Da li su anarhisti teroristi?
Anarhističko pitanje i odgovor #28
Jedan od najodrživijih mitova o anarhistima jeste onaj da su oni teroristi. Kada proučite istoriju anarhizma tokom poslednjih 200 godina, jedva da ćete naći primere anarhističkog terorizma. Zašto se onda ovaj mit održava tako dugo? Odgovor se može naći u prirodi anarhizma i odgovorima vladajuće klase na izazove koje on predstavlja. Anarhizam počiva na principu zamene prava vladara da sasmostalno donose odluke i ostvaruju kontrolu nad bogatstvom, pravom ljudi da donose sopstvene odluke i bogatstvo dele među sobom. Živimo u društvu koje je zasnovano na pravu vladara, bez obzira na to da li su izabrani, da li su na vlast došli naslednim putem ili su postavljeni na mesto donosioca odluka. Većina ljudi smatra nemogućim zamisliti život bez vladara i teško im je i da zamisle da se anarhističko društvo ne bi degenerisalo u svet u kome vlada zakon jačega, verujući da je jedina stvar koja ih spašava od haosa mogućnost vladara da održava red bezpogovorno vršeći svoju vlast.
Drugi razlog zašto je ovaj mit tako moćan jeste taj da od istog onog trenutka kada je anarhizam postao moralna, socijalna i politička snaga, ujedno je postao i izazov za status quo evropskih sekcija anarhističkog pokreta, onih koje počinju da se rukovode politikom propagande delom. Meta ove strategije bili su evropski vladari, a cilj su bila njihova ubistva.
Specifične prilike u Francuskoj su uslovile da svega nekoliko aktivista, koji su sebe nazivali anarhistima, prošire ovu strategiju i pod njeno okrilje uključe i francusku buržoaziju. Nakon neuspeha Pariske komune 1871, svaki/a deseti/a od 500.000 uhvaćenih komunara/ki, bio/la je pogubljen/a od strane okupacionih snaga, da bi evropskoj radničkoj klasi bila održana lekcija koju nikada neće zaboraviti.
Dvadesetpet godina kasnije, sinovi i kćeri pogubljenih i proteranih komunara/ki koji su želeli osvetu zbog ubistva svojih rođaka u smrt gurnutih bez suđenja, koristili su strategiju propagande delom, kao intelektualnu i moralnu osnovu svojih akcija. Snažne reakcije u medijima - tokom ovog perioda pod dominacijom interesa vladajuće klase - posvedočile su brzom napuštanju strategije propagande delom od strane anarhističkog pokreta.
Stigma prikačena anarhistima nastavlja da postoji u javnom mnenju jer popularna predstava anarhizam i dalje sa uspehom povezuje sa terorizmom, zbog pretnje koju je novnonastali pokret predstavljao za interese vladajuće klase Evrope 1890-ih.
Kada uporedimo svakodnevne zločine Država, korporacija, religija, političkih i nacionalističkih grupa sa svega nekoliko zabeleženih terorističkih dela počinjenih od strane anarhista tokom XIX veka, sasvim je očigledno da je anarhizam jedna od svega nekoliko političkih ideologija koje se ne služe terorom. Kada preispitate prošlost i sadašnjost, nesumnjivo dolazite do zaključka da su anarhisti bili žrtve Države, korporativnog i komunističkog terora. Tokom prethodnih sto godina, desetine hiljada anarhista je bilo zatvarano, mučeno i ubijano jer su se usudili da pokušaju da u stvarnost pretoče novi svet koji nose u svojim srcima - društvo u kome ljudi upravljaju sami sobom i koriste se svojinom koja je u zajedničkom vlasništvu..