Decentralizovane akcije protiv samita G8

Oko 10 000 aktivista je uspelo da blokira samit G8 u sredu 6. juna, a zahvaljujući njihovoj velikoj brojnosti koja je premašivala broj policajaca.
Posle brojnih preprečavanja puta i pregledanja torbi na železničkim stanicama i ulicama, demonstranti su se sastali u 9 ujutru u velikom parku Admanshagen. Prvim pristiglim su se ubrzo priključile razne grupe od oko 2000 ljudi, od klovnova do blek blokovaca preko socijalističkih i komunističkih grupa. Oko podneva su demonstranti krenuli preko polja koja se graniče sa zabranjenom zonom i ogradom hotela Kempinski u Hajligendamu, gde će se sastati šefovi najbogatijih zemalja.

Aktivisti su se raspršili po poljima, zauzimajući ogroman prostor. Protiv ljudi koji su pokušavali da prođu jedan seoski put je upotrebljen suzavac i vodeni topovi; lekari su se pobrinuli za povređene. Stotinak ljudi je na pola sata opkolila policija.

Demonstranti su nastavili ka Borgerende-Retvišu, gde su mnogobrojne grupe blokirale jedan put, zauzimajući čitav kilometar. Mnogi od njih su poneli vreće za spavanje, jer su proveli noć na tom mestu. Za to vreme je otprilike hiljadu ljudi stiglo do kapije 2 na istoku Hajligendama, gde je takođe određeni broj ljudi prenoćio.

Na zapadu Hajligendama je preko hiljadu učesnika marša, uglavnom iz kampa Redelih i Vihmansdorf, uspelo da stigne do kapije 1 u Hinter Bolhagenu. U toku opodneva su panduri opkolili grupu klovnova i naredili im da odu odatle, a nešto kasnije je oko 100 osoba rasterano pomoću vodenih topova, biber spreja i udarcima pendreka.

Neki aktivisti su blokirali medije u Kulungsbornu, na taj način ometajući praćenje samita, te su novinari prebačeni brodom do Hajligendama. Na jugu je aerodrom Rostok-Lage okružen aktivistima koji su blokirali put A19. Oni su se suprotstavili policiji i vojsci, što je rezultiralo nasiljem i sa 60ak hapšenja.

U svakom slučaju, akcije su uspele i pored meseci planiranja policije i utrošenih 100 miliona evra. Bilo je malo materijalne štete a oko 200 osoba je uhapšeno.

Rezime:

Severoistočna kapija: Mirna blokada sa 1000 ljudi. Poraz je sama činjenica da je neko kročio kroz nju. Uglavnom su to ljudi iz kampa Rostok.

Istočna kapija: Potpuna pobeda. Policija ne može da napravi korak a da ne pita aktiviste za dozvolu. Za sada nema izveštaja o sukobima.

Zapadna kapija: Veliki sukobi. Ogroman broj pandura. Policija je na ulici, a demonstranti se bore na poljima. Nekih 2000 ljudi iz Redeliha je otišlo da pruži podršku stotinama iz Vihmansdorfa koji su se sukobili sa policijom. Zbog sukoba je nemoguć prolaz delegacije. Aktivisti se trude da se domognu ulice.

Slede 2 izveštaja belgijskog aktiviste

Akcija - Blokirajmo G8 na kapiji u Bad Doberanu

Za danas(sreda), su planirane prve blokade samita G8 . Zato napuštamo kamp u Rostoku i odlazimo u kamp Redelih odakle će krenuti neke grupe. Stigavši u kamp u Redelihu u sred noći (a posle buđenja zbog uobičajene lažne uzbune „polizei attack“), pridružili smo se velikom skupu koji zakazan za 9 ujutru. Današnje akcije koordiniše grupa „Block G8“. Aktivisti ove organizacije žele da blokiraju G8 samit pacifičkim akcijama( i dobro organizovanim, naravno). Predvideli su upotrebu tehnike 5 prstiju da bi zaobišli policijske punktove, koji će nam se sigurno naći na putu. Tehnika se sastoji u podeli demonstracije na 5 grana koje se šire ne bi li pobegli od policijskih kordona.

5000 odlučnih ljudi je krenulo oko 9:30. Posle nepunih 20 minuta, marice nam preprečuju put. Manifestacija se polovi i odlazi u šumu koja se proteže duž puta, a kuda nas panduri ne mogu pratiti. Tada počinje duga i jako prijatna šetnja po šumi. Ponekad čujemo helikopter iznad nas ili ugledamo maricu negde daleko na putu, ali uglavnom nije bilo problema. Nekih sat vremena kasnije smo napustili šumu i ušli na neko polje, kada je počelo da nas nadleće 7 helikoptera. Tu smo napravili pauzu od sat vremena, da bi nešto prezalogajili a i da bi se svi skupili.

Odmah po nastavljanju puta, nailazimo na desetak marica(treba precizirati da je količina policijskih snaga neverovatna, na svim važnijim putevima sve vrvi od policajaca, a više puta dnevno smo viđali konvoje od 15 do 50 vozila kako prolaze), tako da se delimo na 5 grupa i krećemo se preko polja. Stotinak robokapova pokušava da nas sustigne krećući se po desnoj strani. Pobegli smo im( na žalost naših cipela) prelazeći preko jednog većeg potoka koji prolazi kroz polje.

Zatim smo nastavili put preko polja i potoka dok nismo stigli do jednog puta na kome je bilo parkirano nekoliko desetina kombija. Približavali smo im se bez oklevanja, ali oprezno. Videvši nas, kombiji, inače prazni, su se razišli i pustili nekih 5 000 učesnika da zauzmu put. Taj put je bio cilj naše akcije: tada smo bili tik uz ulaz u crvenu zonu. Sa desne strane puta se proteže pruga(puna kamenja svih veličina), posle koje počinje bodljikava žica. Otprilike 150 pandura se nalazi na tom mestu, ali ne bi trebalo da bude problema, imajući u vidu našu brojnost.

Tada započinje duga blokada puta(po poslednjim informacijama-oko ponoći- neki ljudi su i noćili tamo), neki se odmaraju i posmatraju šta se dešava, mi smo videli jednu jako impresivnu i nepotrebnu akciju iskrcavanja pandura iz helikoptera. Posle sat-dva su počela zasedanja(tačnije 2, na svakom kraju blokade). Vodila se diskusija o tome, u kom smeru nastaviti akciju, budući da je do tada teklo sve po planu i da je akcija bila potpuni uspeh, da li blokirati druge ulaze, ili možda pokušati sa ulaskom u crvenu zonu. Posle određenog vremena(kada smo saznali da su sva 4 ulaza u zonu istovremeno blokirana), odlučili smo da svako pristupi svojoj grupi afiniteta ne bi li diskutovali o sledećim koracima. Kada smo posle pola sata zasedanja ustali, ugledali smo da je najmanje 200m žice počupano(verovatno od strane nekoliko anarhista).

Tada smo pokušali da odspavamo malo, što je bilo potpuno nemoguće. Zasedanja se nastavljaju, i uvek sa istim predlozima(karikiraću): s jedne strane su ubeđeni pacifisti koji se boje da se upuste u neku spontanu akciju, i s druge strane su ljudi koji žele da iskoriste našu brojnost time što će praviti nove blokade, a i smučilo im se da budu na istom mestu 3 sata; uostalom, nepotrebno je biti u tolikom broju na jednom ulazu. Posle pola sata smo ja i ortak odlučili da se pokrenemo, i tada smo prisustvovali sukobu između jednog tipa(koji je imao prećutnu podršku mase) i 5-6 blek blokovaca(koji su pri prethodnom gađanju kamenjem konvoja s druge strane žice takođe dobili po glavi). Interesantno je da su ponekad neki pacifisti agresivniji i netolerantniji od onih koje smatraju za nasilne.

