Bolest Civilizacije

Osnovni problem upornog ne pokretanja revolucije ne nalazi se u snazi sistema, niti u blagodetima Civilizacije kojima smo okruzeni. Problem nije ni u nerazumevanju nekih buducih odnosa, niti u previse usitnjenoj masi "wanna be" revolucionara. Osnovni problem, i to je stvarno problem koji se mora razresiti ukoliko ne zelimo da crknemo radeci bez vode i bez vazduha, jeste u cinjenici da velika vecina "pobunjenika" smatra da neprijatelj nije Civilizacija, nego njen produkt (ili nusprodukt) Kapitalizam. Cak i medju najzescim oponentima Kapitalizma mogu se naci oni koji, kada se dodje do vidjenja drustva posle revolucije, zastanu, pa malo vrate film, pa onda pocnu da brane neke od tekovina Civilizacije, ako ne i celu Civilizaciju, sa izuzetkom tog izroda, Kapitalizma. Lepe su fabrike, lepi su putevi, avioni i letovalista, obrano mleko i telefoni, samo da nam nije gazda da nas sibaju. Neki velicaju kompjutere, neki fakultete, neki ne bi znali da zive bez mobilnog i knjiga. A svi su "revolucionari".

Ubedjenje da Kapitalizam nije neodvojivi deo Civilizacije, da ga je moguce otcepiti i baciti bez da se odbace i neke druge tekovine, je cesto i vrlo popularno medju oponentima sistema u kome zivimo. Gotovo da nisam sreo anarhistu da se ne drzi nekog od dostignuca Civilizacije ko pijan plota. A "anarhista" je mozda najzesci buntovnik danasnjice. Ni jedan od njih, pak, ne moze da zamisli svoj zivot, a kamoli drustvo ili planetu bez odredjenih pogodnosti, komoditeta na koje je navikao.

Dugacak je spisak stvari i odnosa koje ljudi nose u srcu i za koje misle da bi pod nekim drugacijim drustvenim okolnostima bili od koristi i za njih i za zajednicu u kojoj bi ziveli. Ne radi se, pri tom, samo o velikim stvarima, kao sto su fabrika i fakultet, nego i o udobnim dusecima sa svemirskom tehnologijom, automobilima na elektricni pogon, samovlazecim vibratorima, patikama koje same hodaju, i slicnom, neobjasnjivim i nepotrebnim cudima Civilizacije.

Vrlo je jednostavno odrediti korene takvog pristupa. Tehnologija koja zamenjuje stvarnost, zamenjuje i roditelje u sve vecem procentu od momenta kada smo rodjeni. Sve funkcije koje su nekada obavljali majka i otac i bliski rodjaci danas obavljaju TV i druga cudesa tehnologije. Ono sto najvise strada u tom sve "normalnijem" procesu jeste vaspitanje, obrazovanje zasnovano na ljudskim vrednostima, na osecanjima. Veze izmedju ljudi pucaju dok smo jos deca: one se nikada vise nece obnoviti. Kada konacno postanemo odrasli, tehnologija, sistem i spektakl je sve sto poznajemo. Cik nek neko pokusa da nam oduzme sve to. Griscemo vise i jace, ubijacemo koliko god treba, samo da ostanemo u dometu elektricne energije, magnetskih talasa svih vrsta, novih automobila i udobnih stanova. Da nam neko da da biramo izmedju davno napustenih roditelja i lifta u nasoj tridesetospratnici, zna se sta bi vecina odabrala. Nasa svest radi na struju; gotovo da ne postoji svetlo osim elektricnog u njoj. Kada neko spomene zvezdane noci i pranje na ruke odmah se strecnemo i reagujemo kao pecinski ljudi. Priroda je neprijatelj i prirodni, slobodni ljudi su nepozeljni.

Jer, nasa svest se, uprkos ili zahvaljujuci tehnologiji nije daleko odmakla od preistorijskog coveka, zbunjenog i uplasenog gromom, vetrom i drugim cudima strasne "prirode". Cak je taj neandertalac hrabriji od nas, jer je on isao ka toj prirodi, upoznavao je, a mi od nje bezimo i sakrivamo se iza svojih celicnih zavesa i ispod betonskih pokrivaca.

