Gladovanje zbog tuđih interesa

Intervju: Andrej Petrović
Hrana, ne oružje!

Kolektiv „Hrana, ne oružje" (HNO) Zrenjanin je neformalna grupa ljudi koja deli besplatne kuvane vegetarijanske obroke na javnim mestima u gradu, svima koji žele da jedu. Svojim akcijama žele da ukažu da je u sistem ugrađena ekstremno neravnomerna raspodela resursa, u kojoj se bogati bogate, a siromašni siromaše. Kolektiv je potpuno samostalna grupa u okviru globalnog decentralizovanog pokreta „Food, not bombs!", i nema bilo kakve veze sa strankama, nevladinim ili vladinim organizacijama. Pamte trenutke kada ih je opkolila grupa socijalno ugrožene dece, tražeći da letke podele svim njihovim drugarima, pogrešno misleći da su leci uslov da se dobije besplatna hrana. Kada su imali akciju ispred prazne zgrade nekadašnje robne kuće, čiji je novi vlasnik kompanija „Verano Motors", obezbeđenje unajmljeno od strane ove kompanije je negodovalo zbog toga što su banere samolepljivom trakom zalepili za izlog (potpuno prazne) zgrade. Svoje nezadovoljstvo je izrazila i žena zaposlena u prodavnici „Lilly", kojoj su smetala deca koja su jela ispred prodavnice. Razgovaramo sa Andrejom Petrovićem, članom Kolektiva

Razgovarala: Maja Živanović

* Kada su počele prve akcije HNO-a u našem regionu?

Prvo da kažemo da nismo mi izmislili celu priču, već ideja postoji u celom svetu. U Zrenjaninu u svakoj akciji učestvuje od 10 do 15 ljudi, i sastav se stalno menja. Originalno pokret se zove „Food, not bombs", a mi sada koristimo „Hrana, ne oružje" jer je to prevod umrežen u ovom govornom području. Prve akcije počele su kod nas da se rade u Hrvatskoj, u Zagrebu, koji je nastao oko 2000. godine. U San Francisku proslavili su 29. godišnjicu, a ideja je vezana za '80-e i antimilitarni pokret. U suštini, to je politička akcija nastala u okviru zapadnog anarhističkog pokreta. Ovde radimo akcije od prošle godine, a prva je bila organizovana za vreme Antifašističkog festivala.

* Otkud ideja za skupljanje HNO-ovaca u našoj 'siromašnoj' sredini?

Koncept cele akcije nije u tome da je to humanitarna akcija, iako ima tu humanitarnu stranu. Kao što smo rekli, ovo je politička akcija, a cilj je demonstrirati na praktičan način ekstremno neravnomernu raspodelu resursa u svetu, koja je izazvana kapitalističkim sistemom, i koja se nalazi u samoj srži kapitalističkog sistema. Poenta je pokazati da postoje resursi, i da hrana postoji, a ljudi gladuju zbog nekih tuđih interesa.

 

* Čula sam da je posebno interesantna priča kako dolazite do hrane.

Na taj način demonstriramo to o čemu smo malopre pričali. Poenta je da se hrana ne kupuje, već se koristi odbačena hrana. Ukazuje se na to da se svakodnevno velika količina hrane baca, iako ljudi gladuju. Malo smo to prilagodili našim uslovima, i hranu nabavljamo na pijacama, gde koristimo hranu koja je odbačena, ili koju nam doniraju ljudi koji prodaju hranu i koji misle da je neće prodati i da im je višak. Od toga se pripremaju obroci koji se besplatno dele. Pošto je ovo peti put da to radimo, već znaju ko smo, i baš dosta ljudi nas prepoznaje. Recimo, interesantan je bio neki lik koji nam je tražio lične karte, ali kad je video da nam drugi ljudi daju hranu poklonio je sanduk krompira. U svakom početku postoji otpor. Ceo koncept je takav da nas niko ne finansira, nismo vezani ni za jednu političku stranku ili nevladinu-vladinu organizaciju, i ljudi su dosta skeptični i cinični na prvu loptu. Uvek postoji to pitanje ko nas finansira, iako tu praktično nema ko šta da finanasira, jer sve stvari koje koristimo, a koje nisu hrana, je posuđe koje smo mi kupili od našeg novca, ili doneli od kuće. A hranu ne kupujemo, pošto je to poenta akcije.

* Koje namirnice dolaze u obzir za HNO obroke?

