Vlada koristi tehnologiju laserskih štampača u boji za praćenje dokumenata

VAŠINGTON--Sledeći put kada odštampate nešto sa svog laserskog štampača u boji, osvetlite papir snopom svetlosti iz LED lampe i pogledajte ga izbliza kroz lupu. Mogli biste da uočite male, razbacane žute tačke koje su odštampane na njemu a uz pomoć kojih je moguće pratiti dokument sve do vas. Sudeći po onome što govore eksperti, nekoliko kompanija koje proizvode printere nečujno kodiraju serijski broj i broj proizvođača u svojim kolornim laserskim štampačima i kolornim kopir mašinama i to na svakom dokumentu koji te mašine proizvedu. Vlade, uključujući onu Sjedinjenih Država, već koriste skrivene oznake da bi pratili falsifikatore novca.

Peter Crean, viši istraživač u Xeroxu, kaže da laserski štampači za štampu u boji njegove kompanije, mašine za kopiranje i multifunkcionalne radne stanice, poput serije WorkCentre Pro, ostavljaju "serijski broj svake mašine kodiran u malim žutim tačkama" na svakom otisku. Milimetarske tačke se javljaju od prilike na svakom inču stranice, pohranjene među odštampanim rečima i marginama.

"To je trag koji vodi do vas, poput registarske tablice", kaže Crean.

Minijaturna veličina tačaka, koje pokrivaju manje od jednog hiljaditog dela stranice, zajedno sa kombinacijom boja bele i žute, čini ih nevidljivim za golo oko, kaže Crean. Jedan od načina da odredite da li vaš laserski štampač u boji primenjuje ovaj proces za praćenje jeste da usmerite snop plave LED svetlosti - recimo, sa keychain laserske lampe - na vašu stranicu i upotrebite uvećavajuće staklo.

Borba protiv kiminala vs. privatnost

Tehnologija laserske štampe čini neverovatno laganim falsifikovanje novca i dokumenta, i Crean kaže da tačke, koje se koriste u nekim štampačima već decenijama, dopuštaju policiji da identifikuje i uđe u trag falsifikatorima.

No, one se takođe mogu primeniti da bi se pratio dokument do bilo koje osobe ili preduzeća koje ga je odštampalo. Mada ova tehnologija postoji već duže vreme, od kompanija koje proizvode printere nije zahtevano da obaveste svoje mušterije o ovoj karakteristici.

Lorelei Pagano, specijalista za falsifikovanje iz američke Tajne službe, ističe da vlada koristi integrisane serijske brojeve jedino kada je obaveštena da se radi o falsifikovanju: "Jedini slučaj kada se bilo kakva informacija dobijena na osnovu ovakvih dokumenata jeste jednostavno u (slučaju) kriminalnog akta", rekla je ona.

John Morris, advokat Centra za demokratiju i tehnologiju, kaže, "Takav vid osiguranja me u suštini uopšte ne osigurava, ukoliko ne postoji neka vrsta statuta." On dodaje, "U najmanju ruku, potrošači moraju da budu obavešteni".

Ukoliko vas ovakav postupak uznemirava, nemojte se truditi da pokušavate da onesposobite mehanizam za kodiranje - verovatno ćete samo pokvariti svoj printer.

Crean opisuje uređaj kao čip koji se nalazi "duboko u mašini, neposredno pored lasera" koji integriše tačke kada je dokument "oko 20 milionitih delova sekunde" pred štampanjem.

"Standardni kvar vam neće pomoći da ga zaobiđete", Crean dodaje.

Ni Crean ni Pagani ne raspolažu procenama o tome koliko laserskih štampača, kopir mašina i multifunkcionalnih uređaja vrše praćenje dokumenta, ali kažu da je takva praksa uobičajena među glavnim kompanijama koje proizvode štampače.

"Industrija je apsolutno bila vanredno od pomoći (organima reda)", kaže Pagano.

Sudeći po Pagano, slučajevi falsifikovanja su prosleđeni Tajnoj službi, koja proverava dokumenta, određuje marku proizvođača i serijski broj printera, i kontaktira kompaniju. Neke kompanije, poput Xeroxa, imaju bazu podataka sa svojim mušterijama i razmenjuju informacije sa vladom.

Crean kaže da Xerox i vlada imaju dobre odnose. "Vlada S.A.D. je sa nama od početaka - oni si u stvari dolazili u naše laboratorije", kaže Crean.

Istorija

Za razliku od ink džet printera, laserski štampači, faks mašine, i kopir aparati ispaljuju laser kroz ogledalo i niz sočiva da bi upisali dokument ili sliku na stranici. Takvi uređaji variraju u ceni od 100$ do više od 1000$, a dizajnirani su za kućnu i kancelarijsku upotrebu.

Crean kaže da je Xerox bio pionir ove tehnilogije pre oko 20 godina, sa ciljem da umire strahovanja da će njihovi kopir aparati u boji biti upotrebljeni za falsifikovanje novčanica.

"Razvili smo prvi (mehanizam za kodiranje) kod kuće jer je nekoliko zemalja izrazilo zabrinutost po pitanju dopuštanja prodaje naših printera u njihovim zemljama", kaže Crean.

Od tada, on kaže, mnoge druge kompanije su usvojile takvu praksu.

Sjedinjene Države nisu jedina država koja se udružila sa privatnom industrijom u borbi protiv falsifikatora. Nedavno objavljeni članak ukazuje na to da holandska vlada koristi slične metode protiv falsifikovanja, i navodi Canon kao kompaniju koja ima tehnologiju za kodiranje. Canon USA je odbio da na to da svoj komentar.

Jason Tuohey, Medill News Service