Antifašizam sam po sebi ništa ne vredi i ništa ne rešava dok se ne smesti u celokupni kontekst

Antifa Bgd vs AFA Češka

Fašizam nije nestao, niti je pobeđen. Fašistička ideologija i dalje živi a sadašnje “liberalno” društvo je naučilo upravljati nekim elementima fašističkih režima i pažljivo ih dozira, tako da ih ljudi u stvari  dočekuju sa dobrodošlicom.

(Napomena: Prevod pitanja (engleski) i odgovora (češki) na srpski jezik – Antifa.cz)

• Evropa je prošlog meseca proslavila Dan Evrope/Dan pobede nad fašizmom. Da li možemo reći da je borba protiv fašizma u demokratskim zemljama uistinu pobedila ili su te države samo preuzele i nasledile uspešne elemente fašističke agende?

Definitivno ne možemo reći da je fašizam nestao (ne možemo govoriti o pobedi nad fašizmom). Režimi osnovani na fašizmu i nacizmu bili su pobeđeni, ali ne i njihove ideologije. Možemo reći da je sadašnje “liberalno” društvo s vremenom naučilo upravljati nekim elementima fašističkih režima i pažljivo ih dozira, tako da ih ljudi u stvari  dočekuju sa dobrodošlicom.

To se sve može videti svakodnevno: u okviru rata protiv terorizma ili ekstremizma  odričemo se slobode govora, okupljanja, svoje privatnosti i štaviše to odobravamo i hoćemo još više. Sadašnje države su se učile na greškama “fašističkih” režima,  tako da potlačenost više nije toliko očigledna i masovna, ali smo polako izmanipulisani na poziciju gde smo sami tvorci te potlačenosti dok mislimo da radimo dobru i javno korisnu stvar. Najtužnije je što ljudi sasvim dobrovoljno sudeluju u takvim aktivnostima i nisu svesni opsega svojih radnji.

• U proteklim godinama vidjeli smo veliku pokretljivost na polju rada, imigrante koji pokušavaju doći do „tvrđave Evrope“ i razvoj (ili modifikaciju) „sigurnosne arhitekture“ u EU (biomertija, digitalne nadzorne kamere….), a sada smo suočeni i sa ekonomskom krizom. Sve to može predstavljati plodno tlo za razvoj “sirovog fašizma”, a svedoci smo i uspona evropske ekstremne desnice. Dakle, na jednoj strani imamo “demokratiju” EU sa svim alatima socijalne kontrole/represije i  anti-imigrantskom politikom, masovnim otpuštanjima i potencijalno goirm uslovima života za sve, a na drugoj strani stranke kao BNP, Forza Nuova, itd. s otvoreno rasisitičkom, antiimigrantskom i fašističkom agendom, koje će zasigurno pokušati osnovati svoju grupaciju u evropskom parlamentu sa javnim donacijama od milion funti godišnje. Kakva je perspektiva antifašističke borbe (lokalne/međunarodne) u ovoj situaciji i kako možemo sprečiti uspon fašizma usled krize i narodnog nezadovoljstva?

Mislim da se naša perspektiva ne menja – usuđujem se reći da ako u društvu dođe do porasta desničarske i fašističke tendencije, onda će srazmerno tome porasti i snaga našeg pokreta. Isto tako nam istorijska iskustva pokazuju da u vreme ovakvih ekonomskih kriza ljudi radije imaju tendencije okretanja konzervativnoj desnici nego fašistima ili nacistima. Da, verovatno će se njihovi redovi proširiti, ali ne mislim da će to biti znatno.

Puno više se bojim baš te nove sigurnosne arhitekture “tvrđave Evropa”, daljeg ograničavanja naših prava i sloboda, već i ovako dosta malih, kao što će i razvoj sistema video nadzora otežati naš posao, uglavnom, onaj militantni.

