Despotija uzvraća udarac: Bahrein, Libija n stuff

Piše: SABO TABI

Kada se o tekućim promenama u arapskom svetu govori kao o tzv. twitter/facebook revoluciji, često se gubi iz vida činjenica da nisu demonstranti jedini koji se zahvaljujući internetu međusobno povezuju i uče od svojih kolega iz drugih zemalja. Posmatrajući ono što se dešavalo u Tunisu, egipatska policija je verno prepisala recept svojih zapadnih kolega. Na njihovu žalost i žalost žrtava njihove nasilničke zadrtosti, to je imalo podjednako tragičan ishod. Mnogi su povređeni i ubijeni; uzalud. Istina, malo je odstupljeno od originalnog recepta jer je represija bila nešto oštrija, ali je i otpor utoliko bio jači i istrajniji - do (konačne) pobede.

Upijajući ono šta se desilo u Tunisu i Egiptu, kao i ono što se dešava u Alžiru, Jemenu i Jordanu i Libiji, pripadnici prodemokratski orijentisane opozicije u Bahrenu odlučili su da i sami oprobaju egipatski recept. Međutim, puko prepisivanje tuđih iskustava bez uvažavanja lokalnog političkog i socioistorijskog konteksta borbi teško da garantuje automatsko uspostavljanje analognih rezultata. Ustvari, ukoliko ono išta garantuje, biće da je to njihov - makar kratkoročni - neuspeh. Jer ako egipatsko iskustvo može da nauči arapske buntovnike i buntovnice bilo čemu, onda je to saznanje da se do krupnih promena dolazi nakon višegodišnjeg pokušavanja, posrtanja, poraza, gutanja modrica i - uprkos tome - upornog dizanja iz prašine sa verom u ljudsko dostotojanstvo, slobodu, jednakost i pravdu.

Prvi put posle trideset godina došlo je do ozbiljne pobune u nekoj od bogatih zemalja Persijskog zaliva. Iako je Bahrein mala država, njen strateški značaj je višestruko važan. Ne samo zato što je u Bahreinu usidrena 5. flota mornarice SAD, već i zato što bi svaki potres u Bahreinu mogao da odjekne u susednoj Saudijskoj Arabiji u kojoj je takođe na vlasti sunitska manjina. Upravo to je bio izgovor za nasilje nad miroljubivim demonstrantima u Manami: tobožnji strah od sektaških podela unutar zemlje i ujedno izgovor za postojanje paternalističke figure kralja koji, takakv kakav ga je alah stvorio - surov ali pravičan - stara o jedinstvu zemlje. Želja vladajućih sunita Saudijske Arabije je jasna: bahreinske šiite treba što pre dovesti u red i po svaku cenu sprečiti širenje egipatskog virusa. To potvrđuju i poruke koje su upućene sa zalivskog samita koji je održan u četvrtak. Šeici i prinčevi su se sporazumeli da ne sme doći do egipatske revolucije u kraljevstvu u kom je odnos sunita i šiita 30% : 70%.

Pa ipak, u Bahreinu se nešto promenilo. Strah, iako prisutan, više ne ledi srca ljudi željnih "demokratskih promena". U bahreinskom kontekstu, to se odnosi na veće političke sloode, poštovanje ljudskih prava i, odnedavno, ukidanje monarhije.

Siti sistematske diskriminacije, demonstranti (šiiti) su svoje proteste započeli 4. februara okupljanjem ispred egipatske ambasade što je "bilo jedno od prvih takvih okupljanja koje je održano u nekoj od naftom bogatih zemalja" (The Wall Street Journal 2. feb. '11.). Deset dana kasnije trebalo je da se održi "miran i pristojan" protest i uputi zahtev za ustavnu reformu i osnivanje tela koje će se baviti ispitivanjem slučajeva krađe društvenog bogatstva, političke naturalizacije (što se tiče sistematskog uvoženja sunita iz južne Azije radi uvećanja procenta sunitske populacije u Bahreinu), haošenja, mučenja i drugih tlačiteljskih mera, kao i institucionalne i ekonomske korupcije.

14. februara je došlo do prvih sukoba u Bahreinu. Nad Manamom, glavnim gradom Bahrenina, kružili su helikopteri dok je u šiitskim selima bilo pojačano prisustvo policije. Bilans protesta koji su uprkos suzavcu i gumenim mecima potrajali i tokom večeri na 600-700 različitih lokacija, bio je: najmanje 14 povređenih i 1 mrtav demonstrant.

