Čavez izazvao vrtoglavi rast prodaje knjiga Noama Čomskog

Nakon što je mahao najnovijom knjigom Noama Čomskog na Generalnoj skupštini UN, toplo je preporučivši svima prisutnima kao i američkom narodu, Čavez je uticao na rapidni porast prodaje knjige Hegemonija ili opstanak: pohod Amerike na globalnu dominaciju. "Narod Sjedinjenih Država bi trebalo da čita ovo... umesto da... gleda filmove o supermenu.", rekao je Čavez novinarima nakon svog govora. Neočekivana promocija je ostvarila iznenađujuć uticaj na liste online bestselera. Hegemonija ili opstanak, prvi put objavljena 2003, skočila je među prvih 10 najprodavanijih knjiga na Amazonu i Barnes & Noble.com od četvrtka, 21. septembra, popodne.

Podrobniji pogled na Amazonove rezultate pokazuje još dublje uticaje. Online prodavnica knjiga takođe ima listu onih koje zove "Movers & Shakers", knjiga koje su ostvarile porast popularnosti odjednom u toku poslednjih 24 sata.

Tri knjige Čomskog se nalaze na listi 10 najtraženijih: njegova knjig iz 2002. Medijska kontrola: spektakularna ostvarenja propagande, bila je na trećem mestu, dok su izdanja Hegemojie ili opstanka u mekom i tvrdom povezu bile na četvrtom i sedmom mestu.

(...)

http://www.cbc.ca/story/arts/nation...
__________________________________

Juče su na nekoj od srpskih televizija prilikom izveštavanja iz UN rekli da je nakon komešanja nastalog nakon Čavezovog govora (ali i Ahmedinežadovog, koji je, ipak, bio u nešto pomirljivijem tonu), rečeno da se govori o porastu značaja duboko posrnulih UN. Da li je to odraz željene promene odnosa snaga u trenutku kada se lome koplja oko nezavisnosti Kosova te stoga samo još jedno predimenzionirano i pristrasno tumačenje, ne znamo. Tek, ostaje upadljiva činjenica da svi domaći mediji, kao po nekom unapred dogovorenom scenariju, nikada ne posvećuju više vremena onome što ima da kaže većinski deo planete, kako po broju država tako i po brojnosti stanovništva, već nasuprot tome svi agencijski i novinski izveštaji uvek bivaju svedeni na jednu od zapadnjačkih perspektiva u kojoj, naravno, hegemonu ulogu ima američka vizura. Takvo tumačenje varira jedino tek nakon bezuslovnog prihvatanja dominantnog modela, da bi potom bilo oslikano lokalnim tonovima gde se onda manje ili više akcentuju lokalne politike obojene dozvoljenim intenzitetom autentičnih nijansi unutrašnje političke scene. Sve preko toga mora biti poravnjano.

Povremeno probijanje te crte, pikovi koji zaparaju uši globalne elite, bivaju uvek svedeni samo na onaj odsečeni deo, vrh koji prelazi crtu dopuštenog. Kao takvi, oni nam ništa ne govore o svemu onome što im prethodi, istorijskom razvoju i razlozima ali i odgovarajućem kontekstu njihovog izranjanja. Oni nam ček ne pružaju ni elementarnu mogućnost da saznamo ŠTA je zapravo rečeno.

Ugo Čavez je jedan od tih pikova. Takozvanim socijalizmom 21. veka raspalio je maštu brojih levičara širom sveta. No, nije mi namera da se sada bavim šarenom lažom zvanom Ugo Čavez, već da ukažem na moć kojom u oblikovanju stvarnosti, javnog mnenja, raspolažu mediji. Kakav god bio Čavez, ili bilo koji od "drskih govornika" (kako je to sročio novinar Washington Posta), i bez obzira u kojoj meri se slagali sa onim što radi i šta predstavlja bilo ko od njih, ostaje nedvosmislena činjenica da je naša mogućnost valjane procene osuđena na unapred garantovanu površnost i pristrasnost zbog već prekrojene i obojene stvarnosti koja dopire do nas putem (mejnstrim) medija. Čavez je stoga uvek sveden na populistički incident, Ahmedinedžad je samo pomahnitali fundamentalista koji preti opstanku planete, Morales je najobičnija seljačina koja maše listom koke, itd. Opšte uzevši, slika koju dobijamo poručuje da značajnim delom sveta upravljaju ljudi koji su negde na razmeđi između fundamentalizma, romantičarstva i civilizacijske infantilnosti, dok sa druge strane stoji samouveren, hladan i racionalan Zapad kao krajnja neminovnost.

