Heavy Metal je sve više politički angažovan

Sa približavanjem 30-godišnjice postojanja ovog žanra, metal sve više prepliće društvene komentare sa moćnim akordima.

Heavy metal pevač Chris Barnes nije znao šta će ljudi misliti o "Brutal", anti-ratnoj pesmi koju je napisao nakon što mu je rođak prekomandovan u Irak 2003.

Čuo je brojne pritužbe ali je dobio i imejlove sa podrškom američkih vojnika koji se nalaze na bojištu.

"Kao da me je prošla jeza niz kičmu jer to su momci koje nisam hteo da uvredim iznošenjem anti-ratnog stava", rekao je Barnes, pevač death metal benda Six Feet Under.

Drugi metal bendovi imaju sličnu nspiraciju.

Lamb of Gods na svojim albumima kritikuju američku spoljnu politiku. Cattle Decapitation su posvećeni vegetarijanci koji koriste eksplicitne omote i pesme poput "Veal and the Cult of Torture" (Odrezak i kult torture) da bi osudili mesnu industriju. Serj Tankian iz System of a Down je ko-osnivač neprofitne organizacije koja se bavi socijalnim pitanjima.

Više od tri decenije nakon što su Black Sabbath kreirali prizore mračne umetnosti, heavy metal odrasta. Žanr sve više inkorporira socijalne i političke poruke u čvrste i moćne akorde.

Travis Ryan pevač benda Cattle Decapitation kaže da miks agresivnih gitara i poruke prava životinja njegovog benda iz San Dijega privlači različite ljude među koje spadaju aktivisti/kinje kao i tradicionalni metal fanovi.

"Uvek je bilo dosta ludog krosovera", rekao je pre nedavno održanog nastupa. "Imamo prilično različitu publiku. Nikad nisam znao kako da se postavim prema tome."

Dvadeset umetnika je nedavno, na jednoj onlajn izložbi, prikazalo svoje radove inspirisane njihovim poslednjim albumom nazvanim "Humanure". Prihod o prodaje umetničkih dela će biti doniran za stvar prava životinja.

Metal bendovi takođe sve više zalaze u mitologiju. Mastodon, koji su bili hedlajneri na letnjoj turneji metal velikana Slayer, adaptirali su koncept albuma Leviathan priči Moby Dick. Death metal bend Nile zasniva svoje pesme i imidž na egipatskoj mitologiji i ikonografiji.

"Metal se širi i evoluira i postaje sve različitiji", rekao je kanadski antropolog i filmski režiser Sam Dunn, režiser filma "Metal: A Headbangers Journey", koji je letos objavljen na DVD-u. U puno je življem stanju nego što je bio pre pet ili deset godina.

Dunn radi na nastavku filma čiji je radni naziv "Global Metal" koji će pratiti popularnost metala u prekomorskim zemljama, posebno u zemljama u razvoju poput Brazila, Kolumbije i Indonezije.

"To poprima globalni karakter i postaje sredstvo za socijalne i političke komentare", rekao je Dunn. "To dobija veće značenje u zemljama u kojima ljudi moraju da se bore da bi preživeli. Tada poprima mnogo jači politički ton."

"Metal umetnici su odgovorili na današnju kultru i politiku", rekla je Donna Gainess, sociološkinja i autorka "Teenage Wasteland", studije o metalcima iz radničke klase Nju Džerzija.

"Metal muzika je tokom 1980-ih često bila homofobična i izrazito belačka", rekla je, ali današnji bendovi nastoje da budu socijalno svesni i sumnjičavi prema političkoj moći. Takođe više je žena u publici i među liderima bendova."

"Ovo je nova generacija koja stasava", rekla je Gannies.

Heavy metal se uvek doticao socijalna i politička pitanja. Dedovi metala Black Sabbath su kritikovali Vijetnamski rat u pesmama poput "War Pigs" i "Children od the Grave". Pesma Iron Maiden-a "Run to the Hills" bila je ogorčena kritika raseljavanja američkih Indijanaca.

Ali veći deo kritike je zamagljen mračnim slikama zbog kojih su roditelji paničili što je dovelo do pojave sada široko rasprostranjenih etiketa "Parental Advisory".[1] Bratimljenje metala sa pankom je dovelo do učenijeg pogleda na svet.

Do te promene je došlo kada su se hardkor pank i metal fuzionisali krajem 1980-ih sa bendovima poput Dirty Rotten Imbeciles i Nuclear Assault. Ali metal je još uvek bio primarno poznat po nenormalnom životnom stilu i razuzdanim video spotovima glamuroznih bendova.

