Drug Free Youth Libya Style

Saif el Islam Gadafi preti građanskim ratom i spreman je da do poslednjeg čoveka brani džamahiriju - od facebooka i narkomana!

Do sad ste verovatno čuli da je u Libiji opšti haos, da Muamarovi "revolucionari" i plaćenici ubijaju k'o mušice (donedavno) nenaoružane demonstrante. Verovatno ste saznali da je specijalna jedinica u Bengaziju, drugom po veličini i značaju libijskom gradu koji se nalazi na istočnoj obali zemlje (Tripoli je na zapadnoj), prešla na stranu pobunjenika i da je (juče, 20. februara) napala plaćenike. Možda ste čuli i da je Bengazi pod kontrolom pobunjenika i da se protesti šire izvan istočnog dela zemlje, koji nikada nije bio naklonjen "narodnom Vođi" iz Tripolija.

Svašta ste imali prilike da pročitaje i vidite, ali sumnjam da ste imali to zadovoljstvo da se upoznate s onim što je u grozničavom ispoljavanju nagona za održanjem na vlasti govorio Vođin sin, Saif el Islam Gadafi. No, pre nego što pređete na čitanje njegovog poziva na odbranu džamahirije od narkomana, valja se podsetiti na sledeće:

- Sudeći prema Human Rights Watchu, tokom proteklih nekoliko dana ubijeno je više od 200 ljudi (samo u Bengaziju je cifra narasla na 233 žrtve).

- Na goloruke građane je pucano iz snajpera (najviše nastradalih je pogođeno u grudi, tj. srce, potom u glavu i vrat), i protivavionskih mitraljeza.

- Zapadnim novinarima je i pre novonastale situacije bilo onemogućeno izveštavanje iz džamahirije, a sada isto važi i za one arapske medije - pre svih Al Džaziru - koji "obmanjuju" libijski narod. Internet sporadično raducka, i to na kašičicu.

- Glasovi Libijaca koji su doprli do interneta uglavnom počinju i završavaju pozivima upomoć (što varira od dozivanja Obame do molbi da se priča o Libiji širi što dalje), isticanjem straha od neposredne opasnosti po život koja preti svim buntovnicima (što od trenutnog dejstva vojske i plaćenika, što zbog odmazde u slučaju popasti ustanka), i ostavljaju utisak izuzetno dramatične situacije čiji krajnji ishod može vrlo lako prerasti u tragediju nesagledivih razmera.

- Uprkos tome, na društvenim mrežama se može pročitati i to da se uprkos užasnom strahu buntovnici osećaju da im krož žile struji život kao nikada pre. Tako na primer, jedan od njih piše: "Vazduh miriše na barut, pa ipak nikada se nisam osećao jačim. Režim se plaši. To se može osetiti."

I dok su u Tripoliju Gadafiju "pod prozorom" skandirali: "Gde si? Gde si? Izađi ako si muško?", da obrani čast svog oca izašlo je, ali pred kamere nacionalne televizije, dete kreten - Saif el Islam Gadafi. A tamo, dok su mu reflektori pregrevali ionako usijanu glavu, na vrhuncu patriotske ljubavi prema sopstvenom ocu, rekao je sledeće:

Video sam da moram da vam se obratim. Mnogi Libijci su tražili od mene da govorim. Ja nemam papir ili dokument iz koga bih čitao. Ja neću govoriti na klasičnom arapskom, pričaću na libijskom, ja nemam nikakve papire, ovo je govor iz srca i glave. Svi mi znamo da region prolazi kroz potrese, [izbor je] uragan ili promena. Ako ova promena ne dođe od strane vlada doći će od naroda, videli smo to u drugim arapskim zemljama. Danas ću vam reći samo istinu. Mi znamo da ima opozicionih ličnosti koje žive u inostranstvu i imaju podršku u Libiji. Ima ljudi koji pokušavaju da upotrebe Facebook za revoluciju i da kopiraju Egipat. Ti ljudi žele da dovedu Libiju do onoga što se desilo u Egiptu i Tunisu. Videli smo to na Facebooku i u emailovima. Zemlja je povukla preventivni potez hapšenjem nekih ljudi pre protesta, pucano je, ljudi su poginuli. Gnev je bio usmeren na policiju u Bengaziju. Ljudi su hteli da upadnu u policijske stanice, ljudi su poginuli, bile su sahrane. Ovo je kratak pregled onoga što se desilo u Bengaziju, sada je tamo gradonačelnik Fitna i  pretnja je za jedinstvo Libije. Naravno da je bilo mnogo mrtvih, što je naljutilo mnoge ljude u Bengaziju, ali zašto su ti ljudi ubijeni? Armija je bila pod stresom, ona nije navikla da se  bavi kontrolom mase pa su pripucali, ali ja sam ih pozvao. Armija je rekla da su neki demonstranti bili pijani, drugi su bili na halucinogenima ili drogama. Armija mora da brani svoje oružje. I ljudi su bili ljuti. Dakle bilo je mrtvih, ali na kraju ubijeni su Libijci.