U akcijama se koristi veganska hrana, isključivo voće i povrće, od čega su nam najbitniji krompir i luk. Obroke pravimo svi, uglavnom to bude neka čorba od povrća ili varivo od povrća, u zavisnosti od toga koliko krompira dobijemo. Uz to delimo salatu i eventualno voće ako nabavimo. Imamo malo problema sa nabavljanjem peciva i hleba, pekari nešto baš i nisu bili voljni da daju, a u principu cilj nam je da nam daju neki suv hleb koji nisu uspeli da prodaju. Ni to nismo uspeli da dobijemo, i pokušavamo da rešimo taj problem.

 

* Potom sa kazanom izlazite u centar grada.

Da, uglavnom tu bude oko 30 litara spremljene hrane. Pričamo sa ljudima o akciji, delimo obroke i naše letke. Poslednji put kad smo radili akciju skupljali smo potpise i za radnike Šinvoza, koji su opljačkani u privatizaciji. Tako smo uz naš materijal delili i „Glas radnika", besplatno izdanje koje se bavi radničkim problemima u Srbiji danas i koji štampaju naši prijatelji iz Beograda „Pokret za slobodu". Tako smo uspeli u našoj akciji da podržimo neke srodne inicijative, koje se bave ugroženom eksploatisanom marginalizovanom grupom ljudi. Hranu koja nam je preostane, ne bacamo, već odnosimo na Dudaru (romsko naselje), ili poklanjamo ugroženim porodicama. Svako ko želi da jede je dobrodošao. Nije bitno da li je to neka osoba koja zaista nema da jede, ili nije. Prilaze nam i deca, i penzioneri, radnici, Romi, beskućnici, kao i naši prijatelji. Na kraju krajeva, svi jedemo zajedno.

 

* Da li je naša sredina 'označila' ljude koji su socijalno ugroženi na pogrešan način?

Ima i toga da je ljudima pomalo neprijatno da priđu, pa se nećkaju, pa ih nagovaramo, ali oni su u manjini. U principu, ljudi kad prolaze vide da se nešto dešava, pa priđu, i na kraju jedu. Prilaze nam i deca koja dolaze svaki put i dele flajere sa nama. Ima jako puno gladne romske dece. Prošli put su nam došla i dva štulara, pa su napravili improvizovanu mini radionicu hodanja na štulama. Ima dosta ljudi koji prolaze i misle da hrana nije besplatna, pa im moramo objašnjavati da mogu da jedu za džabe.

* Da li se na nekoj od akcija 'slučajno' pojavio neko od predstavnika lokalne vlasti i tražio da jede u znak podrške?

Ne, nikad. U principu i poenta ove akcije je da i nema nikakve veze sa lokalnom samoupravom, već sa lokalnom zajednicom. Sa instrumentima lokalne vlasti neće nikad ni imati. Ne bismo prihvatili nikad ni donaciju od njih, jer nije poenta da ovo bude humanitarna akcija, pa da po svaku cenu dolazimo do neke hrane. Onda bismo mogli da tražimo donacije od firmi ili opštine, a to nećemo, nećemo da uzimamo hranu od biznismena i političara, koji su u srži sistema koji je eksploatatorski i zbog kog postoji nestašica hrane i ljudi koji gladuju. Cilj je uključiti lokalnu zajednicu. Većina ljudi jeste svesna, ali potpuno neangažovana, posebno mentalno. Sa HNO oni dolaze u priku da se angažuju i uključe.

 

* Mislite li da je to 'instant' rešenje za truo sistem?

Ako neko ima toplu čorbu jednom mesečno, to nije rešenje. Mi ne možemo mnogo da pomognemo u tom smislu. Voleli bismo da radimo češće , ali imamo problem kako nabaviti hranu. Pijaca ima malo, i bili bismo iritantni kada bi češće odlazili tamo da tražimo hranu. Nije poenta ni da ljudi svu hranu koja im ne treba daju nama, jer mi nismo spasioci, niti nudimo neko gotovo rešenje. Želimo da pokažemo ljudima da treba da budu solidarni jedni prema drugima, i da pomažu jedni druge. Ne pokušavamo da kažemo da ljudi treba sami da raspolažu svojim resursima racionalnije, nego govorimo o neracionalnom raspolaganju koje je u srži sistema, i koje čak i da hoćemo ne možemo da rešimo tako što ćemo hranu koju ne pojedemo dati komšiji. Radi se o tome da postoji ekstremna nejednakost koja je ugrađena u sistem. Ukazujemo na pogrešan princip, a to je da živimo u društvu izobilja sa neravnomernom raspodelom, jer se sredstva od strane onih koji su strukturno nadređeni u društvu troše na stvari koje odgovaraju interesima najbogatijih, tako da bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji. I ne tražimo milostinju od bogatih, ili promenu njihovih ličnosti. Cilj je podstaći samoorganizovanje, stvoriti sistem koji bi bio paralelan ovom sistemu, društvo solidarnosti, pre svega tako što ćemo krenuti od sebe.