Beli zid

Beli zid

Stavio sam naočare da bih bolje video,
a sve što sam video bio je zid beo.
Na njemu nema ničega što bi meni značilo;
no, kad sam skinuo naočare ovo sam zapazio...

Krivudave linije i bosonoge lepotice.
Možda nisu linije, a nisu ni lepotice,
možda su to sličice ko one iz galerije,
galerije crnih malih, crnih malih začaranih.

Grebu me slike zatamnjenih prozora,
po srcu mi igre igra crvena udovica,
u sećanju bude se slične slike zatvora,
zatvorila me plastična vulkanska erupcija.

Vratio sam naočare tamo gde su bile,
na očima mojim satkanim od svile,
na nosiću mome dignutim na gore,
odmah iznad usana što tiho žubore.

Celo moje lice sada ima smisla
jer umih se vodom sa začaranog lista.
Naočare sam skinuo jer se on vratio,
da bi sve upropastio, onaj zid beo.

Čarobnjak

Sede vlasi na gradu bez duše...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

Šume sa bogaljima patuljcima...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

Nakostrešena utvara hleba bi da jede...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

Anarhija se zvala i mirisala na dunje...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

Irvasa je jurila dobroćudna šišarka...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

U rupi, na dnu, pesma se orila...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

Niz brdo se slivala pa se natrag vratila...
...a vozovi prolaze, a vozovi prolaze.

Snove sam u javu pretvorio
ali vozova nigde nije bilo!