I, nema sumnje da se pomenuti lideri često mogu opisati jednako oštrim epitetima koje obično sami upotrebljavaju kada govore o liderima Zapada - razlike se obično svode na stepen efektivne moći kojom jedni ili drugi raspolažu - ali, čini mi se da vredi zakoračiti preko granica koje propisuju mediji glavnog toka i proširiti svoje saznajno polje, doći u neposredniji kontakt sa onim što se zapravo govori "sa druge strane", čuti šta stereotipizovani Drugi ima da kaže.

To je i razlog zašto se na stanicama našeg sajta nalazi dole navedeni prevod Čavezovog govora u UN. Čitajte, saznajte, promislite, donesite odluku, pa opet tako. Ništa nije crno-belo, a najjednostavnije je praviti se kao da svet "visoke politike", ma kako bili protiv njega, ne postoji. Naravno, nema potreba to posebno naglašavati, niko se ovde ne vozi na talasu loženja na latino američki socijalistički populizam. Takvo što može pasti samo na pamet sektašima među nama u odnosu na koje je, priznaćete, Čavez makar zabavan.

Pocepana patika

Obraćanje Ujedinjenim Nacijama
Ustanite protiv imperije

Hugo Chavez; 20. september 20, 2006.
(reprintovano zahvaljujući razumevanju Counterpuncha: http://www.counterpunch.org)

"Predstavnici/e vlada sveta, želim vam svim dobro jutro. Pre svega, želeo bih da predložim, uz puno poštovanje, onima koji nisu pročitali ovu knjigu da je pročitaju.

Noam Chomsky, jedan od najprestižnijih američkih i svetskih intelektualaca, Noam Chomsky, a ovo je jedna od njegovih najnovijih knjiga. "Hegemonija ili opstanak: imperijalistička strategija Sjedinjenih Država"." [Podiže knjigu, maše njom pred Generalnom skupštinom.] "To je odlična knjiga koja će vam pomoći da razumete šta se dešavalo u svetu tokom XX veka, i šta se dešava sada, i šta predstavlja najveću pretnju koja se nadvija nad našom planetom.

Hegemonističke pretenzije američke imperije dovode u pitanje sam opstanak ljudske vrste. Mi nastavljamo da vas upozoravamo u pogledu ove opasnosti i mi se obraćamo narodu Sjedninjenih Država i sveta da zaustave ovu pretnju, koja je poput mača koji nam visi nad glavama. Razmišljao sam da li da čitam iz ove knjige, ali, zbog vremena," [prelistava stranice, kojih ima mnogo] "ostaviću je samo kao preporuku.

Lako se čita, to je veoma dobra knjiga, siguran sam da ste Vi gospođo [predsedavajuća] upoznati sa njom. Objavljena je na engleskom, na ruskom, na arapskom, na nemačkom. Mislim da bi prvi ljudi koji bi trebalo da pročitaju ovu knjigu trebalo da budu naša braća i sestre u Sjedinjenim Državama, zato što im se pretnja nalazi u sopstvenoj kući.

Đavo je na domaćem terenu (right at home). Đavo, đavo lično, je pod ovim krovom (right in the house).

"I đavo je ovde došao juče. Juče je đavo došao ovde. Baš ovde." [prekrsti se] "I još uvek se danas oseća sumpor."

Juče, dame i gospodo, sa ove govornice, predsednik Sjedinjenih Država, gospodin koga sam nazvao đavolom, došao je ovde, govorio je kao da je svet njegov. Zaista. Kao vlasnik sveta.

