5.0. POZNATI SKVOTOVI (2)
5.4. Busana Vekija
Busana Vekija (it: Bussana Vecchia - Stara Busana) je 1000 godina star grad u Liguriji, par kilometara od italijansko-francuske granice (administrativno spada pod Sanremo).
1887. u zemljotresu koji je ubio više od 2000 ljudi, grad je razrušen, a vlasti odlučuju da izgrade novo naselje u blizini pod nazivom Bussana Nuova (Nova Busana), gde je preostalo stanovništvo preseljeno. Staro naselje je napušteno a preostale građevine proglašene opasnim za život. Ruševine su bile napuštene sve do 1947. kada imigranti iz južne Italije počinju ilegalno da naseljavaju “grad duhova”. Posle nekoliko prinudnih iseljenja tokom 1950-ih, italijanske vlasti naređuju rušenje svih stepenica na prvom spratu i krovova. Bez obzira na sve, ranih 1960-ih grupa umetnika odlučuje da se preseli u Staru Buskanu, gde će moći da živi jednostavnim životom i da se bavi umetnošću. U selu nije bilo ni struje, ni vode, ni kanalizacije, ali nova zajednica svejedno raste i oko 1968. dostiže 30-ak stanovnika, uglavnom hipika iz raznih krajeva Evrope (Italija, Austrija, Engleska, Francuska, Danska, Nemačka i Švedska). Tenzije sa starosedeocima i sa policijom rastu sve dok 25. jula 1968. vlasti nisu naredile prinudno iseljenje. Policija koja dolazi da izvrši zadatak susreće se za zabarikadiranim stanovništvom i povećom grupom stranih novinara, i odlučuje da izbegne konfrontaciju. Tokom 1980. i 1981. francuski piratski radio Radio K je emitovan iz Busane.
Danas je Stara Boskana poznata kao Međunarodno umetničko selo, i bez obzira na povremena uznemiravanja od strane vlasti (bilo je još nekoliko pokušaja iseljenja), zajednica i dalje živi tamo, prodaje svoje rukotvorine turistima i organizuje umetnička dešavanja.
5.5. CPA
CPA (it: Centro Popolare Autogestito - Narodni samoupravni centar), je socijalni centar u južnoj Firenci skvotiran 1989. godine i od tada se tamo održavaju muzički koncerti i politička i javna dešavanja (protiv represije, fašizma i rasizma). Ovaj ogroman skvot omogućuje prostor rege, ska i alternativnih bendovima, a takođe se prave i tehno žurke. Često im gostuju bendovi sa raznih krajeva Evrope i sveta, a gostovanje se jednostavno dogovara putem imejla [35]. U CPA se, pored kulturnog i umetničkog centra, nalazi još i teretana, bioskop, biblioteka, haklab, skejt park, pozorište i jeftina menza, besplatan hostel sa mestom za kampovanje, i utočište za ljude izvan zemalja EU koji nemaju gde da odu.
5.6. EKH
EKH (nem: Ernst Kirchweger Haus – Kuća Ernsta Kirhvegera) je zgrada u Beču, koja je 23. juna 1990. skvotirana i pretvorena u međunarodni, multikulturni, antifašistički centar, koji udomljuje emigrante, izbeglice, lokalne aktiviste i političke grupe.
Zgrada je izgrađena 1920-ih kao škola za radnice i radnike iz Češke i Slovačke. 1945. prelazi u vlasništvo Komunističke partije Austrije. U vreme kada su je zauzeli autonomeni i turski aktivisti, veći deo zgrade je već godinama bio van upotrebe. Kuća je nazvana po antifašisti i preživelom logorašu Ernstu Kirhvageru, koji je ubijen 1965. godine tokom demonstracija protiv neo-nacističkog profesora Tarasa Borodajkeviča, bivšeg člana NSDAP. 2004. je vlasnik kuće, Komunistička partija Austrije, prodala EKH agenciji za trgovinu nekretninama. Skvoterima je pretilo iseljenje, ali posle mnogo protesta i akcija, agencija je prodala zgradu bečkoj opštini jula 2005. i pretnja iseljenjem je, za sada, prošla. U EKH-u se nalaze mnoge nezavisne i autonomne organizacije i inicijative, među kojima i organizacija za pružanje utočišta emigrantima, infošop, javna biblioteka i arhiv, muzički studio, krovna organizacija za grupe iz bivše jugoslavije i udruženje turskih radnika. Često se održavaju koncerti, diskusije i tribine. Ljudi sa svih strana sveta žive u kući. EKH definiše sebe kao “mesto diskusije, informisanja i otpora protiv dominantnih uslova života nedostojnih života, ovde i svuda”.
Projekti: arhiv društvenih pokreta, radionica za bicikle, Udruženje turskih radnika i omladine u Austriji, besplatne konsultacije za azilante i emigrante, besplatan privremeni smeštaj za izbeglice, ženske grupe i radionice, domaćice (hausfrauen), Infomaden (infošop), kvir grupa, Rechtshilfebeisl (pank grupa protiv represije), Rosa Antifa (lokalna antifašistička grupa), Udruženje za audio-vizuelno samoodređenje, narodna biblioteka i narodno pozorište "Volxtheater Favoriten".
Slogani: Zemlja onima što je obrađuju. Sredstva za rad onima koji ih koriste. Kuće onima što u njima žive.
