Etel MekDonald - Priča jedne anarhistkinje

Zvali su je škotskom Skarlet Pimpernel zato što je pomagala nevinim zatvorenicima uhvaćenim u haosu Španskog građanskog rata. Zapostavljena priča o Etel MekDonald, slobodoumnoj anarhistkinji koja je utamničena zbog svojih aktivnosti u Barseloni, sada će biti ispričana u filmu kojim se obeležava 70-godišnjica rata. Producent filma, Alison Marfi, rekla je da je priča o MekDonaldovoj zaslužila je da dobije šire priznanje jer je ona bila "neverovatna" žena koja se "bacala u srce borbe". Mada se danas MekDonaldove sada seća svega nekoliko preživelih, ona je nekada bila poznata širom sveta zbog svog angažovanja u pružanju pomoći Internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu. Otputovala je u Španiju da bi pružila podršku vladajućim levo naklonjenim republikancima nakon što im je general Fracisko Franko, nacionalista i konzervativac, objavio rat 1936. Borbe su trajale tri godine a okončane su porazom republikanaca. Rođena 1909. u radničkoj porodici u Madervelu, MekDonaldova je napustila školu sa 16 godina i bila aktivna u levičarskom pokretu tokom čitavog svog života. Kao sekretarica Anti-parlamentarnog komunitičkog pokreta u Glazgovu, ona je završila radeći za Ujedinjeni socijalistički pokret (USM). 1936. USM ju je poslao u Barselonu da datle izveštava za svoju organizaciju. Tamo je postala propagandistkinja u okviru programa anarhističke radio stanice na engleskom jeziku, koja je slušana u Evropi i Americi. Bila odgovorna za prve izveštaje o Majskim neredima iz 1937, kada su se levičari okrenuli jedni protiv drugih, što je na kraju dovelo do toga da su staljinistički odredi smrti ubijali istaknute anarhiste/kinje i 400 ljudi je ubijeno u uličnim borbama u Barseloni. Pisala je, takođe, i za škotske novine.

MekDonald je često stavljala sopstveni život na kocku zarad svojih ciljeva. Kada su anarhisti u nezavisnoj marksističkoj partiji, POUM, pohvatani u junu 1937, ona ih je posećivala u zatvoru, krijumčarila pisma i hranu i pomagala nekima da pobegnu sakriveni u pozajmljenoj odeći i na stranim brodovima. Uhapsila ju je Staljinova tajna policija, ali dok je svet strepe zbog njenog nestanka, ona je organizovala štrajkove glađu među zatvorenim anarhistima i krijumčarila pisma. Nakon pitanja o njenom odsustvu iz Parlamenta i kampanje američkih novina, simpatizeri su osnovali Odbrambeni komitet za Etel MekDonald. Izvršen je međunarodni pritisak i ona je deportovana u Francusku, da bi se na kraju vratila u Glazgov bez iluzija. Rekla je masi okupljenih prijatelja: "Otišla sam u Španiju ispunjena nadom i snovima. Obećavalo je da će se utopija ostvariti. Vraćam se puna tuge, otupela zbog tragedije koju sam videla."

Etel MekDonald, koja je nastavila da vodi kampanju tokom svog života protiv staljinističkih napada na POUM i anarhiste, umrla je 1960. ud multipl skleroze. Alison Marfy, producent novoga filma, naišla je na njenu priču dok je radila na dokumentacju nominovanom za BAFTA nagradu "Against The Tide - George Orwell", o još jednom dobrovoljcu Internacionalnih brigada. "Lepota ove priče nije samo u tome što je ona zaboravljena, već u tome što ona pokazuje kakav neuobičajen životni put je bio pred njom (Etelom - nap. prev,): od skromnih početaka u Lanarkširu do Španije, gde se ubacila u srce žestoke borbe", rekla je.

Film, Etel MekDonald - Priča jedne anarhistkinje (Ethel MacDonald - An Anarchist's Story), je dobio finansijsku potporu od Evropske Komisije i režiser Mark Litlvud je u pregovorima sa potencijalnim nemačkim ko-producentima. Jednočasovno ostvarenje će biti miks reportaže i drame sa ciljem da prikaže odlučnu feministkinju koja je demonstrirala svoju hrabrost u Španskom građanskom ratu, ali koja nikada po svom povratku nije potpuno prihvaćena. Litlvud je naglasio: "To je izvanredna priča o pojedinki koja istrajava u borbi, bukvalno sama". "Čak su u Kaliforniji ljudi bili zabrinuti za njenu bezbednost kada je bila uhapšena a škotska štampa ju je nazvala Skarlet Pimpernel. Živela je u menage-a-trois* zajednici i sa drugim anarhistima u Gibson stritu u Glazgovu. Mi smo razgovarali sa jednim od njih, Džonom Koldvelom, i on nam je dao izvanredno svedočanstvo." Koldvel, koji ima 94 godine i koji živi u Glazgovu, seća se: "Bili smo odvojene individue koje su se ponekad zajedno malo ludo zabavljale. Kada smo Etel i ja bili u javnosti, nastupali smo kao odvojeni ljudi ... seks nije ima nikakve veze sa drugim ljudima." "Ali ona je mislila da mogu da imam prijatelja koliko ja to hoću i ona je mogla, takođe." Dodao je: "Njene emisije su bile odlično prihvaćene. Neke od američkih novina su rekle kako je prijatan bio njen škotski glas. Ali Etelina majka nije odobravala njenu vezu sa (jednim od njenih partnera) Aldredom. Aldred je bio slobodni ljubavnik, ateista - a ona to nije želela. Nakon što je Etel umrla, niko iz porodice nam nije prišao više nikada."

Život Etel MekDonald je takođe prikazan i u pamfletu koji je objavila Rona Hodgart, viši predavač na koledžu Anislend u Glazgovu.

===================================

* sporazum po kojem tri osobe (kao venčani par i ljubavnik jednog od dvoje venčanih partnera) dele seksualne odnose posebno dok žive zajedno