Mislim da bismo mogli da pozovemo psihijatra da analizira jučerašnju izjavu koju je dao predsednik Sjedinjenih Država. Kao predstavnik imperijalizma, on je došao da sa nam podeli njegove recepte, da pokuša da sačuva sadašnji model dominacije eksploatacije i pljačke naroda sveta.

Mogao bi to da bude scenario nekog filma Alfreda Hitchcocka. Čak bih predložio i naslov: "Đavolji recept".

Kao što Chomsky kaže ovde, jasno i sveobuhvatno, američka imperija čini sve što može da bi konsolidovala svoj sistem dominacije. A mi im ne možemo dopustiti da to urade. Mi ne možemo da dopustimo da svetska diktatura bude konsolidovana.

Izjava roditelja sveta - cinična, licemerna, puna imperijalne hipokrizije proistekle iz potrebe koju imaju da kontrolišu sve.

Oni kažu da žele da nametnu demokratski model. Ali to je njihov demokratski model. To je lažna demokratija elita, i, rekao bih, veoma originalna demokratija koja se nameće uz pomoć oružja i bombi i vatrenog naoružanja.

Kakva čudna demokratija. Aristotel je možda ne bi prepoznao ili drugi koji čine temelj demokratije.

Kakav tip demokratije namećete sa marincima i bombama?

Predsednik Sjedinjenih Država, juče, rekao nam je, baš ovde, u ovoj prostoriji, citiram: "Gde god da pogledate, čućete ekstremiste koji vam govore da se može pobeći iz siromaštva i povratiti dostojanstvo putem nasilja, terora i mučeništa."

Gdegod on da pogleda, on vidi ekstremiste. I, brate moj - on pogleda u tvoju boju, i on kaže, oh, evo ga ekstremista. Evo Morales, časni predsednik Bolivije, izgleda mu kao ekstremista.

Imperijalisti vide ekstremiste svuda. Ne radi se o tome da smo mi ekstremisti. Radi se o tome da se svet budi. Budi se svuda. I ljudi se dižu.

Imam osećaj, dragi svetski diktatore, da ćeš ostatak svog života proživeti kao noćnu moru zato što se mi ostali dižemo, svi oni koji ustaju protiv američkog imperijalizma, koji uzvikuju tražeći jednakost, poštovanje, suverenitet nacija.

Da, možeš nas zvati ekstremistima, ali mi ustajemo protiv imperije, protiv modela dominacije.

Predsednik je potom - a to je sam rekao, kazao je: "Došao sam da se obratim direktno stanovništvu Srednjeg Istoka, da im kažem da moja zemlja želi mir."

To je tačno. Ako se prošetamo ulicama Bronxa, ili ako se prošetamo New Yorkom, Washingtonom, San Diegom, bilo kojim gradom, San Antoniom, San Franciscom, i upitamo pojedince/ke, građane Sjedinjenih Država, šta želi ova zemlja? Da li želi mir? Reći će da.

Ali vlada ne želi mir. Vlada Sjedinjenih Država ne želi mir. Ona želi da iskoristi svoj sistem eksploatacije, pljačke, hegemonije putem rata.

Ona želi mir. Ali šta se dešava u Iraku. Šta se desilo u Libanu? U Palestini? Šta se dešava? I sada preti Venecueli - nove pretnje uperene prema Venecueli, prema Iranu?

On se obratio narodu Libana. Mnogi od vas, rekao je, su videli kako su vaši domovi i zajednice bili uhvađeni u unakrsnoj vatri. Dokle može da ide cinizam? Kakav kapacitet da se bestidno laže. Bombe u Bejrutu sa milimetarskom preciznoću?

To je unakrsna vatra? On je mislio na vestern, gde bi ljudi pucali sa krova i onda neko bi bio uhvaćen u unakrsnoj vatri.

To je imperijalističko, fašističko, genocidno, imperija i Izrael pucaju na narod Palestine i Libana. To je ono što se dogodilo. I sada slušamo, "Mi patimo zato što vidimo uništene domove".