5.7. Elektromadona
Elektromadona je skvot koji se nalazi u Čenstohovi (Częstochowa), u Poljskoj, osnovan jeseni 2001. u napuštenoj kući u Varšavskoj ulici. U skvotu živi između 10 i 12 osoba koje organizuju akcje hrana ne oružje i hip-hop i rok koncerte. I pored nekoliko napada naci-skinsa i pokušaja prisilnog iseljenja od strane policije, skvot još uvek traje.
Osnivanje. Ovaj skvot je zauzet posle skoro godinu dana traganja za odgovarajućim mestom. Kada je grupa skvotera našla ovu kuću ušli su u nju, a na njihovo iznenađenje, utvrdili su da su se u kući pre njih nalazile časne sestre. Po kući su se nalazile religiozne slike, mesto za molitvu, skulptura Presvete Bogorodice... Pošto su našli smeštaj skvoteri su krenuli u potragu za nameštajem. U centru grada, u Kavijej ulici, nalazile su se dve stare zgrade za koje su skvoteri znali da su opremljene nameštajem. Ali prozori i vrata na zgradama su bili zazidani i jedini ulaz u kuću je bio preko krova. Grupa od 20-ak ljudi je preko krova provalila u zgrade i počela da iznosi sve što je moglo da im koristi (stare police, ormare, stolove, stolice, lonce...). Stvari su natovarene na kolica i prebačene u Varšavsku ulicu (uz proteste suseda). Tada je kuća zvanično useljena. Međutim već sledećeg dana došao je vlasnik sa telohraniteljima naoružanim palicama i tražio objašnjenje od skvotera šta rade na njegovom vlasništvu. Ipak posle nekog vremena vlasnik se uverio u dobre namere skvotera (pošto je video da održavaju kuću i imaju nameru da plaćaju račune) i dao im je dozvolu za ostanak u kući tako da je skvot legalan.
Ime. Ime skvota se vezuje za ime Presvete Bogorodice (Madona), pošto je kuća, u kojoj se sada nalaze skvoteri, pripadala časnim sestrama. Prefiks elektro je dat jer se pored kuće nalaze dalekovodi visokog napona. U sastavu skvota nalazi se slobodna biblioteka.
Akcije. Elektromadona je organizovala nekoliko akcija. Najvažnija je akcija pomoći najsiromašnijim ljudima deljenjem toplih obroka. Akciju organizuju pod nazivom Jedzenie zamiast bomb (Hrana umesto bombi). Ova akcija je otpočela 29. decembra 2002. godine i od tada se svake nedelje u toku jeseni, zime i dela proleća, ispred glavne železničke stanice deli hrana najugroženijim ljudima. (slike sa akcije hrana umesto bombi) Skvoteri tvrde da ova akcija ima dve posledice:
- Gladni dobijaju hranu.
- Političarima skreću pažnju da pare umesto na oružje treba davati za pomoć socijalno ugroženima.
Sem ove akcije Elektromadona je organizovala i: 17. februara 2003. godine - demonstracije protiv rata u Iraku, na kojima je učestvovalo oko 80 ljudi. Takođe 25. novembra 2003. godine organizovan je i "Dan bez krzna" (Dzień bez futra), gde je učestvovalo između 30 i 40 ljudi.
Napadi naci-skinsa. Skvoteri su pretrpeli nekoliko napada naci-skinsa. Najveći je bio 17. februara 2003. godine, posle demonstracija protiv rata u Iraku. Grupa od oko 30 naci-skinsa je upala u kuću naoružana bejzbol palicama, lancima, noževima i drugim oružjem. Provalili su u kuću i demolirali je. U napadu su dve osobe povređene. Skvoteri su se ipak organizovali i uspeli da isteraju skinse. Ubrzo se pojavila i policija. Nekoliko skinsa koji nisu uspeli da pobegnu su uhapšeni i zadržani u pritvoru 3 meseca za vreme istražnog postupka. Posle tri meseca su pušteni zbog "nedostatka dokaza".
5.8. Grande Hotel Beira
Grande Hotel Beira je bio luksuzni hotel u Beiri, u Mozambiku, koji je bio otvoren od 1952. do 1963. Zatvoren je zbog portugalskog kolonijalnog rata, kada je postao izbeglički kamp. Danas u hotelu živi oko 1.000 skvotera.
Nekad. Kada je hotel otvoren 1952. proglašen je “ponosom Afrike” i bio je naširoko poznat kao najveći i najgrandiozniji hotel na kontinentu. Bio je popularna destinacija za bogate Portugalce i Britance. Samo 9 godina nakon otvaranja, hotel je zatvoren zbog građanskih nemira izazvanih portugalskim ratom. Oko 3000 ljudi je našlo utočište u hotelu tokom rata, opirući se svim pokušajima vlasti da ih isele.
Danas. Novinar Florijan Plavek je posetio hotel u julu 2006. o čemu je napisao članak za austrijski Kurir. Izveštava da je sve od dragocenosti poharano, uključujući i mermerne i keramičke pločice iz kupatila, parkete i brodske podove, kade i lavaboe. Nekadašnji bazen sada služi za skupljanje vode za pranje odeće, a bar pored bazena za vršenje nužde. Zgrada hotela je oštećena na nekoliko mesta, krov prokišnajva a drveće je počelo da raste sa terasa. I u takvim uslovima, zgrada i dalje pruža krov nad glavom stotinama najsiromašnijh porodica Beire.
[35] - cpa@ecn.org
[Nastavak za sedam dana: POZNATI SKVOTOVI: Hafenštrase, Kan Paskal, Karlo Rojc, Kepi, Kino Princeza]