Insurekcija (Jean Weir)
Anarhisti i revolucionari nisu to što jesu zbog toga što sami sebe tako nazivaju ili zato što pišu tekstove i programe koje završavaju sloganima i/ili anarhističkim simbolima. Oni su to zbog toga što žele da urade nešto protiv ugnjetavanja; npr. žele da kritikuju i napadnu represivne sisteme i sve one koji ih drže na okupu. Da bi razumjeli ovu jednostavnu pretpostavku, moramo krenuti za korak dalje. Prije nego što napadnu potrebno je da znaju koga i šta napadaju, da znaju razloge zbog kojih napadaju.
Kako možemo saznati koga i zašto napadamo? Jednostavno - obavještavanjem (razmjenom informacija). Kapital i država se transformišu veoma brzo. Sa razvojem elektronike u proizvodnji i upravljanju dolazi do (velikih) restruktuiranja. Veliki industrijski kompleksi se prostiru preko čitave društvene teritorije i međusobno su povezani elektronskim i telematskim kablovima. Čitava planeta će uskoro biti pokrivena velikom komunikacionom mrežom koja predstavlja osnovu za današnji sistem proizvodnje, odnosno, osnovu za današnju eksploataciju. Tako znamo koga i šta napadamo.
Šta možemo učiniti da bi shvatili zašto napadamo? Ovo je veoma jednostavno. Industrija prošlih vremena je mogla biti osvojena revolucijom i iskorišćena za proizvodnju u mirnodopskim uslovima. Današnja industrija je uglavnom elektronska i njom upravljaju ljudi koji nemaju znanje koje je potrebno za upravljanje takvom industrijom. Nju nikada nećemo moći iskoristiti za društveno dobro, osim u jednom (minimalnom) dijelu. Velike elektronske komunikacione sisteme na kojima se zasniva današnja proizvodnja/represija, uglavnom, nećemo moći iskoristiti (u budućem društvu), zbog toga je neophodno odmah započeti napad.
Između kretanja i stajanja, mi biramo kretanje. Restruktuiranje, koje je dalo novu snagu kapitalu i omogućilo mu ponovnu proizvodnju, je takođe stvorilo i nove rupe (pukotine). Ogromna komunikaciona mreža koja se prostire preko teritorije svake industrijski napredne nacije je svakako jedna od tih pukotina.
Treba da udaramo u te pukotine. Malim akcijama - ne velikim vojnim operacijama koje su izvan naših mogućnosti i izvan logike novog kapitala. Precizne, male, destruktivne akcije - sabotaže koje se šire preko čitave teritorije - su najpogodnije oružje koje danas možemo iskoristiti u borbi protiv klasnog neprijatelja.