Erik Hobsbom i Žak Atali o Karlu Marksu
Za Marksa, kapitalizam mora da bude svetskih razmera pre nego što pomislimo na socijalizam. Socijalizam je za njega sa one strane kapitalizma a ne umesto kapitalizma. On ima puno toga da kaže o globalizaciji, šta se dešava sa premeštanjem kompanija, delokalizacijom i svime što je povezano sa današnjim načinom života. Na određen način, Sovjetski Savez je uništavao ili ometao validnost Marksovog razmišljanja i pad Berlinskog zida predstavlja povratak raison d'etre njegovog rada, zato što je Marks o svetu razmišljao globalno a sovjetski sistem je bio noćna mora koju nije predvideo.
Erik Hobsbom (Eric Hobsbawm), na daleko poznati istoričar i deklarisani komunista, polemisao je o ulozi Karla Marksa u 21. veku sa bivšim internacionalnim bankarom Žakom Atalijem (Jacques Attali). Došli su do nekih neočekivanih zaključaka.
Hobsbom: Evo nas, odajemo poštu Karlu Marksu. Njegova biografija Žaka Atalija, koja se se u Francuskoj prodala k'o vrući kolači, prevodi se u Britaniji. Ja sam se bavio Marksovom biografijom samo u Rečniku nacionalne biografije, na skrominiji način. Kada to uzmete u obzir, prilično je čudno zašto bismo trebali da budemo ovde i da veoma brojnoj publici govorimo o tome. Ne može se reći da je 1883. umro poražen, zato što su njegovi spisi već počeli da imaju nekog uticaja u Rusiji a politički pokret u Nemačkoj je već bio pod vođstvom njegovih sledbenika. Pa opet, kako je mogao biti zadovoljan sa svojim životnim delom? Napisao je nekoliko brilijantnih pamfleta i torzo nedovršenog glavnog dela: Das Kapital. Njegov glavni politički napor od neuspeha revolucije 1848, takozvana Prva internacionala od 1864-73, se raspala. Nije ustanovio nijedno značajno mesto u politici intelektualnog života Britanije, u kojoj je proživeo pola svog života. Pa ipak kakav neverovatan posthumni politički uspeh.
Ne postoji primer nekog drugog mislioca koji je ostavio tako izuzetan trag na 20. vek. Pa ipak, već više od 15 godina nakon nestanka Sovjetskog saveza, Marks je bio na ničijoj zemlji. Neki novinari su čak sugerisali da smo se večeras okupili da bismo ga izvukli sa smetlišta istorije. Marks je danas neverovatno uticajan. Mislim da BBC-jeva anketa u kojoj je proglašen za najčuvenijeg od svih filozofa nije imala dovoljno odjeka. Ukoliko unesete "Marx" u Google otkrićete da postoji nekoliko miliona unosa - u stvari, 39 miliona kada sam probao poslednji put. On je među najzasupljenijim internacionalnim veličinama, prevazilaze ga samo Čarls Darvin i Adam Smit. Kako da objasnimo ovo naprasno ponovno pojavljivanje? Prvo, smaram, kraj zvaničnog Marksizma SSSR-a je oslobodio Marksa od javnog identifikovanja sa lenjinizmom u teoriji, i sa lenjinističkim režimima u praksi. Ljudi su počeli ponovo da primećuju da ima stvari kod Marksa koje su stvarno veoma interesantne. I to me, na određen način, vodi do drugog i glavnog razloga: da je globalizovani kapitalistički svet koji se pojavio 1990-ih na neki čudnovat način nalik svetu koji je Marks predvideo 1848. u Komunističkm manifestu. To je bilo vidljivo u reakcijama javnosti na 150. godišnjicu tog manifesta - koja je, slučajno, bila godina prilično dramatičnih ekonomskih katastrofa u mnogim delovima sveta. Paradoksalno, kapitalisti su bili ti koji su ponovo otkrili Marksa, više od drugih. Socijalisti su do tada bili obeshrabreni, i nisu bili prilično zainteresovani za proslavu godišnjice.
Sećam se svog zaprepašćenja kada mi je u to vreme prišao urednik avionskog magazina United Airlines-a - čiju, pretpostavljam, većinu putnika čine ljudi koji putuju poslovno. On je mislio da će čitaoci biti zainteresovani za debatu o Marksu, zato što se na kraju krajeva to činilo relevantnim za sadašnju situaciju. Godinu dana ili dve kasnije, kada sam se našao na ručku sa Džordžom Sorošem, bio sam jednako zarepašćen kada je rekao: "Šta mislite o Marksu?" Pa sada, znajući da se naša pitanja u pogledu raznih stvari razilaze, dao sam mu prilično dvosmislem odgovor, rekavši: "Neki ljudi misle da je dobar, neki misle da je loš", na šta je Soroš rekao: "Da li znate, upravo sam čitao tog čoveka i strahovito puno toga ima u onome što govori."
I evo nas večeras. Žak Atali, jedva da treba da vas podsećam, bio je veoma aktivan i u politici i u međunarodnim finansijama. On nije, i nikada nije bio, marksista, ali on, takođe, dolazi do zaključka da je sada vreme kada Marks ima nešto da kaže.
