Dar
Pokloniću ti polja ravna obasjana Suncem i
zemljoradnike čija krv 'mesto znoja curi.
Pokloniću ti rudnike čija tama strahom viče i
rudare garave što pred vrata pakla za anđele mole.
Pokloniću ti gradove i one što ih gradiše,
što tebi krov nad glavom stvoriše i bez ordena u grob odoše.
Pokliniću ti veru i mnogobrojne vernike koji bogove dozivaju,
ali im dušmani autoriteta zadnju paru otimaju.
Pokloniću ti ceo svet!
Pokloniću ti sebe. Pokloniću ti dušu, a i svoje srce.
Jer se nadam da posle ove pesme tvoje srce preživeti neće,
a ja bez srca živeću ko što ti, dušmanine, i sa sto srca nećeš.