anti-nato hegemonija
Dok sam se setao po gradu, palo mi je na pamet da postoji nekakva veza izmedju nato saveza i ekipa koje mu se protive. Ovaj text poziva na kritiku, jer se ideja rodila danas.
Gledam ovih dana kako se rasplamsava anti-nato kampanja. Monopol nad doticnom idejom drze dva tabora, barem u ocima javnosti, uz ogradu da je to bilo moje malo ispitivanje na terenu kroz uobicajen isprazan razgovor sa ljudima koje "velika" pitanja ne zanimaju. Jedan tabor su srpski narodni pokret 1389(snp1389), drugi su marksisti, uglavnom okupljeni oko Marx21. Tako deluje podela tabora protiv nato-a u ocima dela javnosti.
Mene sa druge strane zanima nesto razlicitije razine. Kakvu alternativu nude i jedni i drugi?
Za pocetak, objasnio bih ukratko kako vidim nato. Hijerarhijska struktura koja okuplja drzave koje izvoze oruzje, okupljajuci oko sebe drzave koje u globalnom sistemu nemaju nacina da se zastite iz razlicitih razloga te stupaju u savez sa onima koje imaju, da bi imali zastitu od neprijatelja. Neka vrsta oruzanog kartela. Samo sa dobrim marketingom. Je li, ne dobijate samo oruzje, vec cemo vam proizvesti i neprijatelja. Samim tim, stvara se oruzana elita medju nacionalnim i nenacionalnim drzavama, koja igra igru sa "neprijateljima", pri tom zrtvujuci ljude radi igre. Setimo se bombardovanja Srbije '99. na primer.
Desnica, "narodnjastvo", nudi nacionalnu drzavu, "nezavisnu", suverenu, jaku, tradicionalnu, desekularizovanu, monolitnu, velikog nataliteta po uzoru na nacisticku nemacku (u prilog tome se i povlaci argument izumiruceg srpskog zivlja, ali ne i nekih drugih etnickih grupacija, sto je karakteristicno za zacetak i opravdanje eugenike). Osim konstantnog bombardovanja grafitima, snp1389 nema realnu sansu da pruzi alternativu stanovnistvu, osim floskula koje se ponavljaju iznova u medijskom prostoru, ma kako mali im dat bio. Iskreno, ne znam sta mi nude u svojoj anti-nato kampanji. Ja jesam protiv nato saveza kao neko ko sebe smatra pacifistom u kontextu sukoba drzava, ali priklanjanje naciji u bilo kom kontextu, pa i protiv nato-a, za mene nije opcija. Sto znaci da je ovime spominjanje snp1389 zavrseno.
Levica...sta god to bilo, pak nudi drugu opciju, ne manje zabrinjavajucu. Marxisticka frakcija, prozeta trockistickim idejama, vodjena nekim spoljnim faktorima, pretpostavljam da su momci i devojke koji stoje kod fontane na trgu Republike izdanci diskutabilne Socialist Workers Party iz Velike Britanij, sto odmah budi dozu skepse, nudi pak jednu drugu vrstu hegemonije.
Osim cinjenice da funkcionisu kao copor, vodjen demokratskim centralizmom, kakav sam vidjao u ranijim srednjoskolskim organizacijama ciji sam takodje nacin funkcionisanja mogao da upoznam, postoji jos nesto za mene zabrinjavajuce. Stvaranje kulta licnosti svojstven hijerarhijskim strukturama i jacanje autoriteta putem jacanja kulta licnosti. Takav nacin delovanja ostavlja malo prostora za stvaranje solidarnih mreza, kakve u svom zacetku propagiraju upravo organizacije tog tipa. Kako raste pokret, rastu i apetiti. Sa kulta licnosti, stvara se ideja o eliti i misionarskoj ulozi iste, koristeci se argumentima poput gvozdenog zakona oligarhije (http://en.wikipedia.org/wiki/Iron_law_of_oligarchy), gde vodece pozicije mora imati samoproklamovana mesijanska elita. Nacin da ucini sebe elitom jeste pribavljanje socijalnog kapitala, kroz sitne trgovine i sklapanje cudnih prijateljstava, infiltracijom u institucije sistema ili drustva. Taj socijalni kapital se koristi da bi se doslo do informacija, posto paranoja koja obuzima samobitnu elitu ne dozvoljava izlazak iz caura na ulice, gde bi se uvidela slika potreba ljudi, kojima bi naravno, neukaljana elita morala vladati. E sad, sta meni nudi ekipa kod fontane? Svoju partiju, svoj demokratski centralizam, svoje vidjenje drzave, svoj vid diktature. Svoj eshaton.
Neko veruje u autoritet. Ja verujem u sebe.
Zanimljivo mi je to sto me delovanje ekipice kod fontane tera da zamisljam nato u stvaranju. I zamislite, ne bi me cudilo da se 10 ljudi jedno vece naslo i krenulo da razglaba kako zavladati svetom. Izbor je bio "puska" ili "dogma".