Da li je anarhističko društvo moguće?
Anarhističko pitanje i odgovor #20
Najvažnije pitanje koje ljudi postavljaju kada se prvi put sretnu sa anarhističkim idejama jeste: "da li je to moguće - može li se to stvarno desiti?". Kako krenete da govorite o direktnoj demokratiji, delegatima, mandatima, počinjete da uočavate kako im polagano popušta pažnja. Sve je to tako teško. Kako mogu ljudi da donose takve odluke? Zar nije lakše prepustiti moć predstavnicima? Neka oni rade sve to. Kada govorite o želji ljudi da imaju kontrolu nad spostvenim životima, oni kažu da bi radije to prepustili vođama. Tako je lakše. Ali ubrzo, vaše ideje o tome kako bi anarhističko društvo moglo da funkcioniše u jednom mega metropolisu, ne samo u malim zajednicama, bivaju odbačene kao buncanje nekoga ko ne zna ništa o ljudskoj prirodi. To je trenutak kada načuljite uši spremite se da rastrgnete svoj plen.
Ti, mene nazivaš anarhističim utopistom. Ti, koji veruješ da će vođa, Bog, Država, tvoj poslodavac, uraditi pravu stvar za tebe. Ti me nazivaš utopistom. Ja sam realista. Ja razumem ograničenja ljudskih bića, zato sam anarhista, zato i nisam spreman da prepustim moć nekome drugome. Anarhisti su realisti jer razumeju da su svi ljudi prave greške, oni znaju da ne postoji ćup sa zlatom na kraju duge, upravo zato žele da stvore zajednicu gde neće postojati strukture koje će dopuštati ljudima da svoju volju nametnu drugima.
Do sada ste ih sve naterali da razmišljaju o svojim šefovima, hijerarhijskim strukturama i institucijama. Oni se mogu složiti sa vašom izjavom - ali sve to zvuči veoma lepo u teoriji međutim u praksi je neizvodivo. To nikada neće moći da funkcioniše, ljudi žele da neko njima upravlja. Kako se uopšte može organizovati život u kopleksnim mega metropolisima. Ti im strpljivo objašnjavaš da ne treba ponovo otkrivati točak da bi se stvorilo anarhističko društvo. Anarhizam se tiče promene načina donošenja odluka i koliko bogatstva može da se zadrži a koliko deli sa drugima. Razgovor se prekida, i ti znaš da ovom prilikom nisi uspeo da promeniš njihova mišljenja. Ono što si možda postigao jeste to da si uspeo da stvoriš dovoljno samo-sumnje u njima, koja će se reflektovati u nekom od sledećih razgovora u budućnosti.