5.0. POZNATI SKVOTOVI (6)
5.19. NDSM
NDSM (Netherlands Shipbuilding and Dock Company – Holandsko brodogradilišno lučko preduzeće) je napušteno brodogradilište i pristanište u Amsterdamu koje se preuređuje u umetnički eksperimentalni prostor, saradnjom skvotera i gradskih vlasti. Projekat NDSM je inicirala Eva de Klerk, portparolka Esnafa industrijskih objekata pored reke, asocijacije od 24 skvota i umetničke grupe u Amsterdamu.
U godini nakon iseljenja 12 poznatih amsterdamskih skvotova, 1999. je osnovana radna grupa sastavljena od pozorišnih trupa, umetnika i skejtera koji su tražili prostor gde će nastaviti svoje aktivnosti. Saznali su da je lokalna vlada na severu Amsterdama raspisala konkurs za preuređenje napuštenog brodogradilišta, a osnivanje fondacije je bio jedan od uslova da bi se mogao dobiti prostor i sredstva. Radna grupa je 2000. godine osnovala fondaciju nazvanu Kinetisch Noord i uz pomoć arhitekata i profesionalnih savetnika, napisala plan, koji je vlada prihvatila. Kinetisch Noord je kolektiv osnovan kao predlagač prenamene brodogradilišta kroz kulturno preduzetništvo. Iako je počeo kao kolektiv prijatelja i umetnika, sada je to službena neprofitna fondacija sa upravnim odborom sastavljenim od profesionalaca. Dobili su 10 miliona eura za obnavu starog pristaništa i za još deset građevinskih projekata. To se nekim članovima grupe nije svidelo pa su napustili projekat i vratili su se skvotiranju. Preostali umetnici su formirali nekoliko udruženja (za svaki graditeljski projekt po jedno), odgovornih za vlastite projekte i za selekciju kandidata za njihovu zgradu. Zahvaljujući javnim akcijama i izdanju knjige Nadolazeća plima (The Turning Tide), koja redefiniše ulogu korisnika u prenameni lučkih objekata u severozapadnoj Evropi, gradska vlada Amsterdama je osnovala Fond za odgajanje prostora (Breeding Places Amsterdam project).
Pionirska uloga projekta se ogleda u mnogim aspektima, a mnoge odrednice urbanističkog planiranja njime su redefinisane, poput javnog interesa, uloge vlade, uloge arhitekata, zakona i potkulture. Oni su razvili filozofiju grada kao ljuske, alternativu urbanističkom planiranju, koja dopušta razvoj urbanih područja odozdo. Cilj ove filozofije je razviti živi grad čiji stanovnici nisu više pasivni konzumenti već ravnopravni partneri u kontroli nad stanovanjem.
NDSM leži na obali reke, preko puta amsterdamske železničke stanice, a prostire se na više od 80.000 m2. Spisak planova sadrži umjetničko selo s više od 100 ateljea i studija, izgrađenih i dizajniranih od strane samih umetnika u glavnom skladištu od 20.000 kvadrata, skejt park koji će urediti skejteri, zid za penjanje, nekoliko studija za muzičke probe, amatersko pozorište, profesionalno pozorište, studio za montažu zvuka, umetničke radionice, ulični teatar, prostor za međunarodni teatar i još mnogo toga. Za umetnike uglavnom sa skvoterske scene, postoji stalna “opasnost” endžioizazije, situacije da ih projekat proguta u smislu da moraju početi da se bave menadžmentom. “Već nas je zasigurno progutao. Osobito u ovoj fazi u kojoj smo sada, proces same gradnje, izvršni planovi i operacije koje se izvode… Potreban nam je užasno jak menadžment da bismo ovo izgurali do kraja. Nemamo spremne odgovore na sva pitanja i verujemo u promene. Grad nije završena celina, on se konstantno menja, a tako i mi.”, kaže Eva. Ovaj projekat se može opisati kao umetnost i skvotiranje pod uticajem vlasti. Zbogo toga se vode rasprave među skvoterima gube li oni svoju subverzivnu funkciju i uopšte o potrebi za subverzivnošću u Amsterdamu.
