Feministicki Otpor nasuprot Reforme

Vecina pokreta belih womyn* (u daljem tekstu "zena", pp) tezi ka kuknjavi za istim platama za isti posao, vise drzavnih obdanista, stroze zakone protiv pornografije i silovanja, vise vladinih davanja za zenska udruzenja kao i podsticajne programske akcije u poslovanju. Ti zahtevi se zovu "reforme" zato sto u sebi ne nose ideju da citav patrijarhat mora biti unisten da bi pokusaj realizovanja tih reformi mogao biti uspesan. One su prezentovane muskim vladaocima kroz kanale kontrolisane od strane vlade, recimo, peticije, lobiranje kod clanova parlamenta, lokalnih predstavnika, i partija koje podrzavaju vladu.

Neke zene veruju da ih reforme mogu osloboditi, bez da se unisti kapitalizam. Za njih postoji velika nada reformisanja patrijarhata, narocito u Severnoj Americi, samo ako su zene bele i spremne da preuzmu ulogu muskarca. Neki radikalni feministi vide reforme kao kratkorocne ciljeve koji ce postati osnova za revolucionarni pokret za unistenje patrijarhata. Suvise cesto njihov rad na trenutnim reformama osakacuje njihove revolucionarne ciljeve i obelezava metode koje upotrebljavaju. Na primer, da bi promenile zakone koji regulisu pornografiju, njihov metod cesto podrazumeva razgovore sa predstavnicima vlade, pismene kampanje i peticije. Ako se sve sto pojedina zena ucini u jednom danu svede na reformisanje zakona, onda ce njeni tajni revolucionarni planovi ostati samo to.

Sve sto vecina reformi postize, bilo da su proizasle iz zahteva radikalnih grupa ili iz kapitalistickog kontesta, je ustupak malo vecem broju belih zena koje su u poziciji a i voljne su da se ukljuce u muskarcima dominirajuce institucije. To znaci prihvatanje vrednosti i principa sveta corporacija. Ako zena trazi moc i novac u zivotu i agresivna je, ambiciozna i takmicarski raspolozena, onda zaista postoji mesto za nju u tom svetu. Ona moze ostvariti "slobodu i jednakost" sa svojim muskim kompanjonima iako su ti kvaliteti vidjeni kao pohlepa i moc od strane siromasnih.

Postoji dovoljno profita u Evropi i Severnoj Americi da bi se podislo beloj zeni iz srednje klase sa ciljem da se predupredi potencialno preteci feministicki pokret. Postoji nada za te bele zene srednje klase da dostignu istu platu za isto posao, vise drzavno finansiranih obdanista, abortusa po zagtevu, ostrije zakone protiv pornografije i silovanja i podsticajne programske akcije koje te zene mogu da postave u svako profesionalno polje.

Nikada nece biti dovoljno profita u zapadnom svetu da ukloni bedu obojienih, Indijanskih i zena Treceg sveta — zato sto po definiciji, osnova, sama srz patrijarhata i kapitalizma je usadjena u bogacenje manjine putem eksploatacije vecene, kao i u postvarenju zene i prirode, pretvaranjem istih u robu koja se prodaje za profit.Ovaj sistem eksploatacije je odrzavan i zasticen od strane parlamenta, pravosudja, policijske sile. Kontradiktorno je verovati da ce ove institucije posedovati regularne kanale za unistenje sistema koji su projektovane da stite.

Ako zene ne razviju revolucionarne metode i ciljeve, osnova patrijarhata ce ostati netaknuta, ostavljajuci vlade, institucije i biznise koji otelotvoruju muski sistem vrednovanja neostecenima. I dalje ce biti zalazaka sunca pokrivenih smogom, prolivene nafte, gladnih ljudi, i kompjutera koji preuzimaju ljudski mozak. Patrijarhat ce ostati citav, sa nekoliko izabranih zena u vladajucoj strukturi.

Reforme takodje teze da ojacaju postojeci sistem glumeci da otklanjaju kontradikcije izmedju njegove ideologije slobode, nezavisnosti i demokratije, i njegove stvarne socijalne, politicke i ekonomske eksploatacije. Iako te kontradikcije mogu biti razresene jedino kroz revoluciju, reforme ih mogu razoruzati barem za srednju klasu. Reforme pomazu patrijarhatu da lepse izgleda. Program Pozitvne Akcije stavlja izabrane zene u profesije koje tradicionalno pripadaju muskarcima.; vise obdanista omogucava da se vise zena pridruze radnicima a strozi zakoni o pornografiji i silovanju kreiraju iluziju da su zene zasticene od najnasilnijih aspekata seksizma. Ove reforme ce dati nekim privilegovanim zenama vise moci i slobode u muskom svetu, ali struktura patrijarhata i vrednosti koje su ukorenjene u materijalizmu i pohlepi ce ostati netaknute. I dalje ce biti milioni sterilisanih Indijanki i zena Treceg Sveta, vecina zena ce biti tretirana kao seksualni objekt, bice siromasna ili gladna, a ljudsko drustvo ce nastaviti da ostvaruje samo najgore, za zivot unistavajuce delove muske psihe.

