Antifa akcija, Beograd, 11. oktobar

Pleše: persefona

Eto, i na kraju desio se i taj 11. oktobar, ali se nije tek i samo desio, prošao neprimetno kao još jedan u nizu običnih jednoličnih dana, ovaj 11. oktobar je bio značajan, jedinstven, u znaku tradicije antifašizma, nepristajanja i otpora.

Iako je kontekst koji je okruživao čitav dan i stvarao čudnu i neprijatnu atmosferu u gradu bio unpared poznat i mogao da ovog puta zaista dovede do težih incidenata i nasilja (težih po razmerama u odnosu na one u Novom Sadu oktobra prošle godine), na sreću, do istih nije došlo.

Dakle, da se podsetimo hronologije. Ministar policije, na prvu vest o najavi fašističkog marša u Beogradu ne reaguje. Nakon što se formira Antifašistička kampanja, koja vremenom prerasta u ozbiljniji oblik građanskog samoorganizovanja, te dobija i više prostora u medijima, ministar Dačić rešava da iz bezbednosnih razloga zabrani oba skupa, karakterišući ih kao dešavanja visokog rizika, ne razmišljajući pritom da tim činom stavlja znak jednakosti između antifašizma i fašizma, na taj način dajući legitimitet teoriji razbarušenog Politikinog analitičara sa cegerom kojeg i ja često rasejanog srećem u kraju, da su i jedni i drugi ekstremisti i marginalci i da fašizma u Srbiji nema. No dobro, ne budimo zlonamerni, Dačiću je trebalo 24 časa da uvidi kakvu grešku pravi, i povuče zabranu antifa skupa (kojeg bi i pored te zabrane ionako bilo). Greška koju ministar nije ispravio, a koja bi znatno olakšala sve svima je, činjenica da je umesto da na hiljade pripadnika riot police-a sakuplja "patriote" po centralnobeogradskim ulicama neposredno pred sam "događaj visokog rizika" (34 osobe je uhapšeno, od kojih su neki strani državljani), i time unosi strah i konfuziju i ograničava slobodu kretanja građana, trebalo da vođe grupa koje je i sam MUP stavio van zakona i okarakterisao kao klerofašističke, unapred ako treba i privremeno pritvori, kako bi Beograd 11. oktobra imao samo jedan marš.

Dakle, ko su te "veliko-Srbske patriote" koje su pretile nasiljem i čistkama nemilitantnom građanskom antifa protestu i na šta nas je to Dačić upozoravao ponovo u subotu prepodne: Na forumu sajta neregistrovane neonacističke organizacije "Krv i čast" diskutuje se o tome da će se ipak prisustvovati zabranjenom fašisitičkom skupu. Na sajtu nacifašističkog "Nacionalnog stroja" i dalje stoji poziv da se dođe na zabranjeni fašistički marš. Klerofašistička grupa "Obraz" koja ne učestvuje na maršu najavljuje da će od 16 časova njeni pripadnici patrolirati ulicama Beograda tokom akcije pod nazivom "Sa verom u Hrista protiv komunista"."Obraz" javlja da će se u 17 časova priključiti na Trgu Republike protestu protiv hapšenja Radovana Karadžića u organizaciji "Pokreta 1389". Na Marakani u 20 časova počinje fudbalska utakmica Crvena Zvezda - Olimpija, dakle navijači na ulicama.

Ništa od gore navedenog nije sprečilo pristalice antifašizma u nameri da do kraja izvedu planirani skup na platou kod Filozofskog fakulteta kao i protestnu šetnju do Terazija i odaju poštu svim žrtvama fašističkih zločina.

Okupljanje i prvi deo protesta na platou bio je ok, ali ne toliko dinamičan. Govornika je, kao i grupa unutar Antifašističke kampanje bilo različitih, ali su bili kratki, precizni, svako/a govoreći iz ugla svojih ličnih priča i politika. Policije kao i novinara i fotoreportera bilo je jako mnogo, svakako i previše, te nemam neki precizan utisak koliko je zaista bilo učesnika protesta.

