Istok je najlepši

Istok je najlepši

Napred...

Mamurni skote diži se iz kreveta
i pogledaj na zid koji je pun tvojih grafita.
Umij se, osvesti, popij lek, probudi se.
Spakuj se, krećeš. Siđi dole, polećeš.

Slećem. Tu sam. Blizu doma svog.
Opet idem ispod svoje drage majke zemlje.
Dole je hladno. Ka odajama koračamo svi zajedno.
Čekaju nas i gledaju. Prijatelji smo! Da se vratimo? Ne daju.

Vratismo se nazad gde voda plavi i gde iz dubine ide.
Ide ono što nam treba da živimo i ide dalje... ona dalje ide!
Tada sam shvatio da ono što nikad nisam video, neću ni tog dana videti,
jer greške svoje, tog dana, ja plaćam bezosećajem i greškama tuđim.

Kraj istočnog raja pečatirao je pad.
Padala je padala, po koži je prskala. Na koži je ostala. Voda je to bila!
Korak po korak. Mrva za mrvom. Smeh za smehom. Sit sam bio.
Korak po korak. Čovek kraj čoveka. Ljubav za ljubav. Kući sam se vratio.

Istočni raju. Istoku dragi.
U posetu sam ti bio. Telo je kući otišlo, al je duša ostala.
Ostala je duša da se lepoti divi, da večno živi.
Istočni raju. Istoku dragi. Vratiće se telo opet, kad ga duša zatraži.

A već ga traži... Istoku dragi...