Atali: Ono što je pokušao sa međunarodnim socijalističkim pokretom je bio zadivljujući pokušaj da se o svetu razmišlja u globalnim okvirima. Marks je neverovatno moderan mislilac, zato što kada pogledate ono što je napisao, to nije teorija o tome kako bi trebalo da izgleda organizovano socijalističko društvo, već kakav će biti kapitalizam u budućnosti. Nasuprot karikaturi marksizma, on je najpre neko ko se divi kapitalizmu. Za njega, to je daleko bolji sistem od bilo kojeg pre njega, zato on smatra da su raniji sistemi opskurantski. Jednom ili dvaput je imao ideju da će to biti kraj, ali je vrlo brzo odlučio da se to neće desiti, i da kapitalizam ima ogromnu budućnost.
Ono što je takođe vrlo moderno u njegovom stanovištu je to da je smatrao da će kapitalizam biti okončan tek kada bude globalna sila, kada čitava radnička klasa bude njegov deo, kada nacije nestanu, kada tehnologija bude u stanju da transformiše život zemlje. On je spomenuo Kinu i Indiju kao potencijalne partnere kapitalizma, i rekao, na primer, da je protekcionizam greška, da je slobodna trgovina uslov napretka.
Za Marksa, kapitalizam mora da bude svetskih razmera pre nego što pomislimo na socijalizam. Socijalizam je za njega sa one strane kapitalizma a ne umesto kapitalizma. On ima puno toga da kaže o globalizaciji, šta se dešava sa premeštanjem kompanija, delokalizacijom i svime što je povezano sa današnjim načinom života. Na određen način, Sovjetski Savez je uništavao ili ometao validnost Marksovog razmišljanja i pad Berlinskog zida predstavlja povratak raison d'etre njegovog rada, zato što je Marks o svetu razmišljao globalno a sovjetski sistem je bio noćna mora koju nije predvideo.
Hobsbom: Sada imamo ostvarivanje nečega što je Marks predvideo: globalizovane ekonomije. To ima brojne posledice koje, ipak, nije mogao da predvidi. Na primer, marksističko predviđanje da će rastući proletarijat u industrijalizovanim zemljama srušiti kapitalizam se nije ostvarilo, zato što se progres kapitalizma na posletku odvija bez radničke klase, kao što to čini i bez seljaštva. Sve do 1914. predviđanje je bilo prilično razumno, i svakako, na osnovu njega su stvorene masovne partije koje još uvek postoje. U najkraćem, osnovni uslovi pod kojima operiše marksizam u XXI veku će biti prilično različiti od onih u XX veku. Ali jedna stvar će ostati: neophodnost ne samo da se kritikuje kapitalizam, već da se demonstrira da sam proces globalizacije na kapitalistički način generiše ne samo rast, već i tenzije i krize, i da proces kapitalizma nije u stanju da se uhvati u koštac sa njima.
Atali: Marks je predvideo da će kapitalizam rasti, da će nejednakosti rasti sa njim, da će radnička klasa biti uništena i da će radnici biti siromašni. To nije tačno u razvijenom svetu, ali ako se stvari sagledaju globalno, to je tačno. Koncentracija bogatstva raste u svetskim razmerama. Deo bogatstva koji poseduje mali broj (ljudi) je u porastu, i broj bogatih ljudi se sužava. Tri milijarde ljudi žive od 2$ dnevno i od devet milijardi ljudi koliko će ih biti za 40 godina, 4,5 milijardi će biti ispod granice siromaštva. To je Marksova noćna mora. I ne možete reći da oni nisu radnici. Čak i ako su nezaposleni, oni su radnici. I ljudi koji rade samo svojom glavom, ili digitalni radnici - oni su i dalje radnici. Kontradikcije u srcu tržišne ekonomije, da upotrebim savremen termin, su istinitije nego što su ikada bile kada su primene na kapitalizam, koji je imao XIX-vekovne konotacije.
Ako pogledate istoriju čovečanstva u poslednja dva stoleća, ovo je četvrti pokušaj globalizacije. Prvi je okončan u XVIII veku, propavši sa Napoleonskim ratovima. Drugi je okončan u XIX veku i propao je sa Prvim svetskim ratom. Globalizacija 1920-ih je propala sa Drugim svetskim ratom. Mi smo u četvrtom pokušaju globalizacije u dva veka i najverovatniji ishod je da će ovaj pokušaj završiti kao i prethodni, vodeći u izolacionizam i protekcionizam.
- Marks je pisao o povratku na protekcionizam i drugim vidovima varvarstva. Na početku XX veka to je bilo nemoguće zamisliti, i danas je isto. Mi ne možemo da zamislimo varvarstvo do kojeg će doći, ali očigledno je da će tako biti. Jedini način da zamislimo rešenje jeste organizovati, na svetskom nivou, kompromis između tržišta i demokratije.
[Ovo je izbor najznačajnijih delova javne debate održane 2. marta u sklopu Nedelje jevrejske knjige.]
Izvori: