Istok je lepši

Istok je lepši

Eto mene. Dobar dan!
Nisam nastavio dalje sam.
Povorka korača, jedan ispred drugoga.
Ostetio sam se ponosan, jer svi bejasmo ko brat i sestra.

Dobro jutro, dobar dan.
Izvor vode hladne dočekao nas.
Na sebe sam pomislio i u trenutku glavu spustio
ne bi li deo prirode bio. Vode sam popio.

Hej mostovi prirode, od kamena satkani.
Ispod vas smo koračali. Hej mostovi kameni!
Preko reke, pa u reku. Pored reke oči peku.
Suzi oko suzama jer prelepa je priroda.

Kucao sam, nema ga. Pokucala cela kolona.
Ugasili svetlo davno jer je mrtvilo zavladalo.
K'o što rudar ume često da sandukom zameni radno mesto,
tako život ovog grada crnu zastavu viori sada.

Nadomak zlatnog dželata što nema više kome smrt da dariva,
ispod zemlje nađoh ja, opet lepota neopisiva.
Zašao sam u telo moje zemlje i zažmurio strasno,
nisam smeo, a nisam ni hteo, jer je sve već bilo jasno. Voleo sam glasno!

Milioneri, milioneri u kamen vas uklesali,
a riba malo dalje pliva. Jede u dubokoj jami što nestašno plavi.
Odmorio sam oči, srce će da mi iskoči.
Lepota, lepota, lepota, lepota, lepota, lepota...istoka.

Nazad...