Džon Zerzan govori o anarhiji

Pred sam dolazak Džona Zerzana, ovaj kratak osvrt na njegovo nedavno predavanje na jednom američkom univrezitetu će verovatno biti dobra skica onoga što ćemo ovih dana i sami biti u prilici da iskusimo. The Oracle
sreda, 13. april, 2005.
Nazad ka korenima
Džon Zerzan govori o anarhiji i svojoj uverenosti u re-uspostavljanje starih načina

Kristen Grimes
korespondent
12. april, 2005.

U svetu Džona Zerzana, ljudi ne bi glasali, oni bi uzgajali svoju hranu i komunicirali bi jedni sa drugima bez (posredovanja - op. prev.) tehnologije u interakciji ostvarenoj llicem-u-lice. Zerzan, urednik magazina Green Anarchy, održao je govor u Centru za posebna dešavanja (Special Events Center) u ponedeljak uveče pred 50-ak okupljenih. Diskusija i predavanje su sponzorisani od strane Serije predavanja na univerzitetu (University Lecture Series) i Alijanse zabrinutih stdenata (Alliance of Concerned Students).

"Žir", student poslednje godine na USF-u i član Alijanse zabrinutih studenata, predložio je Zerzanu da dođe na USF zbog određenih zajedničkih ideja.

Zerzan se nije povukao iz društva da bi živeo u šumi, ali on želi da ljudi počnu da razmišljaju izvan pravila i strukture društva.

Zerzan je istakao četiri tačke do koji ljudi dođu kada odluče da postanu anarhisti. Neko ko je protiv civilizacije može da oseća da on ili ona ne može biti slobodan(na) ili potpun(a) unutar civilizacijske strukture.

"Ljudi su potpuno nadvladani društvom", rekao je objašnjavajući Unabomberov manifest, gde se ističe da što se društvo više tehnicizira, manje slobode i ispunjenosti ostaje pojedincu(ki).

Druga tačka koju je objasnio, jeste da razlog zašto neki ljudi biraju da odbiju civilizaciju jeste patrijarhalni način mišljenja društva. On ne odobrava način na koji društvo pretvara ženu u objekt u okviru kulture koju su definsali muškarci.

"To je razlog zašto je pre oko 10.000 godina došlo do zaokreta ka pripitomljavanju kulture, zaokret ka kontroli i dominaciji prirode nasuprot onome gde su naši preci uzimali ono što im je priroda davala."

Treća tačka koju je Zerzan istakao bio je način života koji je prethodio civilizaciji. Van stereotipa o pećinskom čoveku, njega je karakterisao momenat deljenja u sakupljačko-lovačkom društvu. "Neophodno vreme za obezbedjivanje minimuma životnih namirnica bilo je veoma kratko", rekao je. "Postojalo je slobodno vreme."

"Ljudi su znali da govore u antropološkoj i arheološkoj literaturi, "Zašto je trebalo ljudima toliko vremena da se dosete obrađivanja zemlje, poljoprivrede i pripitomljavanja?" a pitanje koje se sada postavlja u udžbenicima jeste "Zašto su uopšte to uradili?", rekao je.

Četvrti razlog zašto se neko okreće ka zelenoj/ekološkoj anarhiji jeste kriza modernog društva. Zerzan je rekao da su koreni toga duboko u institucijama.

"Planeta Zemlja se razara, truje i uništava", rekao je Zerzan, citirajući Dereka Jensena. "Nema ni jedne vodene površine na ovoj planeti koje nije zagađena do izvesnog stepena; nema ni jednog majčinog mleka koje nema karcinogene elemente u sebi ... sve se to uništava neverovatno brzom stopom."

Zerzan je dalje objasnio kako je cunami katastrofa iz decembra 2004. imala čemu da nas pouči. Rekao je da pošto je tropska vegetacija bila uklonjena, koralni grebeni su bili uništeni i peščane dine su izravnjane, što je izložilo civilizaciju još većoj katastrofi.

Sudeći po Zerzanu, čini se da tehnologija samo pogoršava situaciju u kojoj se nalazi civilizacija. On preispituje tehnološki napredak i pita se zašto se umnožavaju nosioci infektivnih obolenja kada bi tehnologija trebalo da ih je sredila na samom početku.

"Pre nekoliko nedelja u Njujork Tajmsu objavljena je velika priča o Vivijen, softverskoj stvarčici, virtualnoj devojci", rekao je. "Znate, tu nema onih neprijatnih, komplikovanih ljudskih odnosa."

"Postmodernizam je ono što dobijete kada proces modernizacije dođe do kraja a priroda zauvek nestane", rekao je, citirajući Djurieka Hejnensona.

Zerzanova radna definicija jeste da podela rada vodi ka klasnom društvu. Postoji razlika između alatki i tehnologije.

Zerzan ne veruje da tehnologija povezuje ljude, obogaćuje društvo ili osnažuje bilo koga.

"Ni jedna od tih stvari nisu ni malo istinite. Da jesu, zašto bismo se osećali, u sred ove tehnokulture, tako izolovanim i nemoćnim?" rekao je.

On je rekao da većina ljudi koji protestuju protiv globalizacije ustvari nisu protiv nje; oni ustvari žele da je reformišu, ne da je uspore.

Zerzan je rekao da političke partije predstavljaju "smrtonosni zagrljaj za društvo". On smatra da bi ljudi bili srećniji ako niko ne bi glasao i ako bi svi svoju energiju usmerili ka nečemu produktivnim. Rekao je da čak i Zelena partija samo igra ulogu sistema, zbog čega on sebe smatra anarhistom.

"Ja sam osoba sa levice, ali sam to ostavio za sobom", rekao je ističući zašto je on sada protiv levice jer ona ignoriše štete koje društvo nanosi.

Daniel Forms, student sa USF-a koji se nada da će predavati istoriju u srednjoj školi, rekao je da smatra sebe utopijskim anarhistom.

"Ja mogu da uživam u zalasku sunca, da sedim u travi i da se osećam zadovoljnim kao i da se divim stvarima koje je društvo napravilo", rekao je.

Formes je skrenuo pažnju na "Vrli novi svet", u kome su plemena umesto zemalja i gde ne bi bilo zakona, umesto kojih bi postojalo jedinstvo u kome bi ljudi donosili odluke. Rekao je da je najinteresantnija stvar u vezi sa predavanjem bilo videti kako ljudi reaguju na Zerzana.

Zerzanov cilj jesu zajednice koje odlikuje neposredni, licen-u-lice, ljudski odnos, bez društva ili sa oko 50 ili manje ljudi koji su međuzavisni.

"Što više ljudi misli da ne žele da žive na ovakav način i ne žele da njihova deca žive ovako, stvari će početi da se menjaju", rekao je Zerzan.

http://www.infoshop.org/inews/article.php?story=20050418092408468

News & Views for Anarchists & Activists:
http://groups.yahoo.com/group/smygo