Dan kasnije policija je pucala na ljude koji su došli na sahranu ubijenog demonstranta, ubivši pri tom jednu i ranivši 25 osoba. Protivno očekivanjima vlasti, to je samo pojačalo proteste. Broj učesnika demonstracija je porastao. Najjača partija u zemlji, Al Vefak napušta parlament i zvanično se pridružuje demonstrantima.

16. na hiljade ljudi učestvuje u okupaciji Bisernog trga, kružnog toka u centru Maname. Pogrebna povorka sa telom demonstranta koji je ubijen prethodnog dana prolazi bez policijske intervencije. Broj demonstranata je narastao za nekoliko stotina ljudi, a poslanici u parlamentu su objavili svoje namere da uklone kraljevsku porodicu sa vlasti.

Pozivajući se na svog dugogodišnjeg insajdera, koji se dokazao kao pouzdan izvor, Robert Fisk prenosi da je član porodice Al-Kalifa koja vlada Bahreinom - to jest prestolonaslednik - više puta razgovarao putem telefona sa istaknutim šiitskim liderom, Alijem Salmanom, koji je se nalazio u protestnom kampu na Bisernom trgu. Prestolonaslednik je navodno ponudio niz ustupaka u vidu reformi i promena u sastavu vlade za koje je smatrao da će biti prihvaćene od strane opozicije. Međutim, demonstranti su ostali na trgu ne odustajući od zahteva za raspuštanjem parlamenta. Onda su na scenu stupili policajci.

U četvrtak ujutro, pred zoru, u finansijskoj četvrti Maname, "preporučena pošiljka" sa prestolonaslednikovim odgovorom je stigla u improvizovani kamp. Usnule demonstrante, među kojima je bilo žena i dece, iz sna su prenuli suzavac, šok bombe, pendreci i sačma. Kamp je rasturen. Odmah zatim vojska je proglasila zabranu javnih okupljanja. Na ulicama Maname raspoređeni su tenkovi, oklopna vozila i kontrolni punktovi, dok su gradom špartale vojne patrole. Svega nekoliko časova nakon krvave policijske akcije, vojska je objavila da drži pod kontrolom sve "ključne delove" Maname. Mrski nenasilni i klasno inferiorni neprijatelj je brutalno neutralisan.

Predstavnici bahreinskih vlasti su to nazvali "proporcionalnom" reakcijom, verovatno imajući na umu proporcionalu opasnost koji za njihovu vladavinu predstavlja bilo koja ozbiljnija pobuna šiitske većine.

U četvrtak, specijalni izaslanik Bahreina pri Ujedinjenim Nacijama, Latif Al-Zajani, je na pitanje novinarke CNN-a, Kendi Krauli, da li je ovo bila preterana reakcija, te da li je bilo moguće razrešiti ovu situaciju na drugačiji način, samouvereno odgovorio: "Zapravo, ne. U skladu sa našom procedurom, mi uvek koristimo silu koja je proporcionalna. Suzavac je bio upotrebljen koliko je bilo potrebno da se rastera masa."

Prilikom rušenja kampa ubijeno je najmanje šestoro ljudi, a ranjeno je preko 200. Tačan broj nestalih niko ne zna, a jedan političar iz opozicije operiše sa cifrom od 70 ljudi.

Nazea Said, novinarka Radia Monte Karlo, je izvestila o stotinama ljudi koji su se okupili u bolnici. Oni su uzvikivali: “Dole Al-Kalifa”, i "prolivena krv neće biti uzaludna".

U ime porodice, odnosno države Bahrein, ministar inostranih poslova Kalid Al Kalifa je opravdao akciju policije kao neophodnu jer su demonstranti "polarizovali zemlju" pretivši da je gurnu na "ivicu sektaškog ponora". Takođe, on je rekao mu je žao zbog upotrebljenog nasilja - verovatno zato što ono nije bilo još drastičnije. Juče, 18. februara, pružila im se prilika da isprave propušteno - i nisu je propustili.

Na povratku sa komemoracije ubijenim drugovima, demonstranti su se uputili ka mestu na kom se nalazio protestni kamp. Na kružnom toku Bisernog trga, koji podseća na egipatski Tahrir u Kairu, sada je je bila raspoređena vojska. Kada su se jedni drugima prišli na puškomet, vojnici su "postupili po naređenju".