5.20. Prestes Maia
Prestes Maia je skvotirani neboder od 22 sprata u Sao Paolu, Brazil, u kome živi oko 1600 ljudi. To je najveća skvotirana zgrada u Južnoj Americi, a zauzelo ju je 468 porodica, ujedinjenih u Pokret ljudi bez krova Sao Paola 2002. godine. Zgrada je godinama pre toga bila zatvorena i ostavljena da propada, služeći kao sklonište za pacove i bubašvabe. Novi stanari su počistili tone smeća (tačno 20 kamiona je bilo odvezeno), organizovali se, proterali narko dilere i pretvorili zgradu u sadržajan životni prostor. Ona ima besplatnu biblioteku, radionice i brojne samostalne obrazovne, društvene i kulturne inicijative. U poslednjih nekoliko godina je postala glavna laboratorija društvenog organizovanja u Sao Paolu. Ljudi svih uzrasta i sa svih krajeva Brazila i iz inostranstva, umetnici i studenti, žive i rade zajedno, uzajamno se pomažući.
Trenutno stanarima prete iseljenjem i postoji šansa da će se uskoro svih 468 porodica, tj. više od 1600 nekadašnjih beskućnika, uključujući decu, stare i bolesne, ponovo naći na ulici, a zgrada biti vraćena njenom formalnom vlasniku “Mr. Hamuche & Co”, koji je za poslednjih 15 godina nagomilao duga 2.1 miliona eura, što iznosi više od cene zgrade. Enormni dug, kao i činjenica da je zgrada godinama bila napuštena, su po nekima dovoljan argument da zgrada treba da pređe u vlasništvo opštine. 27. januara 2006. predstavnici stanara su se sastali sa policijom da pokušaju da odlože iseljenje. Na sastanku je policija naglasila da odlaganja neće biti i da će se iseljenje obaviti u februaru. Porodicama je naloženo da napuste objekat ranije da bi izbegli neprijatne scene, a kada su oni upitali gde da idu, odgovor je bio: “na ulicu ili negde”. 7. februara su stanari postavili dvočasovnu blokadu puta, ne bi li privukli pažnju javnosti na svoj problem. 14. februara se oko 200 ljudi okupilo oko zgrada iščekujući informacije. Kada im je rečeno da je preuzimanje zgrade odloženo do daljnjeg, stanari su napravili slavlje, zahvaljujući podršci kolektiva, pojedinca, advokata i svih ostalih koji su pomogli kampanji. U londonskom socijalnom centru Rampart je održana premijera dokumentarnog filma o Prestes Maji, a ispred brazilske ambasade u Londonu su održane demonstracije podrške.
5.21. RampART
RampART je skvotirani socijalni centar u oblasti Vajtčepel u Istočnom Londonu. Nastao je preuređenjem napuštene građevine u Rampart ulici, koja je pre toga bila islamska ženska škola. Centar omogućuje prostor širokom spektru grupa za izvođenje njihovih aktivnosti. Vode ga volonteri, oslonjeni isključivo na samofinansiranje, odlučivanje putem konsenzusa i uradi sam kulturu.
RampART je otvoren 21. maja 2004. od strane raznovrsne skupine umetnika, lokalnih grupa i političkih aktivista, inspirisan socijanim centrima u Rimu, poput Forte Prenestina. Tokom prve godine, centar je organizovao preko 100 kulturnih i političkih dešavanja, i postao je jedan od značajnih aktivističkih mesta u Londonu. Centar primarno funkcioniše kao otvoreni autonomni protor koji vode volonteri, a svako može da se uključi i da daje predloge na otvorenim sastancima koji se održavaju jednom sedmično. Svi projekti se vode volonterski od strane zainteresovanih, u duhu saradnje, solidarnosti i uzajamne pomoći. Ne finansiraju se putem komercijalnih aktivnosti, već putem dobrovoljnih priloga, benefit žurki, filmskih projekcija i slično. Neki od projetaka su:
- Kulturne aktivnosti: amatersko pozorište, umetničke postavke, akustični koncerti, filmske večeri svakog četvrtka, slem poezija, foto izložbe, političke diskusije i sastanci.
