Drugačija kampanja: Zapatisti nastoje da ujedine meksičku levicu
San Kristobal, Meksiko, 1. januar 2006. -- Duboko u planinama i džunglama Čjapasa, naseljenog prvenstveno domorodačkim seljacima, pokrenula se sila koja nastoji da skrene pažnju sa obilno finansirane drame meksičkih predsedničkih izbora 2006. Sila izrasla sa teritorije zauzete od strane EZLN-ovih ustanika, poznatih kao Zapatisti. Zapatisti kontrolišu pet regiona u Čjapasu. Svaki od tih regiona uključuje mnogo manjih sela, sa ukupnom populaciom od više desetina hiljada ljudi. Od kako je oružani ustanak pokrenut 1. januara 1994. (dana kada je NAFTA stupio na snagu) ovim zajednicama se upravlja autonomno, rukovodeći se humanitarnim principima, i praktikujući direktno-demokratske strukture odlučivanja na lokalnom nivou. Njihova autonomija počiva na nestabilnom sporazumu o prekidu vatre sa meksičkom vladom koja je manje-više na vlasti od sredine devedesetih, i čuva je stajaća ustanička armija za koju se procenjuje da broji više hiljada ljudi. Pa ipak, tokom poslednjih pet godina EZLN, koji ima političke aspiracije daleko širih razmera od Čjapasa, našla se sve izolovanijom od veće, ali fragmentirane, meksičke levice. Ova izolacija je u mnogome onemogućila pokušaje Zapatista da prošire svoj praktični uticaj mimo nekolicine njihovih ruralnih uporišta.
Hrabrim pokušajem da se oslobodi trenutnih ograničenja, Generalna komanda EZLN-a izdala je u junu kominike poznat pod nazivom "Šesta deklaracija iz džungle Lakonda" objavljujući nacionalnu inicijativu sa ciljem da se ujedini čitava ne-izborna meksička levica. Inicijativa, koju će činiti Podkomandant Markos (najprominennija figura EZLN-a) i drugi zapatistički lideri koji će putovati po zemlji da bi govorili i saslušali stotine samoniklih organizacija i hiljada radnih ljudi, nazvana je Drugačijom kampanjom. Sudeći po glasnogovornicima EZLN-a, osnovni cilj kampanje jeste započeti sa inicijalnom platfomom ujedinjene levice, strategijom, i organizacijom ustrojenom odzdo na gore (bottom up) na osnovu mišljenja, iskustava, i potreba većine meksičkog stanovništva. Za EZLN takvo nastojanje je neophodno ukoliko će se na taj način suštinski komunicirati sa potrebama procenjenih 80% Meksikanaca/ki koji/e trenutno žive u siromaštvu.
Sem toga, deklaracija je uključila i osudu levici naklonjene Revolucionarne demokratske partije (PRD), koju su izjednačili sa drugim partijama koje izlaze na izbore kao onu koja suštinski radi protiv zajedničkih interesa meksičkog naroda. U dokumentu, povodom zakona o domorodačkim pravima koji je usvojen u kongresu i koji nije uspeo da izađe u susret zahtevima EZLN o kojima je pregovarano, stoji: "Dan kada su političari iz PRI, PAN, i PRD usvojili zakon koji nije od koristi, oni su ubili dijalog, i jasno su rekli da nije važno ono sa čime su se saglasili ili što su potpisali zato što neće održati svoju reč."
Pokretanje Drugačije kampanje, tempirano tako da se poklopi sa meksičkom predsedničkom [predizbornom] trkom za 2006. i organizovana tako da započne maršom i masovnim okupljanjem u San Kristobalu 1. januara, primljena je sa uzbuđenjem i zebnjom širom zemlje. Mada je EZLN uzdržala od poziva na bojkot nacionalnih izbora, mnogi liberali se pribojavaju da će njihova osuda PRD-a poremetiti ravnotežu u korist partije desnog centra - Partije Nacionalne Akcije (PAN), ili Institucionalne revolucionarne partije (PRI) - koja takođe pripada desnici. Trenutno, Andres Manuel Lopez, bivši gradonačelnik Meksiko Sitija, član PRD-a, prema anketama održava vođstvo od jedanaest procenata nad svojim najbližim rivalom, Robertom Madrazom iz PRI-ja.
Kao dodatak debati o potencijalnim uticajima EZLN-a na predsedničku [predizbornu] trku, pojavile su se špekulacije da Podkomandant Markos i EZLN pokušavaju da naprave prelaz sa svoje uloge naoružanih revolucionara, i da se pripremaju za sopstvenu predizbornu kampanju 2012. EZLN poriče te optužbe.
U noći 31. decembra otišao sam, kamionom na teritoriju koju kontrolišu Zapatisti. Sedam sati od San Kristobala (uključujući dva sata po džombastim kaljavim putevima) došao sam do udaljenog planinskog grada La Garuča. Tamo sam seo da popričam sa kapetanom Moisesom iz EZLN-a. Moises je potvrdio da EZLN, "ne teži izbornoj moći."
Kapetan, kao i drugi zapatistički lideri, nije pozvao na bojkot nacionalnih izbora, ali je ponovo naglasio manjak EZLN-ovog poverenja u zvaničan izborni proces. Dodatno je istakao da "Zapatisti ne glasaju [na sankcionisanim meksičkim izborima]."
Što se tiče optužbe da EZLN nesumnjivo odustaje od oružane borbe, ili da vrše pritisak na druge meksičke grupe da odustanu od takvih aktivnosti, Moises je naglasio da EZLN u potpunosti namerava da održi svoje oružane formacije čak i prilikom angažovanja u nenasilnom socijalnom organizovanju izvan Čjapasa. Produžio je dalje rekavši: "Zapatisti su započeli sa oružanom borbom. Stoga nije posao Zapatista da govore bilo kome kako da se bore."
Po pitanju Drugačije kampanje, kapetan je izrazio uzdržani optimizam istakavši da, "Drugačija kampanja tek započinje i nemoguće je reći šta će civilno društvo misliti o njoj... Ona će na neki način uticati na civilno društvo. Mnogi ljudi možda neće razumeti, mnogi hoće. Kampanja tek započinje, tako da ćemo videti."
Moises je zaključio intervju rečima, "mali farmeri u Meksiku su zaboravljeni i to je fokus naše kampanje... Ova kampanja je deo njihove borbe."
Narednog dana, po proceni hiljadu maskiranih Zapatista se pridružilo [na putu] od La Garuče do San Kristobala (grada koji je nakratko bio pod kontrolom EZLN-a tokom 1994.) odakle će Drugačija kampanja biti zvanično započeta. Na čelu karavana bio je Podkomandant Markos, vozeći motocikl. Hiljade drugih Zapatista je stiglo iz drugih zajednica. Uz put čitavi urođenički gradovi, muškarci, žene, i deca, stajali su pokraj puteva da bi mahali, skandirali, i pevali pesme u znak podrške Zapatistima i ciljevima njihove borbe.
Karavani su se sreli u San Kristobalu baš kad je počeo da pada mrak. Tamo je, ulicama grada marširalo preko 15.000 Zapatista [raspoređenih] u četiri kolone. Povici "Viva Zapata! Viva La Zapatista! Viva La Revolution! Živeo Zapata, borba se nastavlja!" odzvanjalo je studenim večernjim vazduhom.
Marš se slio na glavni gradski trg. Masa je narasla na procenjenih 20.000 ljudi. Na podijum su izlazili brojni zapatistički lideri. Jedan za drugim pozivali su sav meksički radni narod i farmere da se ujedine protiv zajedničkih neprijatelja i da izgrade novu vrstu moći izvan ograničenja tradicionalne politike.
Jedan zapatistički govornik zagrmeo: "Mi ćemo se obratiti radnicima/ama u gradovima jer smo mi [domorodački farmeri] već organizovani... Drugačija kampanja će preneti borbu koju vodimo u našem svakodnevnom životu [širom Meksika]. Bogati ne mogu da nastave sa represijom nad malim farmerima i još dalje nad samom zemljom, zato što zemlja to više ne može da podnese... Radnici i farmeri će ove godine Meksiku doneti pravdu, oslobođenje, i slobodu, počevši od prvog januara 2006!"
Naredni govornk, Podkomandant Keli, je naglasio: "Ova borba nije samo za muškarce [već je i za žene]... Mi svi moramo da radimo zajedno za sve naše slobode... Nova hunta [mora] da uključi svakoga, i u svjoj srži ona [bora biti] anti-kapitalistička."
Jedan od demonstratora, Ugel, student iz Meksiko Sitija koji je došao u Čjapas da iskaže svoju podršku EZLN-u i Drugačijoj kampanji rekao mi je: "Ja podržavam organizovanje naroda. Poenta [Drugačije kampanje] je da narod napravi sopstvenu organizaciju tako da mogu sami da odlučuju [o stvarima] za sebe umesto da jedna osoba [predsednik] odlučuje za sve. Mislim da će ovaj pokret napraviti novu političku strukturu za učešće seljaka, studenata, i radnika. To je ono što politička klasa nije dopuštala osamdeset ili devedeset godina."
Poslednji govornik koji je izašao na podijum bio je Potkomandant Markos. Obraćajući se masi Markos je rekao: "Vi ste naši partneri... Levičarske organizacije, anarhisti, grupe koje nisu određene... muškarci ili žene... Želimo da nam pomognete da razgovaramo sa gradskim radnicima i radnicima širom sveta!"
Nastavio je, "Biće mesta za svakoga u Drugačijoj kampanji. Poput Zapatista mi ćemo braniti našu bazu [teritorije] ... [Ipak] spremni smo da govorimo i da saslušamo tu osobu koja je u pozadini. Oni su veoma važni... Po prvi put okončavamo prvi januar ne uzvikujući EZLN, umesto toga mi uzvikujemo da smo partneri! Viva! Živela revolucija!"
Kroz masu se prolomio gromoglasan aplauz. Na trenutak je nepograšiv osećaj optimizma ispunio vazduh ovog starog meksičkog grada. Ipak, biće potrebno preći dug put pre nego što će Zapatisti moći da proglase pobedu nad tradicionalnim političkim snagama koje su ušančene u meksičkom društvu. Taj put će tokom predstojeće godine odvesti lidere EZLN do svakog kutka zemlje. O rezultatima ove kampanje tek će se pisati.
David Van Deusen, Infoshop News
http://www.infoshop.org/inews/article.php?story=20060120142744681
[Prevod: KONTRAPUNKT]