Opet, ove reforme stvaraju laznu sliku jednakosti koja moze biti iskoriscena kao oruzje protiv siromasnih zena koje svakodnevno dozivljavaju samo bedu, nasilje i ponizenje. Zene srednje klase, korisnice blagodeti reforme, se mogu okrenuti protiv siromasnih, ukazujuci da srednja klasa ima posao, obdanista i pravo na abortuse, i da je, stoga, problem siromasnih to sto su lenje i nestrucne.

Cak i pogodnosti reforme za zene srednje klase je iluzija, zato sto je jednakost u okviru ovog patrijarhata, u stvarnosti, transformacija zene u zensku repliku muskarca koja je naucila da uziva u zlu pohlepe i moci. Da bi radile u patrijarhatu, mi moramo da prepustimo svoju decu institucionalizovanim obdanistima i da prihvatimo vrednosti radnog mesta na kome preovladjuju muskarci.

Mi moramo odbiti da ucestvujemo u nastavljanju opresije nad nama samima tako sto cemo ublazavati konflikte sa patrijarhatom. U stvari bi trebalo te konflikte i kontradikcije obelodanjivati i napadati strateski, u cilju potpunog oslobodjenja.

Kontradikcija izmedju kapitalistocko-patrijahalne ideologije i svakodnevice ispunjene eksploatacijom i unistenjem zivota ne moze biti razresena bez potpune transformacije zato sto je i ta svakodnevnica deo sistema. Da bi smo razumeli zasto nas reforme nece osloboditi mi bi trebalo da razumemo prirodu zveri — ovaj internacionalni sistem koji nas porobljuje. Moramo baciti ruzicaste naocari i odbaciti bajke srednje klase koje su nas naucile da je nase drustvo lepo mesto za zivot, i da sve na kraju ispadne dobro. U stvarnosti, kapitalizam i patrijarhat su ukorenjeni u eksploataciji i postvarivanju zivota. Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na pravljenju profita za bogate i patrijarhat je sistem u kome dominiraju muske osobine kao sto su nadmetanje, moc i agresija ai koje negiraju sve ostale vrednosti.

Oslobodjenje jedino moze biti ostvareno kroz unistenje patrijarhata — nas metod mora biti metod oslobodilacke borbe. Malo ko od feminista bi protivrecio misljenju da je vlada mocni bastion patrijarhata; naime, oni koji su u vrhu vlasti su odgovorni za donosenje zakona i institucija koje podrzavaju vladavinu muskaraca. Opet, mnoge od tih feministkinja veruju da ce, ako pitaju te mocne muskarce za pomoc, zene dostici oslobodjenje. Zene ne mogu ocekivati da dostignu oslobodjenje kroz metode socijalnih promena patrijahalve vlasti. Najvise sto mogu ocekivati od njihovih metoda je da vlada i veliki biznisi izadju u susret nekolicini feminista menjajuci neke zakone i prerasporedjujuci nesto od svog bogatstva.

Razvijanje sistema borbe ukorenjenog u otporu ne znaci da moramo da odbacimo kratkorocne planove. Oslobodjenje je dugacak proces sazdan na malim pobedama; kada se borimo za pravo na abortus, ili protiv pornografije, mi moramo to da cinimo u okviru revolucionarnog konteksta. Ovo znaci opis problema sa radikalnog stanovista i upotreba taktike koja ocrtava nase odbacivanje pravosudnog, politickog i ekonomskog sistema kontrolisanog od strane muskaraca. Na primer, pre nego sto zahtevamo istu platu za isti posao — sto je zahtev koji znaci prihvatanje postojeceg patrijrhalnog ekonomskog sistema — zene bi trebalo da razviju novi nacin opstanka koji je ne eksploatirajuci i u skladu je sa prorodom, kao sto su ekspropriacija, kooperacija i kolektivi (zajednice).