• **A šta je sa evropskim policijskim agencijama kakve su Frontex i evropska žandarmerija (European Gendarmerie Force, EGF)? Pojavili su se izveštaji prema kojima je grčka vlada razmišljala o upotrebi EFG-a protiv narodnog ustanka u Grčkoj, a italijanski karabinjeri – pripadnici EGF – učestvuju u misiji EULEX u Kosovu.

Naravno sve ovo pokazuje trend razvoja represivnog aparata širom sveta, ali će međunarodne policijske agencije imati tek mali uticaj na posao Antifašističke akcije. Naš posao je svakodnevni, ali je usmeren pretežno na lokalni nivo. Puno veći strah nam bude projekti kako što su Evropska genetska banka, baze fotografija i otisaka prstiju koje se razmenjuju između država kroz saradnju raznih policijskih organizacija “protiv ekstremizma” po celoj Evropi, zato što če to dovesti samo do jačeg progona učesnika u raznim akcijama i izvan teritorija njihove države.

• Fašizam se kao ideologija često poistovećuje sa rasizmom i nacizmom. Šta je fašizam i zašto mu se suprotstavljamo? Da li fašizam možemo redukovati na kapitalizam/veliki biznis ili predstavlja nešto više?

Fašizam je ideologija koju je veoma teško shvatiti zato što već i istorijski nema potpuno određene granice, a još je često i zamenjivan sa nacizmom. Fašizam nalazimo tamo gde se spajaju tri tendencije – nacionalizam (i rasizam koji iz njega često proizilazi), otpor protiv egalitarizma (od demokratije preko liberalizma do anarhizma) i pokušaj izgradnje totalitarne države (iz koje uglavnom izvire naglašavanje potreba za vladom “čvrste ruke” i restriktivnih zakona). Ove tri tendencije mogu postojati zajedno i bez toga da eksplicitno priznaju vezu sa Musolinijem. Ako tome pridodamo i fanatični rasizam i antisemitizam, koji u klasičnom fašizmu uopšte ne mora biti važan, reč je o nacizmu.

Odnos između fašizma i kapitalizma je dosta problematičan. U prošlosti i sadašnjosti fašisti su se predstavljali kao antikapitalisti, ali u trenutku kada su došli do moći uspeli su vrlo dobro koegzistirati sa kapitalizmom i iskoristiti ga, isto kao što je kapitalizam iskoristio fašizam.

Ako se želimo boriti protiv fašizma moramo razumeti njegove korene i pokušati osporavati ih. Odbijati mit nacionalizma i boriti se za slobodno društvo zasnovano na solidarnosti i ravnopravnosti.

• Da li o antifašizmu razmišljate kao o sastavnom delu klasne borbe?

Neki od nas, sigurno da – niije tako jednostavno odgovoriti na ovo pitanje u celini zato što se AFA u Češkoj Republici  sastoji od ljudi koji su saglasni u političkom okviru borbe sa fašizmom na svim razinama. Svi dolazimo iz neautoritarne ili anarhističke sredine, ali se nećemo složiti u vezi ovog konkretnog pitanja. Svakako ne verujemo da fašizam/neonacizam postoji sam od sebe – shvatamo ga u kontekstu sa drugim stvarima – neko kao poslednje osiguranje države u borbi protiv potlačenih koji žele dobiti nazad svoja prava, neko kao jedan od oblika kapitalizma, a neko, opet, kao proizvod kapitalističkog društva koji daje nadu onima koji nisu dovoljno “dobri” da bi uspeli u sredini koja postavlja uslove koje ovi nisu u stanju savladati, pa tako moraju naći drugo polje delovanja gde bi se mogli isticati. Grupe sličnih ljudi daju im osećaj pripadnosti i smisao života.

• Da li bi slobodu govora trebalo proširiti i na fašiste?

Po nama, sigurno. Mislim da preti velika opasnost baš iz tog razloga što su neonacisti prisiljeni indirektno izražavati svoja mišljenja i servirati ih društveno prihvatljiv način. Ako bi potpuno otvoreno koračali sa zastavama s kukastim krstovima i izražavali svoje revizionističke poglede, izgubili bi podršku koju dobijaju zahvaljujući njihovoj sadašnjoj populističkoj desničarskoj i rasističko/ anti-imigrantskoj retorici.