Ta vestacka veza izmedju nas i "dostignuca" Civilizacije je nesto sto smatramo dragocenim, nesto sto nam odredjuje mesto, ulogu i cenu u drustvu u kome zivimo. Kada bi nam neko to oduzeo, postali bi "nista", odnosno primitivci, pecinari. Jer kompjuter i automobil ne predstavljaju nas samo kao dobrostojece pojedince u siroko osiromasenom drustvu, nego predstavljaju i vrhunac naseg intelekta, nasu sposobnost da upravljamo tim mocnim masinama. Nas intelekt nista ne moze tako dobro da reprezentuje kao mogucnost da snimimo mali film svojim mobilnim telefonom, da postignemo maksimalam broj poena u najnovijoj video igrici, ili savladamo novi, "user friendly" softver, koji ce podici cenu nasem intelektu. On se meri i sposobnoscu snalazenja u toj hijerarhiji slika i ideja koja uvodi mir u nase glave, za razliku od haoticnih, prejakih i nepotrebnih osecanja koja se javljaju u komunikaciji sa drugim ljudima.

Kada kazemo Civilizacija, podrazumevamo sve sto je postignuto u poslednjih 10000 godina, svi "pronalasci" sva otkrica teritorija, sva uterivanja boga bezboznicima i opismenjavanja divljaka. Podrazumeva se da nema razlike izmedju pronalaska tocka i otkrica Amerike: i jedno i drugo su stvari bez kojih covecanstvo ne bi doslo do ovih visina razvoja, do ovog nivoa intelekta. Mi bi smo bili divljaci da kojim slucajem Tesla nije izumeo naizmenicnu struju ili da nema motora na unutrasnje sagorevanje. I takve stvari, obicno, ne podrazumevamo pod tekovinama Kapitalizma, nego su to proizvodi Civilizacije, necega sto bi se svejedno desilo, kad-tad. Mi uporno propustamo da uspostavimo vezu izmedju svih tih pronalazaka i robovlasnickog sistema u kome zivimo. I da nije bilo Egipta, Kine, Rima, Hriscanstva i Islama, opet bi se sve dogodilo bas ovako, i imali bismo sve nase igrackice da nas zabavljaju i greju u dugim zimskim nocima. Civilizaciju smatramo nevinom, nezavisnom od ugnjetavanja, izrabljivanja i masovnog ubijanja kojima obiluje njena istorija. Ona nije kriva za genocide, rusenja, zagadjenja... Krivac je jedino taj izrod, Kapital. Da se on nije pojavio, svi bi smo bili srecni i veseli u svojim domovima sa grejanjem na gas, u svojim dzipovima, ispred svojih LCD ekrana.

Da, postoji razlika izmedju dobre i lose tehnologije, izmedju aparata za disanje i tenka. Razlike ima izmedju nuklearne podmrnice i nuklearne elektrane. Izmedju penicilina i bojnih otrova, izmedju dinamita i genetski modifikovane hrane. Postoji razlika ali postoji i uslovljenost. Bez jednih ne bi bilo ni drugih, kao sto bez Civilizacije ne bi bilo mnogih bolesti pa ni potrebe da se one lece. Vest od pre nekoliko godina: "Americki naucnici su otkrili nesto sto podseca na rak na ostatcima nekog indijanca starim 5000 godina". Sta su oni sposobni da nam prodaju, i u sta smo mi sposobni da poverujemo.

Kapitalizam nije sistem za sebe. On nije tek tako postao ni iz cega. Nije on slucajnost, niti je put ka humanijem drustvu. On je samo jedan od proizvoda bolesne Civilizacije, izgradjene na krvi onih koji je nisu prihvatali i kozi planete koja joj nije kompatibilna. Kapitalizam je samo poslednji i najuspesniju (za sada) stepen iscrpljivanja sirovina i snage kako iz planete, tako i iz coveka. On moze da traje veoma dugo, ali moze da bude lako smenjen nekim novim sistemom koji ce pomoci u produzavanju Civilizacije i zastiti njenih tekovina. Piramide, pomorski putevi, stospratnice i kanali ispod mora ce ostati mera velicine ljudskih sposobnost i posle Kapitalizma, i ka takvim dostignucima ce covek teziti dokle god bude Civilizacije. Makar morali da je prenesemo negde u svemir, jer sva ta cudesa zahtevaju energiju koja premasuje mogucnosti nase planete i nas kao iscrpljenih baterija.

Jer Civilizacija je pronasla savrseni nacin da opstane. Prezentujuci sebe kao nesto napredno, nesto jako vredno, nesto sto nas cini razlicitim od ostalih zivih bica i drugacijih civilizacija (koje je redovno unistavala ili izolovala) ona se uvukla pod nasu kozu, terajuci nas da je branimo kao sto bismo branili svoje gole zivote. Mi to i cinmo, cak i kada shvatamo da svet u kome zivimo nije nas, da nesto mora da se menja. Ali cak i najdrasticnije promene koje prizeljkujemo, zaustavljaju se pred nekim stvarima koje bi da zadrzimo, pa se "revolucije" najcesce zavrsavaju na prostom sminkanju Civilizacije, necemu sto se na kraju ponovo vrati na njene dobro utabane puteve. Ta bolest koju svi nosimo, bolest Civilizacije, je nesto sto stoji na putu sustinskih promena. Ona nas zaslepljuje pred mogucnostima da sagledamo i organizujemo zivot van njenih tekovina, bez megalomanskih cudesa, putovanja u svemir ili tehnologije. Bolest komoditeta, bolest sigurnosti, bolest linije manjeg otpora. Njeni okovi i otrovi nas cine njenim robovima, ma koliko se mi osecali revolucionarima. Jer kada se probudimo u svom toplom domu i pomislimo kako je zivot lep, slobodni smo sve do trenutka kada se latimo cigarete, popijemo prvu kafu. Ne moramo ni da krenemo na posao ili fakultet/skolu a vec smo ustali u odbranu Civilizacije.

"Idealno je sada nestalo. Nije ostalo nista do prljavih stvarnosti. Levijatan je sve sto postoji.

Ove iste reci, napisane, su pronalazak Lugalskih pisara. One ne mogu povratiti vreme sanjanja.

Svako znacenje je izvrnuto.

"Centralna Afrika", "Australija", "Amerika" nisu nazivi mesta gde su slobodna bica ikada zivela. To su mesta nevidjenih holokasta, ogromnih kolonija, monstruoznih Levijatanovih trofeja. To su Levijatanovi "nenaseljeni kontinenti".

Sa osnovnog gledista Smrti, sav Zivot je nepotreban. Jezici ta dva ucesnika su uzajamno nerazumljivi. Njihovi recnici su neprevodivi. Levijatanov svet je divljina za slobodna ziva bica. Sloboda zivih bica je Divljina za Levijatan.

Slobodna ljudska bica su sposobna da odrede levijatan na svom horizontu a da ostanu slobodna.

Levijatanirani ne mogu da odrede slobodna bica na svom horizontu i da i dalje ostanu Levijatanirani. Kada jednom osete slobodu, oni postaju Odbegli. I, nesposobni da se okrenu, zagovornici Levijatana to znaju. Pitanje: Ko bi napustio dostignuca civilizacije? i Ko bi se vratio na stap za kopanje? su retoricka pitanja uvezbavana ispred ogledala.

Odbegli iz Civilizacije su odlucni. Odbacuju maske. Odbacuju citave oklope. Odvajaju se od ranije neodvojivih tekovina i iskusuju odbacivanje jednog nepodnosljivog tereta. Jedan kontakt sa zajednicom slobodnih ljudskih bica daje im objasnjenja koje ni jedno Levijatansko obrazivanje ne moze dati. Pothranjeni kontakt stimulise snove a kasnije cak i vizije. Odbegli je opsednut, transformisan, humanizovan. Psiho-manipulatori, svesni Civilizacijine nemoci, ce pokusati da ukljuce takve transformacije u Levijatanske obicaje, ali ce svaki mali uspeh biti mizerni promasaj. Civilizacija ne pospesuje humanost.

Zajednice su bile sposobne da poseduju Levijatanizovane.

Ali Levijatan ne moze da poseduje zajednice, on ne moze da poseduje zive subjekte. Levijatan moze da poseduje samo stvari, mrtve stvari, objekte.

Zajednice mogu da skinu maske i oklope. Levijatan skida skalp, kozu i meso.

Zajednice mogu pomoci potlacenima da povrate svoju humanost. Levijatan ot-kriv-a nepotcinjenu ljudskost i konzumira je. Ot-kriv-anje, odstranjivanje Zemljine kore, likvidacija slobodnih bica, je u stvari Levijatanov osnovni projekat, i zajednice koje gaje slobodna bica su njegovi najveci neprijatelji." Fredy Perlman—Against His-Story Against Leviathan

GoranMars