Predsednik Sjedinjenih Država je došao da se obrati narodima - narodima sveta. On je došao da kaže - poneo sam neka dokumenta sa sobom, zato što sam jutros čitao neke izjave, i vidim da se obraćao narodu Avganistana, narodu Libana, narodu Irana. I obratio se svim tim narodima direktno.

I možete se pitati, baš kada se predsednik Sjedinjenih Država obraća tim narodima sveta, šta bi mu ti narodi sveta rekli da im je pružena prilika? Šta bi oni rekli?

I mislim da mogu da pretpostavim šta narodi juga, [šta] ugnjeteni narodi misle. Oni bi rekli: "Yankee imperialist, go home." Mislim da je to ono što bi ti ljudi rekli ako bi im se dao mikrofon i ako bi mogli da se jednim glasom obrate američkim imperijalistima.

I zbog toga, gospođo predsednice, moje kolege, moji prijatelji, prošle godine došli smo u ovu istu dvoranu kao što smo to radili prethodnih osam godina, i rekli smo nešto što je sada potvrđeno - potpuno, potpuno potvrđeno.

Ne mislim da bi bilo ko u ovoj sobi mogao da odbrani sistem. Moramo to prihvatiti - budimo pošteni. Sistem U.N.-a, rođen nakon Drugog svetskog rata, je propao. Bezvredan je.

O, da, dobro je okupiti nas jednom godišnje, da vidimo jedni druge, da iznesemo svoja mišljenja i da pripremimo svakakva dugačka dokumenta, i da slušamo dobre govore, poput Abelovog od juče, ili predsednika Mullaha. Da, zbog toga je dobar.

A mnogo je govora, i čuli smo puno od predsednika Šri Lanke, na primer, i predsenika Čilea.

Ali mi, skupština, pretvoreni smu u čisto diskusioni organ. Mi nemamo bilo kakvu moć, nemamo moć da odstvarimo bilo kakav uticaj na strašnu situaciju u svetu. I zbog toga Venecuela još jednom predlaže, ovde, danas, 20. septembra, da se ponovo uspostave Ujedinjene Nacije.

Prošle godine, gospođo, mi smo podneli svoje skromne predloge za koje smo smatrali da su od suštinske važnosti. Mi moramo pretpostaviti odgovornost naših čelnika države, naših ambasadora, naših predstavnika, i mi moramo to da razmotrimo.

Prvo je ekspanzija, i Mullah je juče govorio o tome upravo ovde. Savet bezbednosti, i u svojim stalnim i ne-stalnim kategorijama, (nečujne) zemlje u razvoju i nedovoljno razvijene zemlje moraju dobiti pristup kao nove stalne članice. To je prvi korak.

Drugi, efektivni metodi za tretiranje i razrešavanje svetskih konflikata, transparentno odlučivanje.

Treća tačka, trenutno ukidanje - a to je nešto što svi traže - anti-demokratskog mehanizma poznatog kao veto, veto na odluke Saveta bezbednosti.

Evo daću vam svež primer. Nemoralni veto Sjedinjenih Država je dopustio Izraelcima, da nekažnjeno, uništavaju Liban. Tu pred nama dok smo stajali i gledali, sprečena je rezolucija u savetu.

Četvrto, mi moramo da ojačamo, kao što smo uvek govorili, ulogu i moći generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija.

Juče, generalni sekretar nam je praktično održao oproštajni govor. I on je zvanično priznao da su tokom poslednjih 10 godina, stvari postale još komplikovanije; glad, siromaštvo, nasilje, kršenje ljudskih prava samo su se pogoršala. To je strahovita posledica kolapsa sistema Ujedinjenih Nacija i američkih hegemonističkih pretenzija.

Gospođo, Venecuela je pre nekoliko godina odlučila da započne ovu bitku unutar Ujedinjenih Nacija priznavanjem Ujedinjenih Nacija, kao njeni članovi što jesmo, i dajući joj naš glas, naše misli.

Naš glas je nezavisni glas koji predstavlja dostojanstvo i traganje za mirom i reformulaciju institucionalnog sistema; da denunciramo progon i agresiju hegemonističkih snaga na planeti.

Tako se predstavila Venecula. Bolivarov dom je zatražio ne-stalno mesto u Savetu bezbednosti.

Da vidimo. Pa, došlo je do otvorenog napada vlade SAD, nemoralnog napada, da bi pokušali i sprečili Venecuelu da bude slobodno izabrana za mesto u Savetu bezbednosti.

Imperija se boji istine, boji se nezavisnih glasova. Naziva nas ekstremistima, ali oni su ekstremisti.

I želeo bih da se zahvalim svim zemljama koje su spremno objavile svoju podršku Venecueli, čak iako je glasanje bilo tajno i nije bilo potrebno da se bilo šta objavljuje.

Ali pošto je imperija napadnuta, otvoreno, one su ojačale ubeđenja mnogih zemalja. I njihova podrška nas osnažuje.

Merkosur, kao blok, je izrazio svoju podršku, naša braća u Merkosuru. Venecuela, sa Brazilom, Argentinom, Paragvajem, Urugvajem, punopravni je član Merkosura.

I mnoge druge latino američke zemlje, CARICOM, Bolivija je iskazala svoju podršku Venecueli. Arapska liga, čitava Arapska liga je iskazala svoju podršku. I ja sam veoma zahvalan arapskom svetu, našoj arapskoj braći, našoj karipskoj braći, Afričkoj uniji. Gotovo čitava Afrika je iskazala svoju podršku za Venecuelu i zemlje poput Rusije ili Kine i mnoge druge.

Svima vam se od srca zahvaljujem u ime Venecuele, u ime našeg naroda, i u ime istine, zato što će Venecuela, sa sedištem u Savetu bezbednosti, izražavati ne samo mišljenja Venecuele, već će takođe biti glas svih ljudi sveta, i mi ćemo braniti dostojanstvo i istinu.

Povrh svega ovoga, gospođo predsednice, mislim da ima razloga da budemo optimistični. Pesnik bi rekao "bespomoćno optimistični", zato što pored ratova i bombi i agresivnih i preventivnih ratova i uništavanja čitavih naroda, možemo videti da sviće novo doba.

Kao što Silvio Rodriguez kaže, doba koje rađa srce. Postoje alternativni načini razmišljanja. Ima mladih ljudi koji misle drugačije. I to smo već videli tokom perioda ne dužeg od jedne decenije. To je pokazalo da je kraj istorije bila totalno pogrešna pretpostavka, i isto se pokazalo kada je u pitanju Pax Americana i uspostavljanje kapitalističkog neo-liberalnog sveta. Pokazano je, da ovaj sistem, stvara samo siromaštvo. Ko sada veruje u njega?

Ono što mi sada moramo da uradimo jeste da odredimo budućnost sveta. Zora sviće svuda. Možete je videti u Africi i Evropi i Latinskoj Americi i Okeaniji. Ja želim da naglasim ovu optimističku viziju.

Mi moramo da se ojačamo, našu volju za bitku, našu svesnost. Mi moramo da izgradimo novi i bolji svet.

Venecuela se pridružuje borbi, i zbog toga nam je prećeno. SAD su već isplanirale, finansirale i pokrenule puč u Venecueli, i nastavljaju da podržavaju pučistička nastojanja u Venecueli i na drugim mestima.

Predsednika Michelle Bachelet nas je malopre potsetio na strašno ubistvo bivšeg ministra inostranih poslova, Orlanda Leteliera.

A ja bih dodao još samo jedno: Oni koji su počinili ovaj zločin su na slobodi. I u onom drugom slučaju kada je američki građanin takođe nastradao to su bili sami Amerikanci. To su bile ubice, teroristi CIA-e.

I moramo se setiti u ovoj prostoriji da će za samo nekoliko dana biti još jedna godišnjica. Trideset godina od kako se desio još jedan strašni teroristički napad na kubanski avion, kada je nastradano 73 nevinih, avio prevoznika Cubana de Aviacion.