Kolumnista New York Timesa Nikolas Kristof je o tim zbivanjima tvitovao ovako:

• “Armija je ponovo pucala na demonstrante u #Bahreinu.”
• “Policija napada demonstrante ovde u bolnici u #Bahreinu. Ubacili su suzavac. Panika.”
• “Masa u panici trči kroz bolnicu nakon napada policije. Doktori žure u sobu za hitne slučajeve. Grante suzavca ispred, vater ih nanosi unutra.”
• “Pacijenti hrle u sobu za hitne slučajeve, zajedno sa suzavcem. Haos. Granate suzavca tutnje u pozadini.”
• “Mnogo žrtava. Ponestaje mesta u sobi za hitne slučajeve. 1 devojka od oko 13 godina se grči na nosilima. 1 muškarac sa užasnom ranom na glavi.”
• “Najgore povrede su kod onih koji su bili u protestnoj šetnji od Deha ka Perlu. Mnogo je povreda glave. Nisam siguran da li je to od bojeve municije ili gumenih metaka.”
• “Oko 20 pacijenata do sada, 1 a ivici smrti. Hitna pomoć kaže da ima još mnogo mnogo žrtava ali im nije dozvoljen prilaz.”
• “Muškarac u krvlju natopljenoj košulji je upravo ušao. Doktori su zaprepašćeni, pomažu mi da zabeležim priče i video.”

Uplakani doktor, koji je upravo pregledao mladića od oko 18-19 godina starosti kome je jedan metak napravio užasnu rupu na lobanji, drugi proburazio nogu i kome su grudi bile potpuno krvave, izveštaču Independenta, Robertu Fisku, rekao je sledeće: "On ima fragmentiran metak u mozgu i ja ne mogu da izvadim te parčiće, i kosti sa leve strane glave su mu potpuno smrskane. Sve su mu arterije pokidane. Ja jednostavno ne mogu da mu pomognem."

Fisk je takođe zabeležio reči izvesnog bolničara: "Odlučili smo da se prošetamo do bolnice zato što smo znali da su tamo demonstracije. Neki od nas su nosili tri grančice kao simbol mira i  hteli smo da ih damo vojnicima koji su bili nadomak trga, i skandirali smo 'mir, mir'. Nije bilo provokacija – ničega protiv vlasti. Onda su vojnici odjednom počeli da pucaju. Jedan je pucao iz mitraljeza sa vrha oklopnog vozila. I policajci su bila tu ali su otišli čim su vojnici zapucali na nas. Ali znate, ljudi u Bahreinu su se promenili. Oni nisu hteli da beže. Oni su na metke išli svojim telima."

Ukoliko pretpostavimo da i za Bahrein važi isto što i za Tunis i Egipat, tj. da vojska uživa poseban ugled i poverenje u narodu, te da je zbog direktnog kontakta sa demonstrantima policijski deo državnog represivnog aprata taj koji je meta narodnog nezadovoljstva i neskrivene mržnje, ne čudi što je doktor Čan'ad Bahreini bio šokiran kada je "narodna armija" otvorila vatru na demonstrante. "Vojska je pucala na nas, a ne policija",  rekao je zaprepašćeno engleskom servisu Al Džazire.

I on je tvitovao. To je izgedalo ovako:

• “Doctor AJE-i: Imamo puno žrtava kojima je razneta lobanja. Ispaljeno je mnogo metaka u glavu.”

• “Doktor iz #Bahreina AJE-i: Žrtava je bezbroj!”

• “Doktor iz #Bahreina AJE-i: Pozivamo sve na svetu da nam pomognu. Ovo ne možemo da tolerišemo. Bolnica je puna, ne možemo da dišemo.”

• “Repoter AJE: Doktor mi je rekao da je svim ranjenima pucano u glavu, ne u telo. Bojevom municijom, ne sačmom ili gumenim mecima #Bahrein“

• “Ovo je ludnica. Više ne mogu da razlikujem Bahrein od Libije.”