• Kakav je vaš stav prema raznim autoritarnim komunističkim tendencijama (boljševici, trockisti, maoisti)? Da li bi se antifašisti trebali i njima suprotstavljati; zašto ? Možemo li boljševizam i autoritarni komunizam nazvati fašizmom ili ih upoređivati sa fašizmom.

Antifašistička akcija u Češkoj Republici je u stvari jedina u Evropi koja otvoreno izjavljuje da su subjekti autoritarne levice isti neprijatelji kao i fašističke i neonacističke grupe, i to izlazi iz njenog antifašističkog temelja.

Prvomajski festival u organizaciji AFA Češka posetilo oko osam hiljada ljudi

Boljševizam, trockizam i slični ideološki smerovi su za nas ekvivalent potlačenosti, iskorištavanja i tiranije i iz tog razloga se naši aktivisti javno zalažu protiv takvih svinjarija. Na našim akcijama nećete videti crvene zastave ni zastave sa srpovima i čekićima, likvidiramo boljševičku propagandu isto kao i neonacističku i ne sarađujemo svesno sa onima koji imaju takve tendencije, a naši aktivisti se svakodnevno konfrontiraju sa boljševicima na teoretskom nivou i diskusijama, kao i na fizičkom. Vidi primer nedavnog slučaja kada su antifašistički aktivisti napali članove Komunističkog saveza omladine (to je mala grupa kojoj su dragi staljinistički diktatori i režimi). Već sam odgovorio na pitanje da li bi se trebalo  konfrontirati boljševicima. Zašto? To je jednostavno – ne borimo se protiv fašista ili neonacista zbog toga da bi krčili put do moći drugom autoritarnom subjektu jednako represivnom kao i ti protiv kojih smo se borili. Moja, istorijska, iskustva su očigledna. Svejedno mi je da li ću zbog svog mišljenja ili porekla završiti u logoru, gulagu ili u radnom logoru maoista – rezultat će po mene biti sličan.

Upoređivati fašizam i boljševizam je, naravno, moguće ali radi se o različitim ideologijama iako njihove posledice i neki elementi mogu biti jednaki. Ako ih izjednačimo, izmešaćemo istorijsku stvarnost što neće pomoći razumevanju opasnosti od fašizma i boljševizma.

• U kontekstu prethodnog pitanja – 80tih godina britansku AFA su pokrenuli RED Action i DAM i tada su, uopšte, sarađivali različiti levičarski smerovi unutar AFA-e, ali se čini da se danas (u Velikoj Britaniji i ostalim delovima Evrope) antiautoritarne antifašističke grupe distanciraju od „crvenih”. Šta mislite, zašto je došlo do ovog preokreta?

Zato što su, valjda, antiautoritarni subjekti naučili lekcije iz istorije – levičarski autoritarni subjekti će koristi bitnu temu kao „fasadu“ za agitaciju svoje stranke, izopačiti zajedničku platformu i iskoristiti je kako njima odgovara. Za primere ne moramo ići daleko – toliko profanirani građanski rat u Španiji gde su boljševici izdali slobodare/anarhiste, ‘68. godina u Francuskoj, ali isto tako naše nedavno iskustvo sa raznim češkim inicijativama protiv rasizma koje su trockisti pokušali kanalisati i stvoriti od njih regrutne centre za svoje organizacije.

Možda se situacija preokrenula i zato što su nakon rušenja železne zavese i nastanka antifašističkih pokreta u istočnoj Evropi, ljudi sa zapada postali svesniji suštine lokalnih levičarskih autoritarnih režima i shvatili da je to isto zlo kao i ono protiv kog su se borili. Mi definitivno pokušavamo širiti te informacije.