I gde se nalazi najveći terorista na ovom kontinentu koji je preuzeo odgovornost za eksploziju aviona? Proveo je nekoliko godina u zatvoru u Venecueli. Zahvaljujući CIA-i a potom i vladinim zvaničnicima, dopušteno mu je da pobegne, i on sada živi u ovoj zemlji, zaštićen od strane vlade.

A bio je osuđen. On je priznao svoj zločin. Ali vlada SAD ima duple standarde. Ona štiti terorizam kada to hoće.

I ovo govorim da bih rekao da je Venecuela potpuno posvećena borbi protiv terorizma i nasilja. I mi smo jedan od naroda koji se bori za mir.

Luis Posada Carriles je ime tog teroriste koji je ovde zaštićen. I drugi strahovito korumpirani ljudi koji su pobegli iz Venecuele takođe žive ovde pod zaštitom: grupa koja je bacala bombe na razne ambasade, koja je ubijala ljude tokom puča. Oni su me kidnapovali i nameravali su da me ubiju, ali mislim da se Bog umešao i naš narod je izašao na ulice i vojska takođe, i tako evo me danas ovde.

Ali ovi ljudi koji su vodili puč danas su ovde u ovoj zemlji zaštićeni od strane američke vlade. I ja optužujem američku vladu zato što štiti teroriste i zato što ima potpuno ciničan diskurs.

Pomenuli smo Kubu. Da, bili smo tamo pre nekoliko dana. Upravo smo se srećno vratili odatle.

I tamo vidite da je rođeno novo doba. Samit 15, Samit nesvrstanih, usvojio je istorijsku rezoluciju. Ovo je rezultat tog dokumenta. Ne brinite, neću ga pročitati.

Ali imate čitav set rezolucija ovde koje su usvojene nakon otvorene debate i na transparentan način - više od 50 državnih čelinka. Havana je bila glavni grad juga tokom nekoliko nedelja, i sada smo pokrenuli, još jednom, grupu nesvrstanih sa novim poletom.

I ako postoji bilo šta što bih mogao da zatražim od svih vas ovde, moje kolege, moja braćo i sestre, to je da vas zamolim da date svoju dobru vojlu da date poleta Pokretu nesvrtanih za rađanje novog doba, za sprečavanje hegemonije i sprečavanje daljeg napredovanja imperijalizma.

I kao što znate, Fidel Castro je predsednik nesvrstanih za naredne tri godine, i mi mu možemo verovati da će efikasno obavljati tu dužnost.

Nažalost oni su pomislili: "Oh, Fidel će umreti". Ali biće razočarani zato što nije umro. I ne samo da je živ, već je ponovo obukao svoju zelenu uniformu, i sada predsedava nesvrstanima.

Pa, drage moje kolege, gospođo predsednice, nov, snažan pokret je rođen, pokret juga. Mi smo muškarci i žene juga.

Sa ovim dokumentom, sa ovim idejama, sa ovim kritikama, završavam svoje izlaganje. Poneću knjigu sa sobom. I, ne zaboravite, veoma toplo i bez gordosti vam je preporučujem svima vama.

Mi želimo da ideje spasu našu planetu, da spasu planetu od imperijalističke pretnje. I nadam se da ćemo baš u ovom veku, za ne tako dugo vremena, videti to, videćemo to novo doba, i za našu decu i naše unuke i svetski mir zasnovan na fundamentalnim principima Ujedinjenih Nacija, ali obnovljenih Ujedinjenih Nacija.

I možda ćemo morati da promenimo lokaciju. Možda moramo da postavimo Ujedinjene Nacije na neko drugo mesto; možda u nekom gradu na jugu. Mi smo predložili Venecuelu.

Vi znate da je moj lični doktor morao da ostane u avionu. Šef obezbeđenja je morao da ostane zaključan u avionu. Ni jednom od te gospode nije dopušteno da dođu i prisustvuju sastanku UN-a. To je još jedna zloupoteba moći od strane Đavola. Ovde smrdi na sumpor, ali Bog je sa nama i ja vas sve volim.

Neka nas sve Bog blagoslovi. Želim vam prijatan dan.