• Operacija Libija

Pa ipak, Libija je ipak drugačija, iako se to po broju nastradalih u protekla dva dana (84) ne bi moglo reći. Međutim, znatno je manje informacija koje dolaze iz Libije a ono što se može pročitati na Twitteru varira od ohrabrujućeg do zabrinjavajućeg. Tako se, na primer, juče moglo pročitati da je Bengazi pod kontrolom pobunjenika, da je otet Gadafijev sin, da je avijacija bombardovala Bengazi, zatim je presečena internet veza sa Libijom, pa je kao opet profunkcionisala... Drugim rečima, situacija je krajnje neizvesna i tek ćemo saznati šta se tamo zapravo dešava. U međuvremenu, na adresi http://libya2011.kaizer.se/ je objavljen niz video snimaka sa protesta protiv režima, dok se ovde može slušati radio libijskog oslobođenja http://libya.blog-video.tv/.

Ono malo izveštaja koji dopiru do javnosti vrlo su slični bahreinskom scenariju: "snage bezbednosti" pucaju nenasilne demonstrante, puno je povređenih a ima i žrtava, potom se na njihovoj sahrani ponovo otvara vatra na okupljen narod, a zaprepašćeni lekari svedoče o strahovitim povredama koje su nastradali pretrpeli u predelu glave gde su i pogođeni bojevom municijom ispaljenom iz dugih cevi vojske i policije.

No, ovakav ishod ne iznenađuje s obzirom da Gadafijevi Revolucionarni komiteti - koji nominalno upravljaju zemljom - objavili na sajtu svog glasila, Zeleni marš, da će "odgovor naroda i Revolucionarnih snaga na svaki avanturizam tih malih grupa biti oštar i nasilan". U tom saopštenju se sugeriše da režim prirema bezrezervni vojni odgovor na ustanak.

U gradovima istočnog dela Libije, koji se naslanja na Egipat i predstavlja uporište opozicije, pucano je na demonstrante. Između ostalog, žirtava je bilo u Bengaziju (20), Baidi (23), Ajbadiji (3) i Derni (3).

Telegraph.co.uk izveštava da je već na samom početku ustanka zatvore napala rodbina zatvorenika za čim je usledilo njihovo masovno bekstvo. Tom prilikom čuvari su pucali na zatvorenike. Quryna ("The Lybian Times") kaže da je pobeglo oko 1000 ljudi iz zatvora u Bengaziju, dok je četvoro ubijeno prilikom bekstva u Tripoliju.

Gadafi, jedan jedini i neponovljivi, na novonastalu situaciju je odgovorio organizovanjem ponoćnih demonstracija za podršku - samome sebi. Masa sluđenih robova je klicala u slavu oca džamahirije.

U preostalom delu regiona takođe je bilo nemrno. U Jordanu su vladine pristalice napale demonstrante, a u Jemenu je vojska ubila još dva buntovnika. Oko 300 ljudi je u petak zahtevalo političke reforme u Omanu; tražili su demokratiju, veće plate i poslove.

Međutim, izgleda da se talas antidiktatorskih protesta širi i na crnu Afriku. U petak se ispred predesdničke palate u Senegalu spalio jedan muškarac, dok je u Džibutiju na hiljade ljudi - pod budnim okom specijalne policije - protestovalo protiv Ismaela Omara Gueleha čija porodica vlada Džibutijem još od ukidanja francuskih kolonijalnih vlasti. SAD imaju veliku vojnu bazu u Džibutiju.

U gradu Zomba, Malavi, "konfrontativni i provokativni" studenti su protestovali zbog kašnjenja studentskih kredita i smanjenja naknada za knjige i pribor. Oni su demolirali nekoliko saobraćajnih znakova, prevrnuli kontejnere i zapretili da će provaliti u prodavnice; specijalna policija ih je držala pod kontrolom. Dan pre toga, studenti politehnike iz komercijalnog centra Malavija, Blantire, takođe su održali nasilne demonstracije; uhapšeno je trinaest studenata.

Nema kraja...

Bahrein update:

Nakon naprasnog povlačenja vojske i policije, građani su se ponovo okupili na bahreinskom "Tahriru". Na licima ljudi su osmesi, a strah je ispario. "Ja sam ushićena. Ovo je bahreinski narod. Mi padnemo i onda se opet podignemo", rekla je za Al Džaziru Fatima Al Šaban, 25-godišnja pravnica. "Srećni smo što smo ovde, i sada smo još uvereniji u naše zahteve." A među njima su: suđenje ministru unutrašnjih poslova i ministru vojske zbog napada na nevine ljude, ostavka premijera, novi ustav, prava demokratija i oslobađanje nestalih demonstranata.