Da li je deljenje fajlova pomoglo društvu? Iz uske perspektive postojećih izdavačkih kuća pitanje je apsurdno; otkada su se pojavili servisi kao Napster, profit je drastično opao. Ali par poznatih akademaca tvrdi da je P2P deljenje fajlova oslabilo autorska prava u SAD-u.. i da to svima nama odgovara u isto vreme.

"Kupovna moć potrošača se bitno povećala zbog novih tehnologija," pišu Feliks Oberholzer-Gee sa Harvarda i Kolman Štrumpf sa Univerziteta u Kanzasu. "Slabija zaštita autorskih prava je izgleda doprinela boljitku našeg društva."

Slabije je jače?

P2P deljenje fajlova na internetu je svakako oslabilo zaštitu autorskih prava, ali to nije samo po sebi loša stvar jedino ukoliko pod "jačom zaštitom autorskih prava" ne podrazumevamo "bolja zaštita". Prema Ustavu SAD-a, zaštita autorskih prava se svodi na promociju "korisnih umetnosti i naučnog napretka" - dakle ne radi se o bogaćenju autora.

Kada razmišljamo o zaštiti autorskih prava, najvažnije pitanje nije da li bi neka promena donela manje novca autorima, nego da li bi neka promena otklonila podsticaj za stvaralaštvom. Da li je deljenje fajlova umanjilo stvaralaštvo?

Oberholzer-Gee i Štrumpf su na konferenciji o muzičkom biznisu u Beču predstavili svoj rad koji pokušava da odgovori na ovo pitanje na empirijski način. U grafikon su ubacili podatke iz poslednje decenije o izdavanju novih knjiga, albuma i filmova kako bi utvrdili u kakvom je odnosu kreativnost sa deljenjem fajlova.

Oni su u svom radu "Deljenje fajlova i zaštita autorskih prava(PDF)" napisali da "podaci o novim autorskim delima idu u prilog našem argumentu da deljenje fajlova nije obeshrabrilo autore i izdavače."

"Objavljivanje novih knjiga je skočilo za 66% u periodu od 2002. do 2007. godine. Od 2000. godine, izdavanje muzičkih albuma se na godišnjem nivou dupliralo, a širom sveta se produkcija filmova povećala za više od 30%...U tumačenju ovih podataka nema elemenata koji bi ukazali da je nova tehnologija obeshrabrila umetničku produktivnost. Slabija zaštita autorskih prava je izgleda doprinela boljitku društva."

Ovi autori (više) ne tvrde da deljenje fajlova nema uticaja na industrije kao što je muzička. Iako su oba autora učestvovala u izradi sada već poznate studije iz 2007. godine u kojoj su tvrdili da deljenje fajlova nema posebnog uticaja na prodaju u muzičkoj industriji, sada se slažu da P2P može biti mali deo problema u industriji.

I zaista, oni su na osnovu studija iz poslednjih godina zaključili da je u proseku jedna petina pada prodaje u muzičkoj industriji izazvana piraterijom. (Rastući vidovi zabave kao što su video igre su takođe oslabile biznis, a potrošači su sredinom 2000. godine prestali da kupuju stare muzičke albume na CD-u.)

Uvid u taj pad je u stvari samo usko sagledavanje problema. Uopštenije gledano, u poslednjih par godina zarada muzičke industrije je "značajno povećana". Kada se profit sa koncerata doda profitu od albuma, autori zapažaju da ukupan rast industrije za period od 1997. do 2007. godine iznosi više od 5%.

Uzrok toga je što zajedno sa porastom volje potrošača da plate za "dodatke" u vidu koncerata i propratnih artikala, cena muzike i filmova opada. I naravno, kada su cene niske ili nepostojeće potrošači su izloženi većem broju umetnika.

"Još uvek ne razumemo u potpunosti mehanizme po kojima deljenje fajlova utiče na inspiraciju za stvaranje zabave,", zaključuju autori. "Pojavom deljenja fajlova, dostupnost muzičkih snimaka korisniku je značajno poboljšana. Od 2000. godine, broj objavljenih snimaka je udvostručen. Po našem mišlkjenju, ova činjenica ne može pokazati da slabija zaštita autorskih prava ima negativan uticaj na umetničku kreativnost."

Neubedljivo

Muzička industrija ne prihvata ovakve argumente. Prema međunarodnoj trgovinskoj grupi IFPI, "zarada od živih nastupa je veća kod starijih, poznatijih izvođača, dok oni koji se tek probijaju ne uspeju da zarade od koncerata, tako da nemaju šansu da stvore reputaciju ni preko prodaje od svojih muzičkih snimaka." I pored toga, prodaja u muzičkoj industriji ne opada.

IFPI je napravila "izveštaj o digitalnoj muzici(PDF)" u kome je pokazano da izvođači manje stvaraju u zemljama gde je piraterija veća. " U Francuskoj je šokantan pad u broju izdatih albuma poslednjih godina", piše u izveštaju. "U prvoj polovini 2009. godine, izdato je 107 francuskih albuma, što je za 60% manje u istom periodu 2003. godine."(Ovaj broj uzima u obzir samo veće izdavačke kuće, a jeftini digitalni alati su danas toliko dostupni da vam nije potreban veliki label za muzičku produkciju.)

Čak i Oberholzer-Gee i Štrumpf priznaju da njihovi zaključci nisu potpuno jasni. Moguće je da bi baš zbog jeftine tehnologije još više snimaka napravljeno u SAD-u da ne postoje P2P mreže. Ali kada se isti scenario ponavlja i kod izdavača knjiga, muzičara i u filmskoj industriji(od 2000. godine se sadržaji samo povećavaju), može se zaključiti da P2P i nije tako neinspirativan za umetnike. 

Na kraju, iz celog rada sledi logično pitanje: zašto političari i ne pomišljaju na slabljenje zakona o zaštiti o autorskih prava?