7.0. INICIJATIVE, GRUPE I POKRETI
7.2. Crni blok
Crni blok (nem: Schwarze Block, eng: Black Bloc) je grupa afiniteta koja se okuplja za proteste, antiglobalističke demonstracije, marševe ili razne oblike klasne borbe. Sastoji se od ljudi obučenih u crno, mahom omladine, koji su najčešće anarhističkog i antikapitalističkog uverenja. Crni blok nije organizacija, već strategija, poput građanske neposlušnosti. Iako se strategija crnog bloka javlja na svim većim antiglobalističkim demonstracijama (u Đenovi, Pragu, Sijetlu, Vašingtonu, Edinburgu, itd.) ne postoji stalna organizacija crnog bloka između protesta.
Crni blok se prvi put javlja u Nemačkoj tokom 1980-ih, kao odgovor na nasilje države prema radikalnim aktivistima. To je bio izraz kojim su policajci opisivali militantnu skvotersku omladinu i autonomne, koji su se borili protiv njih na ulicama za odbranu skvotova, marširajući sa kacigama, ski maskama i uniformnom crnom odećom, a oni najspremniji su nosili i cokule ojačane metalom, štanlge, palice, pendreke i štitove. Takođe su maskirani u crne fantomke branili turske emigrante od neonacističkih napada, naročito u Istočnoj Nemačkoj posle pada Berlinskog zida. Prvi američki crni blok je organizovan tokom protesta protiv Zalivskog rata 1991, a ta strategija postaje izrazito popularna krajem 1999. na masovnim demonstracijama protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu koje su bacile crni blok u žižu međunarodne pažnje. Crno se takođe nosi na demonstracijama da bi se sačuvala anonimnost, uključujući i crne maske, pošto policijske snage snimaju proteste video kamerama. Maske, osim anonimnosti, doprinose i gubitku ličnog identiteta i stvaranju osećaja pripadnosti i jednakosti među učesnicima (slično kao zapatisti).
Taktike tipične za crni blok su marširanje, dizanje barikada, zauzimanje ulica bez dozvole, uništavanje imovine multinacionalnih korporacija, napadanje i razorušavanje policije, pružanje ljudima prve pomoći od suzavca, oslobađanje od hapšenja, pravljenje lanca, itd. Oslobađanje od hapšenja najčešće funkcioniše tako što su ljudi koji neće da budu uhapšeni brojniji od policajaca i jer je većina policajaca šokirana što aktivisti pokušavaju da oslobode nekoga. Pravljenje lanca služi da se blok ujedini i da otežaju policiji posao da rasturi članove. To je neka vrsta policijske formacije, poput kordona, samo mnogo više promenljiva i spontanija.
Među razlozima za pravljenje crnog bloka na demonstracijama se najčešće navode:
- solidarnost – oni prave odstupnicu od policijskog nasilja i demonstriraju principe solidarnosti među potlačenima;
- upadljivost - crni blok kao gej parada ponosa;
- predstavljanje ideja i anarhističke kritika na širem protestu;
- međusobna pomoć i slobodno udruživanje - su očigledan primer kako se grupe afiniteta mogu udruživati u veće grupe i spajati se zarad zajedničkih ciljeva;
- eskalacija - način da se uzburka protest i da pređe granicu reformizma i dostigne revolucionarno stanje.
Česti su sukobi crnog bloka i policije jer se oni svesno odlučuju za taktike koje uključuju uništavanje imovine. Najčešće mete napada su simboli ekonomske moći i političke kontrole - banke, multinacionalne korporacije i video kamere za nadgledanje. Mnogi aktivisti ne mogu da prihvate činjenicu da se drugi aktivisti bave uništavanjem imovine. U svakom slučaju ostaje pitanje koje je postavio anonimni aktivista crnog bloka: “Šta je užasnije, petominutno nasilje nad simboličkim objektima kapitala ili ono koje kapital svakodnevno čini nad milionima anonimnih žrtvi?” Ipak, taktike crnog bloka su meta sve češćih kritika, kako drugih aktivista unutar pokreta, tako i šire javnosti. Najčešće ih optužuju za vandalizam, kršenje zakona, nezrelost i bezrazložno nasilje.
