika, Zelenortska ostrva i Mauricijus) su se zvanično odredile protiv kriminalizacije. Gabon je čak učestvovao na izradi teksta deklaracije. Mauricijus je potpisao iako je na njegovoj teritoriji homoseksualnost kriminalizovana. To je znak da neke zemlje žele da napreduju.

Protiv-deklaracija koju je predstavila Sirija, je sakupila skoro isti broj potpisa...

Tekst koji je prezentovan na inicijativu država članica Organizacija islamske konferencije je jako čudan. U njemu su spojeni homoseksualnost i pedofilija. U nacrtu koji se pojavio dan pred prezentaciju, je pisalo da bi se dekriminalizacijom homoseksualnosti otvorila vrata za pedofiliju, zoofiliju i incest...U trenutku lucidnosti i umerenosti, autor deklaracije je izbacio ove 2 poslednje pojave iz finalne verzije.

17. maja 1990. godine, Svetska zdravstvena organizacija je povukla homoseksualnost sa liste psihičkih oboljenja. Kako su se razvijala prava homoseksualaca od tada ?

2005. godine je prvi tekst u kome se zastupa dekriminalizacija homoseksualnosti, a koji je pokrenula Norveška pred Savetom za ljudska prava, sakupio 35 potpisa. Sada smo sakupili 66. Napredak je ocigledan. Ali 80 zemalja i dalje osuđuje homoseksualnost. Kada neke zemlje napreduju, druge nazaduju. SAD su 2003. godine ukinule zakon protiv sodomije, ali Burundi se danas pita da li da kriminalizuje homoseksualnost. U Keniji se čak prica o pooštravanju zakona, iako se homoseksualci kažnjavaju sa 14 godina zatvora.

Da li je religija odlučujući argument pri odbijanju dekriminalizacije homoseksualnosti ?

Ne, ništa posebno. Zakoni koji kažnjavaju homoseksualizam su često nasleđe kolonijalizacije, kao što je slučaj sa krivičnim zakonom u Indiji koji je nametnula Engleska. Klasičan argument u određenom broju zemalja je taj što je homoseksualnost uvezena sa zapada, a u stvari su zakoni koji je kažnjavaju uvezeni. Činjenica da se neki u Indiji smatraju ‘seksualno i moralno čisti' je paradoksalna, buduci da su Britanci opravdavali kriminalizaciju homoseksualnosti zbog takozvane ‘prirodne sklonosti perverzijama' orijentalaca.

Vatikan se u petak odredio za dekrimininalizaciju, ali je odbio da glasa za deklaraciju, tvrdeći da se njom preteruje...

Vatikan smatra da bi ta deklaracija vodila do legalizacije gej brakova. Ta sumnja nije sudski zasnovana, budući da takva tvrdnja ne stoji u tekstu, ali sa s filozofske strane ima smisla. Jer reći da homoseksualci nisu kriminalci znači priznati im jednaka prava kao i svima. Sveta Stolica ne potpisuje ni jednu od dve deklaracije, ali u kulisama igra dvostruku igru : ponaša se blago prema Severu, a oštrije prema Jugu. Na Jugu imaju više poklonika, ali na Severu su crkve bogatije.Tako da joj je teško da se zvanično pozicionira, te drži ovako jezuitsku poziciju.

Za homoseksualnost se u 7 država dobija smrtna kazna. Koje su regije sveta najviše homofobne ?

Možemo reći da su od tih zemalja najviše homofobni u Iranu. Ali ubistva zbog homofobije ima najviše u Brazilu, gde se inače održava najveća gej parada u celom svetu. Tako da je to kompleksno pitanje. A šta reći o Francuskoj koja prednjači u broju samoubistava mladih, konkretno onih suočenih sa socijalnom homofobijom. Njih nije zakon ubio, već oni sami. Ove tri zemlje nisu ni po čemu uporedive, ali su pokazatelj da homofobija ne postoji samo kod drugih.