- Uzajamno podučavanje i radionice: časovi plesa, samba, radio, žonliranje, štampanje, tai či, popravke bicikla, časovi jezika, rad na računaru.
- Ostali projekti: besplatna radnja, biblioteka, medijska laboratorija, internet kafe, menza i bar.
U Rampartu organizuju prikupljanje priloga za političke zatvorenike u Argentini, Boliviji i Čileu, za mobilizaciju protiv samita G8, itd. Tokom Evropskog socijalnog foruma Rampart je ugostio preko 50 posetilaca iz cele Evrope. Ovde se organizuju i serije filmskih festivala, često na temu pobune i otpora širom sveta. Takođe je organizovan i festival bliskoistočnog filma. Film Majkla Mura Farenhajt9/11 je ovde prikazan pre zvanične premijere. Radio, koji započeo emitovanje u oktobru 2004. da bi pokrio dešavanja Evropskog socijalnog foruma, i danas emituje nezavisne vesti, saopštenja i muziku.
5.22. Rebel House
Rebel House (Pobunjenička kuća) je nekadašnji skvot u Dobračinoj ulici 15, nedaleko od Trga Republike u Beogradu, koji je trajao nekoliko meseci od jeseni 2003. do početka 2004. Rebel Haus se često navodi kao prvi beogradski skvot, a dobio je ime po Rebel Mausu koji se prvi uselio.
Stara, puzavicama obrasla kuća se nalazi na uglu Dobračine i Simine, a vlasništvo je Borisa Vukobrata, srpskog biznismena u Parizu. Vlasnik duže vreme planira njeno rušenje, što mu ne polazi za rukom jer je kuća pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zbog spora između vlasnika i države, kuća je ostavljena da propada, a malter se obrušava na prolaznike. Kuća, u kojoj decenijama niko nije živeo, je većim delom ruiniratana, nema struje, instalacije za vodu su propale od starosti, većina prozora je polomljeno, dobar deo plafona je propao na donji sprat, a dvorište je zaraslo u korov. U septembru 2003. godine se u kuću useljava Rebel Maus, u čiju čast je kuća dobila ime Rebel Haus. “Mogu reći da sam sa skvotiranjem počeo sa idejom da skvotiram i za druge a ne samo za sebe i ne samo za neku grupu sa kojom radim na tome. Jednostavno, nikad sebe nisam video kao novog vlasnika već kao korisnika neke imovine.” [36] Ubrzo se oko skvota okuplja šarenolika omladinska družina, između ostalih i studenti koji su vodili kampanju za besplatno obrazovanje. Održavaju se omladinske radne akcije svake nedelje i nekoliko prostorija se adaptira za boravak. U skvotu je živelo par ljudi a pored toga su održavano nekoliko javna dešavanja poput žurki, tribina, sastanaka, čitaonica, itd. U skvot su, i pored očajnih uslovova života, često navraćali stranci da prespavaju. Planirano je da u jednoj prostoriji bude biblioteka, u drugoj da se održavaju tribine, izložbe i prezentacije. Takođe je bilo planirano da se tu deca bez krova nad glavom uče da čitaju i pišu. Nažalost, krajem zime su se u skvot uselili narkomani koji spopadaju ljude za pare. Posle nasilnog incidenta prilikom pokušaja otimanja para od stranaca, stanari se iseljavaju iz skvota, a narkomane je ubrzo posle toga oterala policija. Kuća ostaje prazna i zamandaljena.
5.23. St Agnes Plejs
St Agnes Plejs (en: St Agnes Place) je bila skvotirana ulica u Keningtonu, u južnom Londonu. koja se preko trideset godina opirala rušenju. Ulica je prvi put bila skvotirana 1969. kad ju je gradsko veće predvidelo za rušenje, a napuštene i ruinirane građevine su bile potpuno obnovljene od strane skvotera. 1977. dolazi do pokušaja iseljenja, pri čemu su mnoge građevine srušene, a većina žestoko oštećena. Posle odustajanja vlasti od iseljenja, stanovnici su ih ponovo obnovili.
Neki od zajedničkih projekata St Agnes Plejsa sa bili:
- udomljavanje beskućnika
- socijalni centar
- slobodne žurke
- slobodni rasta radio
- rastafarijanska zajednica
- prostor za muzičare i umetnike
Bob Marli je tamo boravio nekoliko puta tokom 1970-ih, što je ostavilo jak uticaj, tako da se ovde mogao slušati rasta radio i neometano pušiti marihuana. St Agnes mesto je imalo rastafarijansku zajednicu sa rastafarijanskim hramom i društvenim centrima. Jedan od stanovnika St Agnes Plejsa govori: “To je izraslo u jedinstvenu zajednicu u Londonu. Mogao si slobodno da ušetaš u komšijsku kuću. Ljudi su se osećali sigurno, nije bilo pljački ovde. Mislim da bi mnogo stvari društvo u celini moglo da nauči iz primera ove ulice.”
Novembra 2005. gradska vlast najzad dobija sudski nalog za iseljenje stanovnika 21 objekta. Masovno iseljenje je izvršilo 200 specijalnih policajaca 29. novembra 2005.
5.24. Vila Kiseljak
Vila Kiseljak (poznata i kao skvot na Knežiji) je zagrebački skvot smešten u Horvaćanskoj ulici 32 u prigradskom naselju Knežija. Skvotirana je u jesen 2002. i smatra se prvim u potpunosti uspelim pokušajem skvotiranja u Zagrebu. Iako je skvot u početku nekoliko puta iseljavala policija, njegovi su se stanovnici uvek ponovno vraćali, tako da se nakon nekoga vremena i policija pomirila s činjenicom da u do tada nekoliko godina praznoj kući žive skvoteri. Prostor se koristi za stanovanje i kao socijalni centar, a do sada je promenio više ekipa (hipici, pankeri, ekipa iz kvarta...). Vila Kiseljak je poznata i mnogim skvoterima strancima koji prolaze kroz Zagreb, jer se tu može prespavati ili živeti neko vreme. U skvotu se često održavaju pank hardkor svirke i razne žurke. Prostor je bitan za alternativni omladinski život Zagreba, kao i za radikalnu aktivističku scenu.
5.25. Villaggio Globale
Villaggio Globale (Globalno selo) je popularni društveni centar u južnom Rimu, Italija, nastao skvotiranjem bivše klanice. Poznat je kao jedno od vitalnijih alternativnih kulturnih mesta u Rimu, i u njemu se odvija veoma bogat i raznorodan noćni život, pogotovo tokom leta. Mnoge poznate grupe su nastupale tamo, a jedna od legendarnijih je bila svirka Bisti Bojsa pred 5.000 ljudi.
Sam prostor, svojom neobičnošću, ostavlja utisak na mnoge umetnike, a evo šta o tome kaže Laurie Smolenski, pesnik iz Detroita: “Zauzeli smo napuštenu klanicu, gde duhovi preklanih životinja i dalje lutaju hodnicima po kojima smo iscrtali kaleidoskopske murale u hiljadu boja. Postavili smo binu i ozvučenje da pravimo muziku tamo gde su se nekada mrvile kosti. Nazvali smo to mesto Villagio Globale i bili smo domaćini mnogih dobrih žurki gde su raste sa dredovima plesali po celu noć utopljeni u dim, senke i ogromno more ljudi, koje je sada plovilo zajedno uz glasni dab i rege, tamo gde je krv životinja nekada tekla.“ Ovaj društveni centar, pored organizovanja kulturnih dešavanja, vodi i niz kampanja za socijalnu pravdu, slobodu medija, pomoć emigrantima i slično.
[36] - Citirano prema Rebel Mouse, Sloboda ili kapitalizam u skvotovima na Zapadu?
[Nastavak za sedam dana: SKVOTERSKA KULTURA + INICIJATIVE, GRUPE I POKRETI: Provosi]