• Na drugoj strani tu su antiautoritarci koji brane koncept „narodnih frontova“ ili „širokih levičarskih frontova“ protiv fašizma. Koje je vaše gledište po ovom pitanju? Da li antifašistički pokret može imati koristi od takvih frontova ili je to samo alat liberalnog antifašizma, ili “novi” politički projekat?

Suočavamo se s pokušajima stvaranja velikih pokreta koji su zasnovani samo na konceptu „borbe protiv fašista“. Antifašizam sam po sebi nema nikakvu vrednost i ništa ne rešava dok nije stavljen u celokupni kontekst događaja u tvojoj okolini/u svetu. Potrebno je shvatiti zašto uopšte nastaju fašističke tendencije, ne rešavati samo posledice u obliku nacista već i to, gde i zašto nastaju. I mislim da u sredini u kojoj bi hteli ustoličiti bilo koje liberalne ili autoritarne inicijative, neonacistima ne bi bilo loše samo bi se, možda, zvali drugačije.

• Kakva je politička pozadina ljudi uključenih u Antifa.cz? Da li se u Antifa.cz mogu uključiti i oni koji brane liberalna ili socijaldemokratska gledišta (oni vanpartijski ili partijski)? Kako sprečiti izolaciju i sektaštvo, ali i dalje ostati otvoren potencijalnim učesnicima koji bi hteli da se pridruže ili ih “sprečiti” da pređu na „drugu stranu“?

Većina ljudi uključenih u Antifašističku akciju Češke dolazi iz anarhističke/antiautoritarne sredine i na razne načine to priznaju. Naša organizacija nije samo za anarhiste već za sve koji su saglasni sa minimalnim programom objavljenim na našim web stranicama. Odbijamo sarađivati sa subjektima angažovanim u raznim političkim strankama. U današnje vreme ne postoji nešto kao sjedinjena politička linija AFA-e – naša organizacija je federacija regionalnih grupa koordiniranih na nadregionalnom nivou i svaka od njih sama određuje svoju političku profilaciju – ali opet u okviru našeg minimalnog programa.

Na žalost stil našeg “posla” koji je znatno konspirativan i zatvoren može nas dovesti do izolacije, ali pokušavamo to sprečiti i sarađivati sa ostalim subjektima više usmerenim na javnost kao što su Good night white pride (kampanja protiv infiltracije neonacista u muzičke vode – www.gnwp.cz), We will rock you (kampanja protiv neonacističkog životnog stila, trgovina i odeće od kojih zarađuju – http://wwry.antifa.net), itd. Podržavamo i inicijative koje primarno nisu orijentisane protiv neonacista kao na primer projekat Freedom not fear (kampanja protiv državnog špijuniranja) koji redovno dobija prostor na našim akcijama.

• Kakvo je trenutno stanje češkog fašizma (institucionalnog, političkih stranaka i šupljoglavaca (engl. boneheadsa)), čini se da je mržnja prema Romima u porastu? Šta je sa, na primer, stranim radnicima (iz istočne Evrope, itd.) i uopšte kakvi su (socijalni) uslovi života u ČR, kao državi članici EU, i kako to utiče na rast nacionalističkih i fašističkih raspoloženja?

Situacija romskog dela češke populacije je već duže vreme problematična i delikatna i zato je iznenađujuće da  fašisti/neonacisti to počinju iskorištavati tek u poslednje vreme. U vreme ekonomske krize ljudi zasigurno reaguju na izjave o “parazitima iz inostranstva” koji nam otimaju poslove, što su brzo shvatile i etablirane stranke naše političke scene i uvrstili su ovu retoriku u svoj repertoar. Ova situacija je očigledna, na primer, u velikim fabrikama u ČR koje su do sada zapošljavale veliki broj stranaca, uglavnom iz Vijetnama ili iz Mongolije. Oni su masovno otpuštani nakon obustave proizvodnje ili u sklopu mera štednje što dovodi do kulminacije već i onako napete lokalne socijalne situacije.

• Šta je sa antifašističkim pokretom u ČR?

