190. godišnjica rođenja Mijaila Bakunjina
Rusija, 190. godišnjica rođenja Mihaila Bakunjina u njegovom rodnom mestu Priamuhino - zvanično i nezvanično 30. maj 2004. je bio 190. rođendan Mihaila Aleksandroviča Bakunjina. Proslave su organizovane 29-30. maja u njegovom rodnom mestu Priamuhino, koje se nalazi nedaleko od grada Torzoka u Tverskoj oblasti. Ove proslave su bile mešanog karaktera - delom zvanične, delom naučne i delom nezvanične. Ruska država, kao i bilo koja država, mrzela je i mrzi Mihaila Bakunjina, neprijatelja svake vlasti, čiji značaj za ljudsku misao i istoriju čovečanstva je ipak preveliki da bi bio ignorisan. Ali država je učinila sve da bi vulgarizovala, kastrirala i formalizovala rođendan velikog buntovnika. Zvanični program je organizovan za 29. maj, sa gomilom bizarnosti. Stanovnici/e Priamuhina su se okupili na trgu ispred škole i priamuhinskog muzeja, u kojem je otvorena specijalna izložba o Mihajlu Bakunjinu. Svirala je pompezna muzika, prodavana je hrana, ukrasi su visili unaokolo i birokrate su držale govore. Govornici su bili zvaničici iz gradske i oblasne administracije, čak su došli i deputati rusko-beloruske parlamentarne skupštine. Oni nisu imali šta da kažu, pošto nisu ništa ni znali o svrsi proslave. Jedan od deputata ga je čak nazvao "našim velikim sunarodnikom Mihailom Ivanovičem (sic) Bakunjinom", očigledno ga pomešavši sa "sve-sovjetskim liderom" M. I. Kaljininom, po kojem je nazvan grad Tver u Sovjetskom Savezu.
Ideje i nasleđe Bakunjina su i dalje aktuelne i nedaju spokoja vlasti, i sasvim sigurno najbolji poklon za njegov rođendan bi bio neki ustanak a ne banalne formalnosti. Atmosfera je bila uštogljena, statična i vesela istovremeno - jubilej je velikog sina Rusije, mada jeste bio anarhista, ali zašto da ne popijemo po koju! Jedan od govornika je rekao nešto o ličnosti, aktivnostima i idejama Bakunjina - čelnik Bakunjinovog fonda Sergej Gavrilović Kornilov je čak objavio prisutnima da će "naša budućnost biti anarhistička država" (sic). Izgledalo je da se niko nije uzbudio zbog ovog otkrovenja. Prodavane su knjige o Bakunjinu i porodici Bakunjin, kao i nedavno objavljena knjižica sa materijalima sa godišnjih Priamuhino čitaonica 2001-2003. U novoj postavci lokalnog muzeja bile su i mnoge knjige o Mihailu Bakunjinu, kao i njegove fotografije, posebno je vredno pomenuti ogromnu kartu Evrope iz XIX veka, na kojoj su obeležena brojna mesta koja imaju veze sa velikim anarhistima - Firenca, Sankt-Petersburg, Moskva, Bolonja, Pariz, Lion, Prag, Drezden, London, Bern, Lokarno,... Zvanični program je završen muzičko-literarnom kompozicijom "Danas odajemo počast Mihailu Bakunjinu" koju su izveli glumci/ice iz tverskih pozorišta.
Ovaj komad nas je razočarao - glumci su čitali sa papira, loše i spoticali se, i na primer odličan članak Aleksandra Bloha o Bakunjinu iz 1906. je bio podvrgnut komičnoj cenzuri - na primer, zaključak "Preuzmimo baklju od Bakunjina!" je izostavljen, očigledno jer je smatran za "ekstremistički poziv".
Istog jutra, uz prisustvo većine potomaka porodice Bakunjin, održana je molitva u lokalnoj crkvi da bi se odala počast svim Bakunjinima, nakon čega su otac Andrej i njegovi sledbenici govorili da su Mihail Bakunjin i njegove bezbožničke ideje loše, i da trebaju biti zaboravljene. Ovo je barem bila iskrena izjava gledano iz ugla crkve.
Drugog dana proslava je bila manje formalna i življa, pošto su zvaničnici i većina Bakunjinovih rođaka otišli. U velikoj zbrci (zbog nedostatka vremena) organizovana je naučna konferencija posvećena Bakunjinu, na kojoj je održano nekoliko desetina govora. Učestvovalo je par desetina istraživača i anarhista iz Barnaula, Tambova, Irkutska, Minska, Nižni Novgoroda, Moskve, Tvera, Dmitrova i Sankt-Petersburga. Nije bilo više od deset anarhista na konferenciji. Prvi govor na konferenciji na temu "Mihail Bakunjin u današnjem svetu" održao je Pjotr Riabov, član Autonomne Akcije iz Moskve. Veći deo govora se ticao vrlo uskih naučnih tema, mada je bilo i nekih zaista egzotičnih mišljenja - na primer Dolžikov iz Barnaula je dokazao da Bakunjin nije bio anarhista, već "levi-liberal", a Sapon iz Nižni Novgoroda je branio mišljenje da između Bakunjinovih gledišta i gledišta lidera Nacional-boljševičke partije Eduarda Limonova ima "mnogo toga zajedničkog". Ovi pokušaji da se redefiniše Bakunjin kao ruski nacionalista, neprijatelj Zapada, ili običan liberal, nesvestan sopstvenog liberalizma, su naišli na neslaganje od strane većine učesnika/ca. Bez obzira na mnoštvo prisutnih zvaničnika i pandura koji su ih štitili, koji su predstavljali retko naruživanje predivnog Priamuhina i vreve koja je ometala sva dešavanja, učesnici konferencija su mogli da razgovaraju i neformalno, razmene literaturu i adrese, popiju po koju za pobedu anarhije i da bleje po predivnom parku u Primauhinu.
Petr Riabov
(biće objavljeno u Avtonom #23)