Beogradski aktivizam i PGA: dijagnoza, stanje i perspektive

Jesen/zima 2003. Pre tačno godinu dana na BG aktivističkoj sceni je bilo nekoliko znatnijih akcija i inicijativa: Kampanja za besplatno obrazovanje, skvotiranje napuštenog prostora ispod Brankovog mosta za Alternativni kulturni centar AKCIJA, Food not bombs, anti MC Donald akcija, odbrana autonomije univeziteta, studentski štrajkovi na Filozofskom i FPN-u, dan bez kupovine, noć reklamoždera, video kolektiv u nastajanju, bilten Bauk slobode. Akcije su izvodili kolektivi: Subwar, SUS (Sistematsko uništavanje sistema), SPK (Stani pani kolektiv), GDV (Grupa dobre volje), ASI (Anarho-sindikalistička inicijativa), SUF (Studentska unija Filozofskog) i gomila ljudi koji su se uključivali od akcije do akcije. Karakteristična stvar za ovaj period je što su odnosi između kolektiva bili veoma dobri i obično bi se svi pojavljivali jedni drugima na akcijama. Tu na scenu stupa Peoples Global Action PGA (što u slobodnom prevodu znači laži-maži da smo mnogo jaki) i njihov ekskluzivni predstavnik za Balkan Andrej Grubačić.

Međunarodna politička konferencija PGA je bila zakazana početkom 2003. godine na sastanku u Grenoblu u Francuskoj. Konferencija je zakazana sa jednostavnom mišlju da će posao odraditi neko drugi (i da će biti srećan zbog toga) a slava i zasluge će pripasti onome ko putuje okolo i samozvano predstavlja domaći aktivizam u inostranstvu.

Prvo su kontaktirani Novosađani DBPD (Društvo za borbu protiv društva) da bi odradili PGA konferenciju, pošto su oni bili najjači samostalni aktivistički kolektiv. Bilo je tu rasprava da li da se održi u Novom Sadu ili Beogradu, ali su na kraju Novosađani zaključili da nepostojeća mreža DSM još uvek nije dovoljno jaka da izgura jednu tako važnu i veliku stvar i da ne bi bilo u redu da se to traljavo i na silu odradi. Rekli su da neće učestvovati u organizaciji PGA nego će nastaviti da rade svoje akcije i sarađuju sa ostalima oko nekih drugih akcija. Sa ove vremenske distance, pokazalo se da su Novosađani bili potpuno u pravu. Zbog svoje ispravne procene ostali su jedan od retkih kolektiva koji je nastavio sa svojim autonomnim akcijama i koji nisu pocepale međusobne prepirke, svađe i prebacivanje odgovornosti.

Jedan od očajničkih poteza zakazivača konferencije bio je odlazak u Kragujevac da nezavisnom radničkom sindikatu ponude organizovanje PGA konferencije gde treba da ugoste i nahrane nekoliko stotina stranaca, pretežno o svom trošku. Gladni i otpušteni radnici iz kragujevačke Crvene zastave su se samo nasmejali od muke i zahvalili se na tako darežljivoj ponudi. Mogu da zamislim šta bi tek bilo da su prihvatili nadahnuti lažnim obećanjima da će konferenciji prisustvovati mnoštvo nezavisnih sindikata iz cele Evrope. Kako bi reagovali kada bi im umesto toga došlo nekoliko stotina izbušenih, ofarbanih i istetoviranih antiglobalista sa dredovima i čirokanama?!! Mislim, ja nemam ništa protiv takvog izgleda, čak i sam slično izgledam, ali treba ljudima na vreme reći šta da očekuju.

Posle toga je kontaktiran AŽIN, Asocijacija ženske inicijative. Oni su bili dosta jaka i registrovana organizacija, tako da je izgledalo da je najzad pronađen neko ko će da odradi konferenciju. Posle dosta nesuglasica i rasprava koje su kulminirale raspravom oko tzv. «zone bez muškaraca» na konferenciji, AŽIN-ovke se na vreme povlače iz priče.

Kada je stvar već bila kritična, jer je vreme odmicalo a stranci se raspitivali kako sve napreduje, zakazivači još uvek nisu znali ni u kom gradu će se održati konferencija a kamoli ko će je raditi!!!