Raste i snažniji je! Nakon stagnacije na prelomu stoleća, koja je nastala zbog slabljenja neonacističkog pokreta (koje je delomično uzrokovano i našim sjajnim poslom razotkrivanja struktura čeških neonacista), danas antifašistička akcija funkcioniše bolje nego ikada – raste interesovanje ljudi koji se žele angažovati u našoj organizaciji, a isto tako se osnivaju lokalne grupe koje nisu udružene sa nama i pokušavaju rešavati situaciju u svojoj okolini. Učimo se fleksibilno reagovati na promene u neonacističkoj taktici, poboljšavamo naše sposobnosti u području monitoringa. Čini se da nas već ni javnost ne posmatra kao ekstremiste i to je veliki napredak u odnosu na prošlost.

Organizujemo manje javnih akcija protiv neonacističkih demonstracija koje su za nas, organizovane antifašiste, sigurnosna opasnost zbog novog policijskog zakona (npr. zabrana maskiranja). Ove aktivnosti prepuštamo radije lokalnim inicijativama koje u poslednje vreme, očito, daju do znanja da nisu ravnodušne prema povorkama i mitinzima neonacista u njihovim gradovima i postižu dobre rezultate (npr. nedavni demo protiv mitinga DS (DS= dělnická strana – ultradesničarska radnička stranka) u Znojmu i Jihlavi 15.5.09 ili akcija 6.6.09 u Jihlavi protiv povorke neonacista koji su odavali počast poginulim vojnicima Vermahta. Origanizujemo i samostalne akcije – na primer veliki festival protiv fašizma za 1. maj koji je ove godine posetilo osam hiljada ljudi koji su imali priliku da se upoznaju sa našim idejama i stavovima putem informacija, diskusija i emitovanja. Na web stranici www.mayday-festival.cz možete pogledati video-reportažu.

• Poslednjih nekoliko meseci uočava se porast represije  i kriminalizacije antifašističkog pokreta u Rusiji i Ukrajini. Da li iznenađuje to što ukrajinska demokratija, isto  kao i ruski patriotizam, pokušava predstaviti antifašizam kao neki oblik ekstremizma i progoniti antifašiste? Dešava li se nešto slično i u Češkoj?

U kontekstu onoga što se dešava u tim zemljama (Rusija i Ukrajina), ništa ne iznenađuje. To samo potvrđuje postavke o nacizmu/fašizmu kao “osiguranju” statusa quo koji podržavaju kapitalističke vlade. U Rusiji su šupljoglavci (engl. boneheads) često uključeni u omladinske grupe bliske Kremlju.

U Češkoj Republici je dugoročni trend, najpre, opšta borba protiv ekstremizma usmerena na nas isto kao i na neonaciste.

Naravno – među neonacistima je dosta policajaca i vojnika, članova konzervativnih desničarskih stranki koje su imale moć, ali ne možemo reći da nas sistem više proganja nego fašiste.

• Kakav je vaš stav prema ostalim organizacijama protiv fašizma kao npr. United against Racism, kampanje Young antifascists, YHRM itd.?

Dosta skeptičan – organizacije koje pokušavaju rešiti problem neonacizma u granicama ovog sistema i zakonskim sredstvima često zahtevaju restriktivnije zakone po pitanju okupljanja itd. što će, naravno, pogoditi  i nas i sve neautoritarne i autoritarne subjekte u našoj državi. Na drugoj strani, kod nas, postoje organizacije koje zaslužuju naše poštovanje, na  primer za monitoring koji obavljaju.

• Da li možete reći nešto o međunarodnom delovanju u koje je Antifa uključena i približiti neke probleme sa kojima se suočavaju drugovi/drugarice u Češkoj i drugim državama?