Tri su elementa koja stoje iza ovoga:

1. Politički aktivisti sa kojima se slažemo,

2. Ono što se desilo u Bajdi su islamski elementi. Bajda je moj grad, moja majka je odatle. Ljudi su me zvali. Oni su ukrali oružje i ubili vojnike. Oni žele da uspostave islamski emirat u Bajdi. Neki ljudi su se drogirali i iskorišćeni su od strane ovih demonstranata.

3. Treći deo čine ta deca koja su se drogirala i koja su iskorišćena. To su činjenice svidele vam se ili ne.

Mi smo uhapsili na desetine Arapa i Afrikanaca, siromašnih ljudi, milioni su potrošeni na njih da bi ih iskoristili biznismeni milioneri. Ima ljudi koji žele da osnuju države na delovima Libije i da vladaju njima, poput islamskog emirata. Jedna osoba je rekla da je on emir islamskog emirata Darna. Arapski mediji manipulišu ovim dešavanjima. Ti arapski mediji su u vlasništvu Arapa koji iskrivljavaju činjenice ali takođe i naši mediji nisu uspeli da pokriju ta dešavanja.

Saif: Aman, smeju nam se ljudi.

Zatim tu su Baltagaje (siledžije, S. T.) koje su uništile javnu imovinu, oni su pobegli iz zatvora. Neka naša braća sede i piju kafu i gledaju TV i smeju nam se kad vide da spaljujemo našu zemlju.

Nije laž da demonstranti sada kontrolišu ulice. Libija nije Tunis ili Egipat. Libija je drugačija, ako bi došlo do nemira podelila bi se na nekoliko država. Pre 60 godina bile su to tri države. Libiju čine Plemena a ne kao u Egiptu. Nema političkih partija, sastavljena je od plemena. Svako svakog poznaje. Mi ćemo imati građanski rat kao 1936. Američke naftne kompanije su odigrale veliku ulogu u ujedinjenju Libije. Ko će upravljati tom naftom? Kako ćemo podeliti naftu među nama? Ko će plaćati naše bolnice? Svu tu naftu će spaliti Baltagaje, oni će je spaliti. Tamo nema ljudi. Tri četvrtine naših ljudi žive na istoku u Bengaziju, tamo nema nafte, ko će plaćati za njih? Vaša deca neće ići u škole ili na univerzitete. Nastaće haos, mi ćemo morati da napustimo Libiju ako ne možemo da delimo naftu. Svako želi da postane šeik i emir, mi nismo Egipt ili Tunis tako da smo pred velikim izazovom.

Mi smo sada svi naoružani. Trenutno pijanice voze tenkove centrom Bengazija. Tako da smo svi naoružani. Snage koje žele da unište Libiju imaju oružje. Doći će do rata i neće biti budućnosti. Sve firme će otići, mi imamo 500 stambenih jedinica koje su u izgradnji, one neće biti dovršene. Setite se mojih reči. U toku su radovi na projektima koji vrede 200 milijardi dolara, oni neće biti završeni.

Vi možete da kažete mi hoćemo demokratiju i prava, možemo o tome da razgovaramo, trebalo je ranije da o tome razgovaramo. Ili ovo ili rat. Umesto plakanja zbog 200 mrtvih plakaćemo zbog 100.000 mrtvih. Svi ćete otići iz Libije, ovde neće biti ničega. Neće biti hleba u Libiji, biće skuplji od zlata.

