Govno ti pod nos
FRANSOA RUA PREDSEDAVA U STO ZA SCG
Izvor: B92, BetaNjujork -- Za predsedavajućeg Radne grupe za prije Srbije u STO izabran je ambasador Belgije u UN i STO Fransoa Rua. U saopštenju Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom navodi se da time stvoreni svi formalni uslovi za početak procesa koji vodi članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaviji, odnosno da se održi prvi sastanka Radne grupe u toku ove godine.
Vest kao i svaka druga, pomislio bi možda neko. Ipak, ovih par redaka, naizgled usputna informacija, više su nego indikativan primer šta znači današnja globalna tržišna demokratija.
Svetska trgovinska organizacija je odavno u okrilju aktivističko/anti-globalističkom miljea i kod drugih zainteresovanih, znana kao par excellence nedemokratska institucija. No, čak je i ovakva, usputna informacija, ovih par redaka agencijste vesti, dovoljno je da steknete utisak o kakvom se monstrumu radi. Ko je uopšte Fransoa Rua? Ko i sa kakvim legitimitetom njemu daje mandat da se bavi nama? Na kom i kakvom legitimitetu počivaju institucije čiji je on predstavnik? Čijim interesima su te institucije podređene? Kako mi to uopšte možemo da znamo, odakle nam informacije na osnovu kojih bi mogli da usmerimo svoju političku volju? A ko uopšte u naše ime ide na noge ovom birokrati da pregovara o našoj sudbini? Koga predstavlja Ministarstvo za odnose sa inostranstvom? Zaposlene? Nezaposlene? Karića? Kakva je to demokratija u kojoj se sav izbor svodi na povremeno biranje, najčešće po kriterijumu harizme i/ili simpatija za određene klupske i/ili nacionalne boje, predstavnika kapitala i gde je potpuno iz perspektive izmešteno bilo kakvo razmatranje ovakvih pitanja koja direktno zadiru u našu svakodnevicu, naše živote. Pitanja koja su od suštinskog značaja ako hoćemo da govorimo o demokratskom, slobodnom društvu.
Naime, bespredmetno je naglašavati šta danas, iz perspektive ma koje države i pripadajuće joj ekonomije, znači (ne)učešće u mreži svetske trgovine pa mi se, ovom prigodom, čini suvišnim da skrećem pažnju na klijentski odnos (malih) država i multinacionalnih korporacija. No, ono što mislim da treba uočiti, što, šta više, i jeste koren tog nesrećnog odnosa imeđu nosioca ekonomske i političke moći i vlasti od čijih posledica svi svakodnevno ispaštamo, jeste perspektiva koja ovakav aranžman ne sagledava (samo) iz perspektive odnosa "krupnih igrača", već u fokus stavlja elementarna pitanja (političke) slobode i kroz pojedinca/ku, tačnije, njegovu/njenu saglasnost, mogućnost odlučivanja, čak i samu upoznatost, obaveštenost sa samim procesom i njegovim posledicama, sagledava ovaj problem.
Seća li se iko od vas kada, gde i kako je bilo ko od "demokratski izabranih predstavnika", čak i sa takvim perverznim predznakom 'demokratičnosti' kakvim se danas kite političari svih boja i veličina, razgovarao o ovoj temi? Da li je iko ikada postavio takvo pitanje kao što je učlanjivanje u STO i razmatranje pitanje prava i OBAVEZA koje idu uz to? Da lise iko ikada osmelio da pomisli da je moguće ma šta drugo osim učlanjivanja? Naravno da nije. Niti će. Uvek postoji opravdanje dobrobitima svetske ekonomije, lakšeg i bržeg protoka ljudi, roba i kapitala (kao da svi žure na neku zabavu pa sad taj lakši 'protok' treba da nas obraduje). A obaveze? Pa, malo se pokupi sa gomile miloševićevskog nasleđa - to je najlakše opravdanje za 'zaostajanje za svetom', malo se ekspertski začini sa ciframa, malo istrabunja koja dnevno-politička dosetka, malo paternalistički skrene pažnja da moramo i da se potrudimo da bismo bili deo Velikog sveta.
I onda, tamo negde u nekom sobičku, neki belgijski birokrata sa svojom radnom grupom žvrcka po gomilici papira na kojima piše SCG. Onda mu se jednog dana pridruže kolege iz zemljice koja je njegov 'predmet', ono čime se bavi od 9-17h, razmene informacije u pogledu 'strukturalnog prilagođavanja' - dokle se stiglo, je l' ko smeta, šta je sa 'haškim beguncima' - i, kad se ispune svi uslovi i dođe na dnevni red i to pitanje, žvrc, žvrc, osmeh, osmeh, stegni-ruku-drmusaj-ruku, i 'ajd' ćao!
Onda, nakon izvesnog vremena krene se sa sprovođenjem potpisanog sporazuma, u međuvremenu gosn. Rua se bavi nekim 16. predmetom u klimatizovanom ofisu, a naš/a birač/ica ide za svojom svakodnevnom rutinom: kuća-posao, sve dok jednog dana, zahvaljujući onom škrabuckanju kojim se navodno legitimišu naše 'međunarodno preuzete obaveze', život ne postane interesantniji, kada rutina biva razbijena i sada od svoje kuće on/a hita ka tržištu rada sve grickajući nokte od nervoze jer treba nekako preživeti a računi stižu jedan drugi. Onda, kada jednom nekako i bude kreno/la sa prostitucijom u nekoj od tako željno očekivanih velikih svetskih kompanija koje sada, zahvaljujući onom žvljkanju, uveliko proždiru domaću ekonomiju, želeće da svim silama sačuva svoj posao jer ucena je preteška. I, mada je stara rutina tu, od kuće se ponovo hita ka poslu, ipak, čini se da nije sve kao pre. U vazduhu nešto smrdi, a i krajolik više nije kao pre. Na ulicama grada je mnogo više nervoze, svi nekuda jure, a na periferiji se gomila visoko toksičan otpad. Škrabadžije, demokratski predstavnici naše volje, pristali su na 'fleksibilniju' regulativu i obaveze poslodavaca prema zaposlednima, a i ekološki standardi su redukovani jer je to smetalo stranim inverstitorima. I, mada mu/joj je život bio kurton i pre onog žvrc-žvrc, sad je razlika samo u tome je kurton nov, u boji, sa ukusom vanile, extra lubricant i extra strong.
I, porajalo je to neko vreme, dok stres nije doveo našeg/našu birača/icu do ivice sloma, dok se novi kurton nije nategao do pucanja, dok nije uništen nekad ekološki zdrav region, dok smrad i tempo nisu postali nepodnošljivi. Birač/ica se pobunio, sa njim i ostali glasači/ce, a nakon nekog vremena se pojavio neki novi ministar i objasnio okupljenima kako je za sve kriv Milošević jer nas je doveo u svima znanu situaciju, kako je tu odluku donela jedna od prethodnih vlada, kako to on i njegove kolege iz sadašnje vlade sigurno ne bi uradili, ali kako se ipak radi o preuzetim međunarodnim obavezama i nam sada nema druge. Drugim rečima, govno ti pod nos, pa ti vidi šta ćeš njim.
Ausgebombt
Kontrapunkt