7.3. Bela odela
Bela odela (it: Tute Bianche) je bio italijanski društveni pokret (aktivan od 1994. do 2001.) zasnovan na taktikama uličnih protesta. Pokret je nastao 1994. godine kada je gradonačelnik Milana, Formentini, naredio rasturanje socijalnih centara rečima: ”Od sada centri neće biti ništa drugo nego duhovi iznad grada”. Ubrzo su izbile masovne demonstracije za odbranu društvenih centara, na kojima su se “beli duhovi” tj. aktivisti obučeni skroz u belo, pojavili.
Bela odela odbacuju tradicionalnu dihotomiju nasilje/nenasilje i praktikuju taktike koje se mogu opisati kao borbeno nenasilje. Za razliku od taktike pasivnog nenasilja (npr. sedenje na ulici isped policije) aktivno nenasilje podrazumeva obmotavanje tela sunđerima da bi se probili kroz policijski obruč i zaštitili od pendreka. Umotani u sunđere i madrace i zaštićeni debelim slojem izolacije, katapultiraju sopstvena tela na barikade, a naoružani vodenim topovima se probijaju kroz redove policije. Obično marširaju u blok formacijama (kao policijski kordon) radi međusobne zaštite tokom demonstracija i odbrane aktivista od hapšenja. Središte pokreta je činila italijanska Ya basta asocijacija, mreža grupa širom Italije inspirisanih zapatističkim ustankom u Čjapasu 1994. godine i italijanskim autonomnim pokretom 1970-ih i 80-ih. Pokretačka deviza pokreta je preuzeta od zapatista: Ya basta! (Dosta!). Bore se, između ostalog, za univerzalno zagarantovani “osnovni prihod”, globalno državljanstvo koje garantuje slobodno kretanje ljudi preko granica i slobodan pristup novim tehnologijama, što u praksi najčešće podrazumeva slobodan softver i borbu protiv restriktivnih autorskih prava.
Strategija pokreta se naziva građanska i društvena neposlušnost i uključuje zauzimanja i stvaranje samoupravih socijalnih centara, anti-kapitalističko organizovanje, aktivizam za prava izbeglica i radnika emigranata, kao i stvaranje velikih blok-formacija tokom demonstracija, da bi se zadržale ulice tokom sukoba sa policijom. Tokom protesta protiv G8 u Đenovi u julu 2001. pokret je dostigao svoj vrhunac, sa oko 10.000 demonstranata u zajedničkoj blok formaciji. Nakon Đenove se asocijacija Ya Basta! raspada, a neke preostale grupe menjaju ime u Disobedienti (neposlušni).
Pokret belih odela je izvršio veliki uticaj na nove društvene pokrete širom sveta, pa imamo u Britaniji grupu WOMBLES koja koristi njihove taktike, u Španiji Mano Bianco, a u SAD Ya Basta Collective, sa sedištem u Njujorku (koji, doduše, nose žuta a ne bela odela).
7.4. Hrana ne oružje
Hrana ne oružje (eng. Food not Bombs) je pokret ljudi koji spremaju i besplatno dele vegeterijansku hranu gladnima i protive se ratu i nasilju. Za sebe tvrde da su jedan od revolucionarnih pokreta današnjice koji se najbrže širi.
Prva ovakva grupa je stvorena u Kembridžu, Masačusetsu 1980. godine od strane aktivista anti-nuklearnog pokreta. Hrana ne oružje je potpuno volonterska organizacija koja je posvećena nenasilju. Ona nema zvaničnih lidera i nastoji da uključi svakog u proces donošenja odluka. Svaka grupa nabavlja hranu koja bi inače bila bačena i sprema sveže, kuvane, vegetarijanske obroke koji se poslužuju u gradskim parkovima, bilo kome, bez ograničavanja. Takođe poslužuju besplatne vegetarijanske obroke na protestima i dešavanjima.