Blokada kapije kod Hinter Bolhagena

Posle blokade kapije kod Bad Doberana, otišli smo do jedne grupe od stotinak ljudi koja je razmatrala mogućnost blokiranja još jednog ulaza u crvenu zonu. Nekih 20-30 minuta se raspravljalo, a po dolasku jedne veće grupe smo krenuli. Išli smo jednim lepim putem, okruženim drvećem. Nekoliko demonstranata je redovno pravilo barikade od debala i suvog granja ne bi li obeshrabrili uvek prisutne pandure da nas prate. Bez problema smo šetali oko sat vremena, te smo se zapitali da li smo na dobrom putu.

Zatim smo naišli na tablu na kojoj piše „Hajligendam 6km“. Dakle, dobra vest je bila što smo na dobrom putu, a loša što nam ostaje još 6km do tamo, a nekih 100m od nas je u toku formiranje velike policijske prepreke. Krenuli smo zaobilaznim putem (a tada se svi panduri pakuju u kombije bi li pokušali da nam preseku put na drugom mestu-kakav kretenski dan za njih :)).

Dakle, nastavili smo preko polja, zbog dobre vidljivosti smo konstatovali da nas je bilo više od hiljadu. Priključila nam se samba grupa koja se iznenada pojavila na sred polja. Put je dug, a mi umorni, ali s muzikom je sve lakše. Baš kada smo počeli da sumnjamo u naš izbor smera kretanja, prolazimo preko jednog potoka(al’smo se istrenirali) i tu vidimo nekoliko marica iz kojih izleće gomila pandura, što je bio dobar znak :).

I zaista, ubrzavši korak da bi pobegli onim pandurima, stižemo do zida(onog od 12km sa iglicama na vrhu) koji okružuje crvenu zonu. Tada počinje malo takmičenje u brzom hodanju između 200-300 pandura i našeg šarenog defilea. Paralelno smo se kretali na nekih 50ak metara udaljenosti. Posle 20 minuta takvog ritma, stigli smo do mosta gde nas je raširenih ruku dočkalo 50ak demonstranata. Shvatamo da smo s jedne strane napuštenog kontrolnog punkta, te smo odmah krenuli ka crvenoj zoni. Posle stotinak metara nam preprečuju put ogromni robokapovi. Dakle uspeli smo! Taj ulaz, u Hinter Bolhagenu, je sada takođe blokiran.

Oformili smo kompaktnu grupu i seli, uzvikivajući poznate slogane(ne, ne kao izviđaći) u ritmovima sambe. Policajci, koji su nam prethodno tražili da ih ’poštujemo’, su brzo intervenisali. Vodeni topovi su nas obilato prskali, dok su panduri raščišćavali prve redove sedeće blokade. Mi smo ipak nastavili mirnu blokadu tog mesta(u tom momentu nas je između 250 i 500 – ne znam gde su drugi nestali). Otpozadi nam pristiže policijsko pojačanje: 200 pandura i još jedan vodeni top - iako malo dalje ima još 3 parkirana.

Situacija je jako napeta, panduri nekoliko puta udaraju ljude u prvim redovima, a u jednom trenutku su nas prskali vodenim topovima s obe strane. Sva sreća pa smo imali mogućnost da bežimo preko polja, a panduri i vodeni topovi se tuda ne kreću lako. Posle dobrih pola sata, malo smo odgurnuti a panduri su prestali da budu nasilni (a mi i dalje potpuno blokiramo taj ulaz u crvenu zonu što će biti slučaj sledećih sat i po). Tada smo ja i ortak odlučili da napustimo blokadu, jer nam ostaje nekih 6km do kampa u Redelihu(tako da ne znamo kako se sve završilo. U trenutku kad smo odlazili bilo je prisutno nekih stotinak aktivista, i nije bilo hapšenja ni težih povreda).