Diskriminacija žena prilikom zapošljavanja i dalje veliki problem

Beograd - Iako je Zakonom o ravnopravnosti polova zagarantovana jednakost, bez obzira na porodični i bračni status, u Srbiji se i dalje često dešava da se žene, kada konkurišu za posao, pitaju da li su udate ili da li planiraju da ostanu u drugom stanju

Poslodavci su nekoliko godina unazad počeli da se „štite" i tako što prave ugovore koji žene obavezuju da neće ostati u drugom stanju i do pet godina, iako takvi ugovori nisu pred zakonom važeći.

Kroz kakve muke treba da prođe ženska osoba na razgovoru za posao za Danas svedoči Jelena V. koja je nakon završenog Fakulteta političkih nauka konkurisala za posao prodavca oglasnog prostora, odnosno marketing menadžera u jednoj beogradskoj firmi.

- Oglas se pojavio na internetu, poslala sam svoj CV i posle nekoliko dana su me pozvali na razgovor. Razgovor je zakazan u dva, a direktor se pojavio u tri bez izvinjenja. Kada sam ušla u kancelariju, on je pogledao moj CV i prvo smo pričali o poslu, koja su moja radna iskustva, zašto sam se prijavila za taj posao i slično, priča Jelena V. za Danas. Ona dodaje da je za vreme razgovora u kancelariji sedela i devojka koja je pi-ar te kompanije.

- Ona je izašla i kada sam ostala sama sa njim, prestao je da mi persira i prvo pitanje koje mi je postavio bilo je da li sam udata, a kada sam rekla da nisam, pitao me je da li planiram. Rekla sam da ne znam, a onda me je pitao sa kim živim. Odgovorila sam da živim sa dečkom, na šta je on odgovorio „znači, već si gotova". Onda je bez pardona nastavio da me ispituje o tome čime mi se dečko bavi, gde mi žive roditelji i da li mi oni finansijski pomažu, naglašava Jelena V.

Međutim, prema rečima naše sagovornice, ovo nije bio kraj ispitivanju, jer ju je posle razgovora sa direktorom sačekala sekretarica koja joj je dala upitnik na četiri strane uz obrazloženje da će joj trebati dosta vremena da odgovori, pa je najbolje da ga ponese kući i donese za nekoliko dana.

- Na njemu su bila pitanja o mojoj visini, težini, kao i pitanja o tome da li bolujem od nekih bolesti i da li neko u mojoj porodici boluje od određenih bolesti koje sam mogla da nasledim. Onda pitanja - sa kim živim, koliko moje domaćinstvo broji članova, da li živim u sopstvenoj kući ili stanu, kao i koliko kvadrata ima kuća u kojoj živim, kaže Jelena V.

Jasna Vujačić, samostalna savetnica Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike, kaže za naš list da bi žrtve diskriminacije trebalo odmah da prijave slučaj sudu ili relevantnim institucijama, kao što je Inspektorat za rad, poverenica za ravnopravnost ili zaštitnik građana.

- Ukoliko postoje dokazi da je došlo do diskriminacije prema Zakonu o ravnopravnosti polova može se podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod sudije za prekršaje, koji poslodavcu može da izrekne novčanu kaznu, ukazuje Vujačićeva. Ona dodaje da se većina onih koji su imali iskustvo diskriminacije nije obratila za pomoć.

- Često se dešava da ni sami poslodavci nisu upoznati s tim da su određena pitanja prilikom zapošljavanja zabranjena, pa je o ovoj pojavi potrebno mnogo više pričati, napominje Vujačićeva.

Prema rečima naše sagovornice, određena zanimanja se i dalje stereotipno vezuju za određeni pol, pa je tako u predškolskim ustanovama, ali i u školama, najviše žena, dok se recimo zanimanje kao što je rudar vezuje strogo za muškarce.

- Kada je reč o novijim zanimanjima, nema razloga da postoje razlike, jer su žene po obrazovanju dostigle muškarce, pa im to omogućava bolje šanse prilikom zapošljavanja, zaključuje Vujačićeva.

Peruničić: Teško dokazati diskriminaciju

Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike, kaže za Danas da Inspektorat isključivo vrši nadzor nad primenom Zakona o radu i drugim propisima o radnim odnosima. „Zakonom je zabranjena neposredna ili posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje ili neko drugo lično svojstvo", ukazuje Peruničić. Prema njegovim rečima, kako se pitanja o bračnom statusu kandidata, broju dece, kao i planiranju porodice postavljaju usmeno prilikom razgovora koji se obavlja u cilju izbora kandidata, nema pisanih tragova i ne može se dokazati da su takva pitanja i postavljana, kao i da li je odgovor na ista uticao na izbor kandidata.

Žene manje zaposlene

Nedavno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 43,2 odsto, a za žene 29,8 odsto. U broju nezaposlenih, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, iznosila je 22 odsto za muško i 22,5 odsto za žensko stanovništvo.