Zbog slabe kontrole nove gazde upropaštavaju firme

Beograd - Protestni odbor mesne industrije“Bek“ iz Zrenjanina zakazao je za 15. januar u Domu sindikata zajedno sa radnicima-akcionarima „Šinvoza“ štrajk koji neće prekinuti sve dok se ne postigne dogovor sa predstavnicima vlasti o načinu izlaska oba preduzeća iz stečaja u koji su ih gurnuli novi vlasnici. „Bek“ je prodat na aukciji 26. aprila 2006. godine Milošu Joviću za 48 miliona dinara, da bi zaposleni tek kasnije uvideli da je Jović samo formalni vlasnik. On je poznat kao šofer Vladana Beštića, koji je posle privatizacije postao i najveći poverilac „Beka“. U Protestnom odboru tvrde da je zaduživao „Bek“ kod povezanih firmi i tako ga gurnuo u stečaj 27. marta prošle godine. Agencija za privatizaciju je prošlog meseca raskinula ugovor sa Jovićem. Zabranjeno za javnost

Radnici „Beka“ su, inače, za Skupštinu poverilaca održanu 10. januara blagovremeno Trgovinskom sudu u Zrenjaninu najavili prisustvo javnosti, ali je obezbeđenje tog suda bez ikakvog obrazloženja zabranilo dvema filmskim ekipama da prisustvuju skupštini, saopštio je Protestni odbor „Beka“. Sud nije dozvolio našem poznatom reditelju Želimiru Žilniku i engleskoj filmskoj ekipi koja snima film o borbi zrenjaninskih radnika-akcionara za radnička i vlasnička prava, da uđu u sudnicu.

• Da su imali prilike da snime rad skupštine, zabeležili bi kako je Vladan Beštić, čovek koji je uveo „Bek“ u stečaj, sada kao većinski poverilac preko svojih povezanih firmi izglasao program reorganizacije, koji je sam predložio. Radnici „Beka“ podsećaju i da Agencija za privatizaciju već dva meseca odbija da izvrši nalog Poverenika za informacije od javnog značaja i da im dostavi imena članova komisije koja je kontrolisala izvršenje ugovornih obaveza u „Beku“, a koja je tolerisanjem kršenja ugovora dovela do stečaja fabrike.

**Čuvaju fabriku
**
Ništa bolja situacija nije ni u Fabrici šinskih vozila „Šinvoz“ iz Zrenjanina, u kojoj je isti Trgovinski sud uveo stečaj 16. novembra prošle godine. Agencija za privatizaciju, međutim, nije još raskinula ugovor. Prema tvrdnji radnika, kupcu ove firme Nebojši Ivkoviću 17. decembra dala je dodatni rok od 15 dana da naknadno ispuni ugovorne obaveze. Kada su to saznali zaposleni su ušli u fabriku gde su dežurali i za vreme Nove godine i Božića. Svoje preduzeće za vreme praznika čuvali su inače i akcionari „Beka“.

• Za prethodne dve godine, dok je Agencija za privatizaciju ignorisala dopise malih akcionara i sindikata „Šinvoza“, Nebojša Ivković je nezakonitim poslovanjem doveo preduzeće do stečaja, upozoravaju iz Samostalnog sindikata ovoga preduzeća. Najveći poverioci „Šinvoza“ su, dodaju, Ivkovićeve povezane firme, tako da se iza ovog stečaja jasno vidi dobro poznata taktika spontane privatizacije u Srbiji - kupac društvenog kapitala nezakonitim poslovanjem najpre dovede preduzeće u dužničko ropstvo prema svojim firmama, a zatim ga preuzme iz stečaja i na taj način se oslobodi i malih akcionara, ali i svih obaveza iz kolektivnog ugovora koje je imao prema radnicima.

Samostalni sindikat „Šinvoza“ upozorava da je Agencija za privatizaciju 3. decembra ove godine utvrdila ono što radnici i mali akcionari preduzeća već dve godine tvrde - da kupac 56 odsto kapitala Nebojša Ivković nije investirao po ugovoru, već je pet dizel lokomotiva koje je nabavio radi seče u staro gvožđe, lažno predstavio kao ulaganje u osnovna sredstva i sebi uvećao kapital na 67,18 odsto. I nakon toga Ivkoviću je dat dodatni rok da ispuni ugovorne obaveze.

Zrenjanin je poznat i po još jednoj lošoj privatizaciji kada je „Jugoremediju“ kupio Jovica Stefanović Nini. Prodaja je posle mnogo muka konačno raskinuta, vlasništvo je vraćeno malim akcionarima, dok se država još sudi sa Ninijem odnosno njegovom firmom „Jaka 80“ iz Makedonije. Ni zbog jedne od ovih prodaja niko nije odgovarao od državnih službenika ili ministara jer Agencija za privatizaciju i Akcijski fond jesu ugovorne strane, ali štetu snosi isključivo preduzeće.

Pare za državnu kasu

Apsurdno je, ali tačno, da posle raskida ugovora zbog loše prodaje novac koji se kroz garanciju naplati od kupca ide državi, a ne prezaduženom preduzeću. Kod raskida ugovora sa kupcem preduzeća na tenderu, novac od naplate bankarske garancije koju je položio na ime obaveznih investicija u prvoj godini, naplaćuje Agencija za privatizaciju i odlazi u budžet. Od toga je dosada naplaćeno 416 miliona dinara posle raskida osam tenderskih prodaja, i to za preduzeća „Magnohrom“ iz Kraljeva, PKS „Lateks“ iz Čačka, „Putnik“ iz Beograda, „Srbijaturist“ iz Niša, RTB Bor, „Ukras“ iz Bele Palanke i „Džervin“ iz Knjaževca. Veliki problem kod privatizovanih firmi je i činjenica da Agencija za privatizaciju čeka godinu dana da bi utvrdila da li je kupac izvršio ugovorne obaveze. Čak i u slučajevima gde nema proizvodnje i plata, i gde se dugovi gomilaju, kao kod „Magnohroma“ ova državna institucija ništa ne preduzima već čeka godinu dana. Objašnjenje je da nije moguće lošu praksu promeniti uredbom ili pravilnikom. Možda bi situacija bila drugačija, kada bi svi oni koji učestvuju u prodaji i kontroli ugovornih obaveza snosili svojom imovinom posledice, kao što je to slučaj od 2005. godine sa stečajnim upravnicima. Mnogo je lakše zakloniti se iza imena državne institucije čije propuste indirektno plaćaju građani Srbije jer se gubici i socijalni programi pokrivaju iz budžeta.