Tada, ništa ne sluteći, na scenu stupa Grupa dobre volje, ekipa ljudi iz Resnika (i šire) koja se bavi muzikom, festivalima, socijalnim centrima, skvotiranjem, legalizacijom marihuane. GDV je planirala da na leto 2004. organizuje muzički festival u Resniku a kada je jedan član GDV-a to rekao Andreju Grubačiću tokom opuštenog razgovora o rege muzici, u njegovom mozgu je sinula genijalna ideja kako da spoji (tuđe) lepo i (svoje) korisno. Naime delegacija GDV-a je pozvana na sastanak gde im je predočeno da su i oni deo DSM i PGA mreže ukoliko se tako osećaju i da ceo taj festival koji oni rade može ispasti mnogo bolji, veći i lepši ako svi ujedine snage i ulože zajedničke napore, kenj, ser. GDV-ovcima je ta ideja zvučala prihvatljivo, jer kad već prave festival, zašto da na njega ne dodje još više ljudi i to iz inostranstva?! Zašto praviti dva kampa, dve bine i dve odvojene infrastrukture kada sve to može da se održi na jednom mestu?! Lepo i korisno, zašto da ne? Kada je obećana pomoć u ljudstvu, 50 stranaca koji dolaze dva meseca ranije da se iscimaju oko svega, hiljade i hiljade eura koje će se dati na opremu, hranu i smeštaj.... Wauuu!!! Planirali su još jedan u nizu trash lokalnih festivala a ispašće međunarodno dešavanje.

Na prvom međunarodnom pripremnom sastanku jedino što je bilo veoma čudno je što su svi stranci govorili o nekoj konferenciji a domoroci o nekom festivalu, ali ta omaška je mogla da prođe i kao greška u prevodu.

Nešto kasnije se u igru uključuje i Stani pani kolektiv (SPK) organizacija veoma slične delatnosti kao i GDV, s tim što se SPK više bavi trance muzikom, a GDV regeom i hip-hopom. Tako dobijamo jednu veoma paradoxalnu situaciju da su političku koaliciju «Drugačiji svet je moguć» činila dva kolektiva koji nisu politički već je jednom glavna delatnost pravljenje žurki (SPK) a drugom organizovanje festivala (GDV). Naravno, tu je bilo par ideologa (Andrej, Ivana) koji su sve to upakovali da zvuči strašno ozbiljno. Npr. prilikom Anti-izborne kampanje tekst letka su napisali DSM «ideolozi» a pare za štampanje su dali SPK i GDV pola-pola (po 50 eura).

Leto 2004. Kako je vreme prolazilo i nesporazumi se nagomilavali, ljudi iz Resnika su polako shvatali da nešto baš i ne ide kako treba i da se sve manje priča o festivalu kao nezavisnom događaju, već o kulturnom delu PGA konferencije i da program neće biti baš kako su oni zamislili već malko drugačije. No, ni to nije strašno, važno je da se roka, kako oni kažu. Ali vremenom je na zajedničkim sastancima postajalo sve nesnosnije, pogotovo za nekoga ko na sastanke nije navikao, a ljudi su skontali da su uvučeni u nešto što sami nisu izabrali. Par dana pred konferenciju GDV-ovci su skvotirali novi prostor u gradu, što je naišlo na osude ljudi koji su radili za PGA uz dobacivanja «samo vam još i to fali sad kad mora da se radi na konferenciji!»

Sve je najzad puklo na jednom sastanku u Resniku gde je rečeno da za kulturni deo neće biti ni dinara, da se konferencija seli u Jajince (jer je pronađena neka politička veza u opštini, odbornik SDU?), da je čitav njihov trud bio uzaludan i da se od njih očekuje još samo pečat njihove organizacije i potpis njihovog ovlaštenog lica kojim će se pred državom preuzeti odgovornost za nekoliko stotina antiglobalista koji čak neće ni doći u njihov kraj... Šta da vam kažem, dobro je što je prošlo bez nasilja.

Ljudi iz Resnika su se okupili to veče i izdali zvaničnu izjavu opljuvavši po svemu, pečat im posle toga više niko nije ni tražio pa su domaći PGA aktivisti osnovali fantomsku nevladinu organizaciju koja je preuzela odgovornost.

SPK plus još nekoliko ljudi, među kojima je najbitniji Boban iz Jajinaca «čovek koji je spasao PGA» su nastavili da rade na konferenciji u Jajincima, dok su GDV (minus Katica) nastavili da rade na Škec festivalu u Resniku, smatrajući to još uvek kulturnim delom PGA konferencije.

Zbog svega toga, ljudi u Jajincima su se žalili što je kulturni deo bio slab, dok su ljudi u Resniku pitali zašto nema najavljenih tribina. GDV-ovci su nekoliko puta išli u Jajince da obaveste ljude da postoji i kulturni deo konferencije u Resniku prilikom čega su dočekani kao da su došli na nacističku «Blood & Honour» konferenciju.

Tada se dogodio incident nezabeležen ni u skupštini Srbije – kada je Damjan od Resnika (GDV) ušao da prisustvuje PGA diskusiji, Majda (SPK) mu je prišla i prolila vrelu kafu po licu!!! Jebote, dokle to ide!! Damjan, iako poznat kao siledžija, zlikovac i nasilnik, nije uzvratio nasiljem na nasilje, već je hteo da razgovara i da rečima raščisti neke stvari. Od svih prisutnih PGA aktivista niko nije osudio Majdin postupak već je Damjan izbačen sa konferencije. Napolju je pokušao da sazove zbor i da objasni ljudima da se nasilje upravo dogodilo na konferenciji gde se govori protiv nasilja, ali niko ga nije šljivio tri posto. Ljudi su jednostavno došli da piju i da se drogiraju, što je takođe sasvim legitimno.

Ljudi iz Resnika su i posle toga nastavili da dolaze na PGA u Jajince, ali niti da bi razgovarali, niti da bi se tukli, već da bi donosili strancima ono što najviše traže tj. marihuanu. U svakom zlu ima i dobra, tako da su tom prilikom sakupljene pare za nastavak Kampanje za legalizaciju marihuane i izglađeni neki nesporazumi sa antiglobalističkom međunarodnom zajednicom.

Nažalost, nesporazumi u domaćoj aktivističkoj javnosti su se nastavili tako da ni danas «niko ni sa kim ne priča» tj. odnosi su znatno lošiji nego pre PGA.

Par ljudi je naravno izvuklo koristi od PGA. Na prvom mestu zakazivač Andrej Grubačić koji je mesecima nakon toga slao bombastične izveštaje po Evropi i svetu koji besramno i lažovski preuveličavaju značaj i uspeh cele stvari i benefit koji je naš pokret imao od toga. Posle konferencije je otputovao u Njujork i još uvek je tamo. Par drugih ljudi, uslovno nazvanih «sitna boranija» (skoro svi koji su odradili PGA) su posle toga naprasno počeli da putuju po Evropi, dok su nekima bile čak i plaćene dopune za mobilni telefon. Njihova imena još uvek nisu vredna pomena, a nadamo se da neće ni biti, jer ih po zlu pominjemo.

Jesen/zima 2004. Danas, par meseci nakon ozloglašene konferencije, situacija na domaćoj aktivističkoj sceni izgleda ovako:

ASI i dalji radi političke akcije i tu su ostali principijelni i dosledni. Mnoge kritike koje su upućivali na račun PGA su se pokazale na mestu. SPK je postao malo više orjentisan ka PGA jer su primili par izbeglica iz GDV-a koji su hteli da nastave da se bakću sa tim, dok je GDV postao više orjentisan na muzičku i video produkciju gubitkom istih tih ljudi. DSM mreža i SUS kolektiv su se raspali zbog podeljenosti oko PGA. Dosta ljudi ne priča međusobno, a i dosta onih koji pričaju se ogovaraju iza leđa.

Sve u svemu, posle godinu dana, stanje na beogradskoj aktivističkoj sceni je dosta lošije nego pre godinu dana. Ne postoji saradnja, ne postoji koordinacija, nedostaje zajedničkih inicijativa.

Izuzetak je, barem po meni jer sam pristrasan, prostor u Kralja Milutina 18 koji smo skvotirali par dana pred konferenciju i nazvali ga KUDRUC (Kulturno-društveni centar). KUDRUC je postao javno mesto i kroz njega svakim danom prolazi sve više ljudi i polako se javljaju i neke inicijative (čitaonica, Hrana solidarnosti, besplatna radnja). Novosađani, sa kojima dugo vremena nije bilo nikakvog kontakta, su nedavno došli da posete skvot. Dolazili su i momci i devojke iz Subwar-a, Kontrapunkt-a, Indymedije, Anarhije Blok45, ŽUC-a... Čak su i ljudi iz SPK najavili da će se uključiti u besplatnu radnju, koja i jeste prvobitno njihova inicijativa.

Skvotovi su oduvek bili mesta oko kojih se okuplja scena tako da možemo očekivati da će uskoro, početkom 2005. godine, BG aktivizam ponovo dostići onaj nivo sa kraja 2003.

Vidimo se u KUDRUC-u!
LuDisT