Popularno gledište o metalcima kao mentalno defektnim tupadžijama je ostalo upamćeno zahvaljuući MTV-jevom animiranom filmu "Beavis and Butthead", o dva tinejžera metalca koji terorišu svog debeljuškastog suseda Stewarta, sa majicom glam rock benda Winger.

Iz podzemlja je počela da pristiže smislenija muzika pošto je popularna kultura prihvatila grundge a metal izgubio aromu.

Napalm Death je proizvod britanskog pokreta Crass, koji je spojio anarhizam i pank tokom poznih 1980-ih. Pevač Mark Barney Greenway, vegetarijanac i mirovnjak, često biva odvučen u stranu od strane svojih fanova koji žele da saznaju nešto više o njegovim progresivnim gledištima.

U jednoj novijoj pesmi, "The Code is Red, Long Live the Code", on se usredsredio na poplavu anti-terorističkih uzbuna u Americi sa stihovima poput: "Switched on to subdue when the masses switch off" (Uključeno da pokori kad se mase isključe).

"Ponekad je vrlo, vrlo teško probiti se kroz oblak apatije, tako da je sjajno kada neko dođe i pita zašto imate takav ugao gledanja", rekao je Greenway u Kaliforniji gde se kratko zadržao tokom turneje.

"Kada dođete u zemlju poput Amerike, i kada dovedete u pitanje način razmišljanja, to za neke ljude predstavlja veliku uvredu", rekao je.

Stihovi sa dva poslednja albuma benda Lamb of Gods su bili izrazito politički, a politika im žestoko naginje u levo.

Greenway iz Napalm Death razmatra mogućnost da radi kao politički aktivista nakon što završi sa metalom, ali ne misli da će se metal ikada potpuno odaljiti od hedonističkih i nadprirodnih tema.

"Mislim da je dobro što ne mora sve da bude povezano sa podizanjem svesnosti i politikom", rekao je. "Muzika je takođe vid zabave i trebalo bi da ostane tako. Različitost je začin života. Eskapizam je dobra stvar ukoliko vam ne pomuti razum."

Izvori: msnbc.msn.com/...| infoshop.org/...

---   ---   ---

1 - Za crno-bele nalepnice sa natpisom: "Roditeljski savet - eksplicitni stihovi", ogovorna je Tipper Gore, žena podpredsednika američke vlade za vreme Klintonove administracije - Ala Gorea. Zbog njene istaknute uloge u svemu tome ove nalepnice se popularno nazivaju "Tipper sticker". Mada mnogi smatraju da ih je imati na svojim izdajima "kul stvar", stvarnost je sasvim drugačija. Zapravo, radi se o perfidnom načinu cenzurisanja radikalnih umetnika putem kojeg se utiče na dostupnost, a time i prodaju albuma "problematičnih" bendova. Nakon uvođenja prakse etiketiranja "opasnih" albuma mnoge muzičke prodavnice odbile da na svojim rafovima drže takve nosače zvuka - u to doba, sredinom '80-ih bile su aktuelne ploče. Danas, po tome je poznat maloprodajni lanac prodavnica Wal-Mart. Međutim, na sreću, kupovinom preko interneta (iTunes, napster,..) u velikoj meri se premošćuje ova prepreka, mada mnogi bendovi i dalje moraju da na omotima svojih izdanja nose žig "roditeljske brige" - pre svih metalci i hip-hoperi.

Govoreći o svom iskustvu iz sredine osamdesetih godina prošlog veka Jello Biafra, frontmen pank benda Dead Kennedy's, rekao je da jednom kada su izbačeni iz čitavog niza prodavnica, nikada se više sa svojim pločama nisu vratili u njih. Sam bend se raspao tokom čuvenog suđenja povodom postera "Landscape #XX" (poznatog i kao "Penis Landscape", švajcarskog umetnika H. R. Gigera, dobitnika oskara za film "Alien"). Taj plakat je išao uz njihov album "Frankenchrist". Bend je optužen da "izlaže maloletnike štetnim stvarima", a Biafra bio pod pretnjom jednogodišnje zatvorske kazne i globe u iznosu od 2.000 US dolara.

Posebno je bizaran primer Franka Zappe. Naime, nakon što se prethodno angažovao u kampanji protiv muzičke cenzure, takođe je "žigosan" ovom nalepnicom. Njegov novi album "Jazz from Hell" je tada na sebi nostio "Tipper sticker" zbog naziva jedne pesme - "G-Spot Tornado" - iako je čitav album bio instrumental! Dakle, nije bilo "eksplicitnih stihova". Međutim, to je samo jedan od niza primera duplih standarda kada je ova praksa u pitanju. / prim. prev. /