Glad i žderanje u njoj
***
udeni me i kolebaj miris
oku zrak
odor duhu i plameni hramalj začešljaj
nek u noćnom zvonu trulež-usne zjape
strasno liži te usnule vene
kap u liku svetlosti zemlje
dok je biće biće
smelost
čamot
ropki dah
ah trena!
zakotrljaj u vali sam spokoj
čereči se i šibaj do sna
gamiži
puzaj
odloži uzlet u nj
zanesi se
***
hinjena me narav plaši
usnula je kikot-graja
to umorne ruke sad kidaju lance
kapak mije školjku
mesečinu
užurbana straža krvlju pločnik spira
jebite se na trgu
do smrti
život nije ritam tuđeg zbira
***
uvek sebe ti uljudno izvodiš
u areni ljudske histerije
bosonoga
naga i balava
u trnju si
virtuoz bez premca
do teatra gnojiš se u boli
rane zjape
bič pljuskuje krvcu
-gorki jauk-
dok čuljiš za kez i aplauz
krik u srcu slasna je lovina
koraci
blatom samoće odsad nisu strani
stopa vaja
San San San
Z A U V E K
pesmom van kaveza
smelo cepaš spuštene zavese
***
otmeno sam kosti pohranio
sve u nadi da će kljusa stati
jednim tonom lobanju smrvljenu
u vriskavom cedim peščaniku
nek oluje isuše vilice
u zamajcu tuge nozdrva dok spava
uzdasi će počistiti smrad
grudi moje suncu otvorene
na oltaru tkiva od zamora
ruke vredne veštinama voljene
okoštale prste u ljubav zarijte
dim i vino plesaće u zraku
vlažne usne seme isipaće
nemi prostor drhtaće sukobe
misao u svesti porodiće
SLOBODU