Srž njihove filozofije je nahraniti gladne, a postoje četiri stuba na kojima se zasniva:
- Recikliranje hrane
- Odlučivanje konsenzusom
- Nenasilje
- Vegetarijanstvo
Pobornici ove filozofije takođe veruju:
- Ako bi vlade i korporacije širom sveta trošile pođednako novca i energije da prehrane ljude kao što troše na ratove, niko ne bi bio gladan.
- Na svetu ima dovoljno hrane za sve, ali toliko toga se bespotrebno baca, kao direktna posledica kapitalizma i militarizma.
- Vegetarijanska hrana je ujedno zdrava i nenasilna.
Hrana ne oružje ima preko 175 autonomnih kolektiva koji dele vegetarijansku hranu gladnim ljudima i protestvuju protiv rata i siromaštva, po celoj Americi, Evropi i Australiji. Pokret se prethodnih godina proširio balkanskim prostorima i besplatna hrana se delila u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Mostaru, Novom Sadu, Rijeci i drugde. “Verujemo da bi naše društvo i vlada trebali više vrednovati ljudski život, a ne materijalna dobra. Dajući besplatnu hranu siromašnima na javnim mestima direktno ukazujemo na stupanj gladi i višak hrane koja se ne iskoristi i propadne. Ukazujemo na propust društva koje to podržava, dok se u isto vreme gomilaju ogromna sredstva za vodenje ratova i razne oblike kontrole i nasilja." (iz letka kolektiva Hrana ne oružje sa ovih podneblja). Hranu koju dele najčešće besplatno nabavljaju na pijacama, a to je hrana koja neprodata ostaje na tezgama posle radnog vremena. Od nađene hrane spremaju razna jela pri čemu su troškovi minimalni, jer najčešće kupuju samo hleb i začine.
Volonteri kolektiva u San Francisku su hapšeni preko hiljadu puta. Pripadnici pokreta smatraju da vlasti pokušavaju da ućutkaju njihov protest protiv vladine politike u vezi beskućnika. Amnesty International je izjavio da njihove uhapšene volontere smatra “zatvorenicima savesti” i radiće na njihovom bezuslovnom oslobađanju. Kod nas ne postoje informacije o slučajevima hapšenja.
Hrana ne oružje sarađuje sa grupama kao što su Kuće ne zatvori (Homes Not Jailes), Anarhistički crni krst (Anarchist Black Cross), Anti rasistička akcija (Anti Racist Action), U odbranu životinja (In Defense of Animals), Pokret slobodnih radija (The Free Radio Movement), Earth First (Zemlja na prvom mestu), kao i sa drugim organizacijama. Za sebe kažu da su na frontu borbe za pozitivne socijalne promene i da se suprotstavljaju programu oštre globalizacije.
7.5. Kuće ne zatvori
Kuće ne zatvori (en: Homes Not Jails) je volonterska organizacija koja se bori za smeštaj direktnom akcijom i svim raspoloživim sredstvima. Cilj im je da "okončaju beskućništvo i ukinu zatvorski industrijski kompleks". Imaju tri ogranka u Bostonu, San Francisku i Vašingtonu.
1992. Kuće ne zatvori su započeli stvaranje skvoterskog pokreta u San Francisku koji bi obezbedio smeštaj beskućnicima i do sada su smestili hiljade ljudi u skvotove koji su trajali od jedne noći do šest godina. Na vrhuncu pokreta, bilo je oko 500 ljudi koji su skvotirali širom grada, a otvarali su između jedne i šest zgrada nedeljno. Ukupno je useljeno oko 500 kuća, od kojih je 95% trajalo u proseku 6 meseci. “Skvotiranje je oblik građanske neposlušnosti. Ono može biti pitanje života i smrti za nekog ko je beskućnik.” – kaže Ted Guliksen, osnivač "Homes Not Jails".
[Nastavak za sedam dana: INICIJATIVE, GRUPE I POKRETI: Povratimo ulice, Besplatna radnja, Egzodus kolektiv]