Prvomajski festival

Iako u ovom razgovoru govorimo o AFA-i ČR, potrebno je istaći da su naši odnosi sa antifašistima iz Slovačke na takvom nivou da praktično funkcionišemo kao jedna organizacija (s obzirom na prošlost naših zemalja). Intenzivnije sarađujemo i sa nekim antifašističkim grupama u Nemačkoj (međusobna podrška akcijama, razmenjivanje podataka monitoringa, itd.). Sa ostalim inostranim grupama komuniciramo, ali razlika je u intenzitetu koji je logično jači sa, geografski, bližim zemljama. Naravno da ima još dosta toga što bi trebalo poboljšati. Ali, ukratko, možemo reći da smo se do sada uglavnom bavili izgradnjom snažnog  i operativnog pokreta u našoj domovini. U ovom trenutku se osećamo toliko konsolidovano da možemo ulagati još više snage na  inozemnu saradnju i to je sigurno jedan od naših glavnih prioriteta u budućnosti.

• Šta biste savetovali novim članovima pokreta u vezi borbe protiv fašizma i za slobodno društvo? Šta je potrebno da bi antifašistički pokret pobedio?

Već samo uključivanje u pokret je korak prema dobrom pravcu – organizovati se, to je osnovna stvar. Pokušavati kritički  razmišljati o stvarima oko sebe, tražiti veze, biti pažljiv i osećajan. Naći u pokretu takav posao koji želiš raditi, koji će te ispunjavati i kome ćeš se posvetiti. Ne podcenjivati inteligenciju fašista/neonacista, ni efikasnost državnog aparata.  Šta nam je potrebno za pobedu? U vreme globalizacije kapitala i kontrole nad ljudima na celom svetu, potrebno je globalizovati i naše protivljenje. Početi, više, uspostavljati kontakte „preko granice“, naučiti se efikasno sarađivati i početi osnivati zajedničke projekte. Ne ograničavati borbu protiv neonacista samo na tučnjavu na ulicama, već doći do srži celog problema;i to je socijalno izdvajanje jer je antifašizam samo jedna razina duge ceste koja je pred nama.

• Nešto za kraj, želite istaći neku temu koja nije bila pomenuta u pitanjima?

Želeli bismo, uglavnom, da se zahvalimo Vama za prostor koji ste nam dali da predstavimo naše stavove i za zanimljiva pitanja. Upravo će nas saradnja i komunikacija među antifašističkim i antiautoritarnim subjektima dovesti do željene pobede nad fašizmom/neonacizmom i nad onima koji stvaraju uslove za funkcionisanje ovih izopačenih ideologija. Puno sreće u vašoj borbi – vidimo se na barikadama!

(razgovarao: Bogdan Žerajić //Antifa BGD)

dodatak:

Minimalni program

Antifašistička akcija Češka (AFA) – svim sredstvima, zajedno protiv fašizma!
(sajt: Antifa.cz)

Antifašistička akcija je fokusirana na promocione, informativne i praktične načine borbe protiv svih autoritarnih ideologija i grupa koje promovišu ma koju vrstu ugnjetavanja, a naročito protiv nenonacista i ekstremnih desničara.

AFA je otvorena za sve one koji žele da aktivno učestvuju u borbi protiv fašizma, nacizma i boljševizma u svim njihovim oblicima iako se danas antifašizam smatra ekstremizmom. Isto tako, nismo zadovoljni postojećim sistemom koji sve više kontroliše ljudske živote, uništava prirodu i stvara sve veće društvene i ekonomske razlike.

AFA je asocijacija radikalnih antifašista, koji stvaraju lokalne autonomne grupe širom Češke Republike. Antifašisti su, uglavnom, uključeni u svoje lokalne grupe. U isto vreme, oni se dobrovoljno udružuju u federalne strukture u odnosu na područje ili tip aktivnosti. Unutrašnja struktura autonomnih grupa zasniva se na prirodnoj ravnopravnosti svih njenih članova, bez veštačkih autoriteta ili vođa.

AFA ne sarađuje sa državnim vlastima, političkim partijama i represivnim aparatom. Sarađujemo samo sa grupama i individuama, čije aktivnosti nisu u suprotnosti sa našim principima i ciljevima.