Da li su anarhisti kolektivisti?
Anarhističko pitanje i odgovor #7
Ne, neki jesu neki nisu. Problem sa kojim se suočavaju ljudi koji veruju da svoje živote mogu organizovati bez rukovodećeg anarhističkog kadra, sastoji se u tome kako kreirati sredinu i društvo koje će funkcionisati bez upravljača. Iako bi se reč anarhija mogla dovesti u vezu sa različitim ljudima iz raznih razloga, važno je da ukoliko reč i ideje koje čine suštinsko određenje te reči imaju ikakvo značenje, (po definiciji anarhija je an=bez archos=drevni vladar grčkih gradova država) bez upravljača (vladara), onda anarhista želi da živi svoj život bez vladarskih pozicija, kako je to bilo u prošlosti. Važno je razumeti da nisu nužno svi pojedinci, niti svaki pokret koji sebe nazivaju anarhističkim - anarhistički. Primenite originalnu definiciju anarhije na grupe i pokrete koje vidite oko sebe i sami odlučite da li su anarhisti. Ja mogu da tvrdim da sam besmrtan, bogat, sin Božiji, ali moje tvrdnje treba ozbiljno preispitati, zato što tvrdim nešto što nije istinito ili stvarno.
Prečesto prihvatamo ljude, grupe ili pokrete zdravo za gotovo zato što se izjašnjavaju kao anarhisti. Da bismo stvorili društvo bez vladara, potrebni su nam mehanizmi i strukture koje omogućavaju svima da budu uključeni u proces donošenja odluka i obezbeđuju pristup stvorenim društvenim dobrima. Ovo može biti postignuto kolektivnim radom ili to mogu postići pojedinci koji ne žele da rade u kolektivima. U takvoj situaciji, pojedinci će, kao i i kolektivi, svoje viškove proizvedenih dobara za zadovoljenje sopstvenih potreba staviti na raspolaganje zajednici kroz zajednički fond, da bi to što su stavili u njega bilo dostupno svima.
Tokom španske revolucije zahtev za Zemlju i Slobodu nije bio samo kolektivistički, mnogi manji proizvođači su radili pored kolektivističkih preduzeća i predavali sve proizvodne viškove u zajednički fond, da bi mogli da ostvare pristup materijalima koje sami nisu mogli da proizvedu. Do problema dolazi kada kolektivistička i individualistička preduzeća koriste rad drugih ljudi da bi maksimizirali količinu gotovih proizvoda, pri tom ne dozvoljavajući onima koji bogatstvo stvaraju da sa njime mogu i da raspolažu. Prisilna kolektivizacija nikada nije bila niti će biti deo anarhističkih principa. Dobrovoljna kolektivizacija je strategija koju su neki anarhisti koristili i nastavljaju da ka koriste, dok je drugi izbegavaju.