Drugi deo protesta, dakle protestna šetnja do Terazija protekla je mirno, uz kratkotrajne verbalne incidente (patriote su antifašistima uz zihajliranje i pravoslavno skupljena tri prsta razjareno i strasno dovikivale "Ustaše, ustaše!" i "Mi volimo Srbiju!", a jedan od antifašista im je vrlo opušteno, raspevano, bez uzbuđivanja uzvratio, krajne ironičnim, sitacionističko-montipajtonovskim "Jebao vas Klinton", "Jebala vas Madlen Olbrajt", koje su izazvale konfuziju u fašističkim redovima), i bez direktnog fizičkog kontakta (izuzev pokušaja jednog od pripadnika "1389" da ispali navijačku baklju u pravcu kolone).

Antifa protestno okupljanje završeno je na Terazijama polaganjem venca na spomen-obeležje žrtvama fašizma, dok su pripadnici ultradesničarskih organizacija otišli u hram Svetog Save da molebanišu.

Queer Beograd je bio deo neformalnog afinitetnog antiautoritarnog postlevog/queer/anarhističkog/pank/liberterskog u najširem smislu reči, bloka, koji je predstavljao autonomnu celinu u okviru protesta. U skladu s ovim bio je i Qbg kritički, ali i vizuelno veseli i glittery queer transparent, parafraza poznate Horkhajmerove maksime, dodatno parafrazirane da kritikuje događaje sa antifa marša u Novom Sadu prošle godine, kada su antifa navijači zahtevali od učesnica marša da sklone gej-lezbejsku zastavu: "Ćutis o homofobiji? Onda ćuti o antifašizmu!" Od ostalih banera izdvajam "Antifašizam - borba za slobodu. Protiv rasizma, seksizma, kapitalizma i vlasti" , a bilo je i pink queer- anarho i crnih anarhističkih zastava.

Utiska sam da je generalno čitav protest i naše učešće u istom prošlo dobro, uz nekoliko sitnih propusta unutar neformalnog bloka, kao što su nekoherentnost grupe (nedostatak bolje koordinacije i povezanosti), nepreciziranje politike ponašanja unutar bloka, odnosa prema nasilju (konsenzus je načelno postojao, ali nedovoljno preciziran), ponašanja u ekstremnim situacijama i nošenje sa ekscesnim/problematičnim ličnostima unutar bloka. Takođe, jedan od problema bila je i loša komunikacija - pojavljivanje i pridruživanje ekipe koja nije prisustvovala preliminarnom sastanku i dogovorima, i do koje verovatno nisu najbolje stigle neke od zajedničkih odluka bloka, pa je tu bilo loženja blekblokovskog tipa na šibanje s nacistima i slično. Potpuno nepotrebno.

Kao celina, mogli smo biti i šareniji/e, veseliji/e, karnevalskiji/e (tu queer bg vadi prosek, jer je poqueerio čitav blok :). No dobro, to su svakako prakse i ustaljena pravila koje će se nadam se ubuduće menjati.

Queer Beograd je 11. oktobra izlaskom na ulicu i protestom protiv eskalirajuće fašizacije društva, izkazao svoj stav da fragmentiranje politike vidi kao ozbiljan problem savremenog aktivizma, i da queer ne percipira isključivo i samo kao pitanje seksualnosti i roda, već i kao oblik radikalne politike koja uviđa povezanost svih vidova opresije.

Do bg Queer pride-a, uskoro!

ps. Medijsko izveštavanje o jučerašnjim događanjima u Beogradu je uglavnom neobjektivno, ideološki obojeno i šturo, što delom izgleda kao proizvod želje za senzacionalizmom tj. jučerašnje odsustvo nasilja gurnulo je vest u drugi plan - setite se samo izveštavanja iz Novog Sada prošle godine kada je do fizičkog sukoba došlo. I tako su proevropske tv stanice prikazale skup kao dominatno proevropski, desničarski listovi su preneli vest isključivo uz fotografije ultradesničara i sl.

Fotografije: Facebook, Tanjug, privatna arhiva