Oslobodjena zena ovog drustva je zena u potpunom otporu, ona koja neprestano pritiska i pomera granice i uklanja prepreke koje joj stoje na putu. Oslobodjena zena mora da raskine sa patrijarhatom u potpunosti: uspostavljanjem zajednica, kulture i politicki aktivnih grupa. Umesto da trose snagu na moljakanje muskih zastitnika, vlade, da im pomogne, oslobodjene zene razvijaju taktike otpora koje ne mogu biti kontrolisane od strane vlade, kao sto su okupacije, blokade, rasturanje informacija, ispitivanje mnjenja, lepljenje postera, pisanje grafita, prisvajanje, razmena iskustava za opstanak, i druge direktne akcije. Ako se udruze u pokret, sistemi otpora su uspesni zato sto dozvoljavaju da se direktno napadnu vlada i korporacije. Ako je nas rad baziran na razumevanju da patrijarhat mora biti unisten, onda mi ne mozemo biti prevareni da poverujemo da ce promena zakona ovde i intervencija vlade onde poboljsati situaciju za zene. Bicemo usredsredjeni na neumorno raskrinkavamo i napadamo protekciju i zataskavanja koje vlada daje muskim upravljacima i silovateljima ljudi i prirode.

Jednom opredeljeni na neumornu borbu, zene ce poceti da preuzimaju inicijativu nad socijalnim promenama iz ruku patrijarhata. U nasoj sadasnjoj situaciji, vlada i multinacionalke donose odluke koje upravljaju smerom dogadjanja. Na primer, federalna vlada nastavlja da odobrava mega-projekte koji zagadjuju zemlju, i onda mi reagujemo.

Ako feministi i radikalci hoce da preuzmu inicijativu, moramo da razumemo kako Kanadska drzava i multinacionalke operisu. Mi moramo da razumemo kakvu ulogu Kanada ima u imperijalistickoj mrezi, strateske interese ekonomije koji odrzavaju Kanadu strateski stabilnu kao i politicke mane koje mozemo iskoristiti. Jednom kada dodjemo do ovih saznanja, onda mozemo razviti strategije za akcije koje ce imati kontinuitet i koje nisu ukorenjene u prostoj reakciji na pojedine prepoznatljive simptome sistema. Na ovaj nacin mozemo, na duze vreme, podrivati samu srz sistema.

Naoruzani militantnim feministickim analizama i taktikama otpora, zene mogu da razviju jednu stalnu ofanzivu protiv uporista patrijarhata — korporacijskih megaprojekata, vojske i vladinih institucija. Dokle god ove institucije budu kontrolisale ljusko drustvo, pornografija, silovanja i postvarenje zene ce se nastaviti.

Ako pogledamo oko sebe, i ako smo potreseni do srzi smrtonosnim promasajem koje nam ovo drustvo prikazuje, onda moramo da se okrenemo duhu, emociji i senzibilnosti u nama samima da bi dosli u dodir sa zivotom. Sa ponovnim sjedinjenjem sa duhom zivota, aktiviracemo i duh pobune. Pobune protiv silovanih suma, zagadjenih reka, kulture smrti ovog drustva, masakr ljudi iz treceg sveta i genocid nad Indijanskim narodima. Duboko osecanje pobune protiv smrti i odgovarajuca ljubav prema zivotu dace nam snage da se odupremo i da se zrtvujemo koliko je potrebnao da se spase Zemlja. Sigurno da ne postoji vazniji zadatak nego da se spreci unistenje zemlje i mizerija i besmisao danasnjeg ljudskog zivota.

Ann Hansen, Direct Action & Wimmin's Fire Brigade, Vancouver 198?

** *Womyn** je termin izmisljen od strane radikalnih feministkinja u nameri da se ukine oznaka pola iz reci women, kao i da se raskine veza sa recju men koja oznacava muski pol.

P.S. Ovaj tekst je objavljen u fanzinu nazvanom "Pisanje Vankuverske Petorke" koji sadrzi tekstove i pesme radikalne anarhisticke organizacije koja je sebe, prilikom izvodjenja akcija, nazivala Direktna Akcija ili Wommin Vatrena Brigada, (u zavisnosti od cilja). Postavljali su bombe u porno shopove, ispred jedne korporacije koja je pravila delove za americke nuklearne rakete, te na najvecu energetsku kompaniju u Kanadi. Uhvaceni su 1983. i 1984. osudjeni, posle uveliko navucenog i montiranog procesa. Odlezali su od pet do osam godina. Nisam uspeo da fanzin lociram u vremenu, ali pretpostavljam da su tekstovi nastali pre hapsenja ili neposredno posle.