Pre nego što dopustimo da oružje stane imeđu nas, od sutra, za 48 sati, mi ćemo zahtevati sazivanje nove konferencije za nove zakone. Mi ćemo zahtevati nove zakone o medijima, građanskim pravima, ukinuti glupe kazne, mi ćemo imati ustav. Čak je i Vođa Gadafi rekao da hoće ustav. Mi čak možemo imati autonomnu upravu, sa ograničenim moćima centralne vlade. Braćo u pitanju su projekti od 200 milijardi dolara. Odmah ćemo se složiti oko svih tih pitanja. Mi ćemo onda biti u stanju da sačuvamo našu zemlju, za razliku od naših suseda. Mi ćemo to učiniti bez problema Egipta i Tunisa koji sada pate. Tamo nema turizma. Mi ćemo imati novu Libiju, novu zastavu, novu himnu. Ili u suprotnom, budite spremni da započnete građanski rat i haos i zaboravite na naftu i benzin.

Saif preti: il' droga il' nafta, pa vidite šta vam se više isplati

Ono što se dešava u Bandi i Bengaziju je veoma tužno. Kako ćete vi koji živite u Bengaziju, dolaziti u Tripoli sa vizom? Zemlja će biti podeljena kao Severna i Južna Koreja, mi ćemo gledati jedni druge kroz ogradu. Mesecima ćete čekati u redu za vizu. Ako ne postupimo po prvom scenariju budite spremni za drugi scenario:

Britanski premijer me je zvao. Budite spremni za novo kolonijalno doba od strane Amerikanaca i Britanije. Da li mislite da će oni prihvatiti islamski emirat ovde, 30 minuta od Krita? Zapad će doći da vas okupira. Evropa i Zapad se neće složiti sa haosom u Libiji, da izvozimo haos i droge tako da će nas okupirati.

U svakom slučaju, ja sam vam se obratio, mi smo otkrili ćelije iz Egipta i Tunisa i Arape. Libijci koji žive u Evropi i SAD, njihova deca idu u školu i oni žele da se borite. Oni žive komotno. A onda žele da dođu i vladaju nad nama i Libijom. Oni žele da se mi međusobno poubijamo pa da onda dođu, kao u Iraku. Tunižani i Egipćani koji su ovde takođe imaju oružje, oni žele da podele Libiju i da preotmu našu zemlju.

Mi se nalazimo pred dva izbora, možemo se odmah reformisati, to je istorijski trenutak, bez toga se decenijama ništa neće desetiti. Videćete gore od Jugoslavije ako ne odaberete prvu opciju. Gadafi nije Mubarak ili Ben Ali, klasičini vladar, on je vođa naroda. 10.000 Libijaca dolazi da ga brani. Obalom dolaze Libijci da podrže Gadafja. Armija je takođe tu, ona će odigrati veliku ulogu bez obzira na cenu. Armija će odigrati veliku ulogu, to nije armija Tunisa ili Egipta. Ona će podržati Gadafija do poslednjeg trenutka. Sada su na Zelenom trgu ljudi koji pucaju da bi svetu pokazali kako je armija ta koja puca. Mi se moramo probuditi.

Sada je red na ulogu Nacionalne garde i Armije, mi nećemo izgubiti ni pedalj ove zemlje. Pre 60 godina oni su odbranili Libiju od kolonijalista, sada će je odbraniti od narkomana. Većina Libijaca su inteligentni, oni nisu Baltagaje. Bengazi je milion ipo ljudi a ne par hiljada onih koji su na ulicama. Mi ćemo se boriti do poslednjeg muškarca i žene i metka. Mi nećemo izgubiti Libiju. Mi nećemo dopustiti Al Džaziri, Al Arabiji i BBC-u da nas nasamare.

Mi ćemo živeti u Libiji i umreti u Libiji.

Mmm... da. Dobro Saife, kad ti kažeš da je tako. Nego, nešto mi se čini da ti niko ne veruje: