Da li je svojina krađa?

Anarhističko pitanje i odgovor #22

Jedno od ključnih i najčešće pogrešno shvatanih načela anarhističke misli jeste ono koje ističe da je svojina krađa. Anarhizam se zasniva na pretpostavci zajedničke svojine, a upotreba određuje pravo na korišćenje svojine. U anarhističkoj zajednici svojina ne može biti nasleđivana niti kupovana i prodavana. Potrebe se zasnivaju individualnim ali i na kriterijumima zajednice. Kada anarhsiti tvrde da je svojina krađa oni ne govore o materijalima, zemlji i dobrima koji su u upotrebi, koji se koriste. Dok pojedinci i grupe koriste određenu aktivu, ta aktiva ostaje u njihovim rukama. Viškovi se distribuiraju onima kojima su ta dobra ili svojina potrebni. Ukoliko se određena zajdnica suočava sa periodom oskudice, dobra, usluge i kapaciteti se racionalizuju na osnovu potreba. Svako u zajednici će morati da se žrtvuje u vreme oskudice. Problem sa kojim se suočava anarhistička zajedica jeste iznalaženje procesa koji će omogućiti utvrđivanje potreba. Jedna je stvar reći da će pristup dobrima zajednice, njenim uslugama i infrastrukturi biti determinisani potrebama, a sasvim je druga stvaranje struktura koje će omogućiti zajednici da utvrdi čije potrebe su te koje nekome daju pravo da koristi određeni resurs. Na kraju krajeva, kada je svojina zajednička, a određivanje pristupa svojini, dobrima, uslugama i infrastrukturi na osnovu kriterijuma koji ističe korisnost i potrebnost, onda se radi o jednom pravičanom, efikasanom, i produktivnom metodu za postizanje maksimuma u bilo kojoj situaciji, bez obzira na to koliko oon bila teška.

Svojina je krađa onda kada je jedna osoba lišena pristupa svojini zato što neko ko je ne koristi ili nema potrebu za njom, tvrdi da je ona njegova.